Batajničke Vesti
-
, 03.02.2012.
Živi na krevetu na zaleđenoj stanici
Samo metar je sunce, makar i zimsko, zubato, bilo daleko od nje. Dunav u kome je protekle noći videla rešenje svih svojih problema smešio joj se preko šetališne staze. A mi ostali, što se kao računamo u normalan svet, bili smo daleko milion svetlosnih godina od Anke Dobrosavljević i njene muke, skvrčene u ćošku plave nadstrešnice autobuskog stajališta okretnice na Zemunskom keju.
Prolazili smo osupnuti severcem i sopstvenim brigama ili brižno nadneti nad detetom u kolicama, prolazili smo sa punim kesama sa pijace, psovali u telefonske slušalice, mladost se zarazno smejala uljuljkana u sopstvenoj snazi i bezbrižnosti, a jedna žena je stigla i da joj nemilosrdno dobaci: “Pa, tu si našla da spavaš!”
Tu je našla! Ili je taj stambeni prostor našao nju sa šezdeset godina, sa 21 godinom radnog staža i penzijom od 13.000, bez leve noge, skoro bez ikog svog, bez šansi da se vrati među ljude.
Gotovo četiri dana se nije pomerila sa kreveta na betonu, a četiri meseca to joj je kuća. Zatičemo je sa dopola pojedenim sendvičem, zatrpanu starim prekrivačem ispod kojeg se greje flašama tople vode koje joj je neko samilostan doturio.
Pored nje invalidska kolica, kartonska kutija, jedna stolica i ispod kreveta zaostalo jesenje lišće. A okolo minus dovoljan da ledi mastilo u olovci, ledi se i krv u žilama, a i srca je teško otopiti danas...
- Htela sam noćas da odem i skočim u reku, ali ne mogu više ni da se pomerim. Smrzla mi se ova jedna noga što mi je ostala. Ne mogu ni u “Rudo” da odem da mi naprave protezu, želja mi je da još neki put hodam. Bila je policija juče da me vodi u prihvatalište, ali ja tamo neću. Neću! Šta ću tamo!?
Plače! Odavno je obolela od teških srčanih oboljenja, imala je nekoliko operacija, nogu su joj levu zbog promrzlina amputirali, nebo joj je krov poslednjih 12 godina.
Više nije ni bitno kako, zbog čega, zašto!? Kupila je bila sa pokojnim suprugom kućicu gore pored Dunava, ali podvalili su im lažni ugovor i izbacili ih posle godinu dana. Potucali su se po zemunskim podrumima, ispod stepeništa, leti pod vedrim nebom, onda je muž umro i ostala je sama. Umrli su i otac i majka, brat i sestra, jedna sestra joj je u dalekoj Australiji, ovde ima dve sestre, ali ne bi o njima da priča. Kaže da to što bi rekla ne bi bilo lepo!
Leti je u Zemunskom parku, lakše je leti, ali zime su joj i ovo malo života uzele!
- Strah me je. Naiđu ovi uličari i klošari, pa mi dobacuju najpogrdnije reči, kao da sam im nešto skrivila. Jednom je neki pretio da će mi zapaliti krevet, drugi mi ukrao zdelicu sa hranom koju su mi doneli. Ima i ljudi, obiđu me, donesu ponešto, tako se prehranjujem. Nije ovo život, sine, ali eto i ovakav mora da se živi!
Nekad davno, dok sudbina nije okrenula na zlu stranu, Anka je radila kao kasirka u restoranu na Železničkoj stanici. Kao jednogodišnje dete davne 1953. godine došla je sa roditeljima iz Hrvatske, iz Podgorja, mesto Krnjak. Prošlosti se seća, sadašnjost bi da zaboravi.
U zemunskom odeljenju Gradskog centra za socijalni rad znaju za Anku, kažu da su uradili sve što mogu - davali su i novčanu pomoć - a to što mogu u ovom trenutku je samo prihvatalište koje ona odbija. I tu negde ingerencije prestaju, savest se umiruje, a napolju, gde će Anka i noćas zanoćiti, divlja studen koja se u kosti uvlači.
Znaju za Anku i u opštini, samo izgleda da im je 100 metara do njene nadstrešnice mnogo daleko. Kao što je daleko neki nužni smeštaj za koji je godinama konkurisala i koji joj je obećavan, ali ga nikad nije dobila.
“Ne tražim ja vilu. Tražim samo sobicu, podrum, sa jednom sijalicom i vodom da mogu pelene sebi da promenim, da mogu da se okrepim i izađem među svet! Najmanji problem mi je hrana, šta meni treba. Gladna sam i žedna normalnog života. Gledam ljude, prolaze, šetaju, žive, a mene duša zaboli. Eto!”
Izvor: Blic
, 03.02.2012.
Preminuo pešak koga je udario automobil u Novoj Pazovi
Pešak Miroslav B. (32) iz Stare Pazove preminuo je u Urgentnom centru u Zemunu, usled teških telesnih povreda zadobijenih u saobracajnoj nesreci, saopštila je Policijska uprava Sremska Mitrovica.
Njega je u ulici Miloša Obilića u Novoj Pazovi u sredu udario automobil ,,opel vektra'' kojim je upravljao Ladislav L. (69) iz Inđije. Vozača, koji je bez zaustavljanja pobegao sa mesta nesreće, pronašla je saobraćajna policija i lišila slobode.
Zbog osnovane sumnje da je počinio krivicna dela teška dela protiv bezbednosti saobracaja i nepružanje pomoci licu povredenom u saobracajnoj nezgodi, Ladislav L. biće u zakonskom roku, uz krivicnu prijavu, priveden istražnom sudiji Višeg suda u Sremskoj Mitrovici.
, 30.01.2012.
Kupca za železaru država traži u Rusiji, Ukrajini, Indiji i Kini
Država će kupca za smederevsku železaru tražiti na istoku, u Rusiji, Ukrajini, Kini i Indiji. Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef radne grupe za održavanje proizvodnje u „Ju-Es stilu Srbija“, kaže za „Blic“ da će glavni aduti u tim pregovorima biti veliki infrastrukturni projekti u Srbiji: most Zemun-Borča, gasovod „Južni tok“ i beogradski metro, za šta bi sirovine mogla da obezbedi čeličana u Smederevu.
Na pitanje zašto ovo nisu bili aduti da se zadrži američka kompanija, Nikezić kaže da je odlazak „Ju-Es stila“ uslovljen globalnom krizom, a ne stanjem na našem tržištu, tako da ovaj adut nije bio dovoljan. Upitan zašto strana kompanija nije našla kupca, on odgovara da je to pitanje za njih, kao i da zna da su razmišljali o prodaji, ali ne zna s kim su pregovarali.
Nikezić kaže i da država dosad nije razmatrala ko će se baviti novom prodajom železare, kao ni da li će angažovati nekoga. Bio je prioritet, dodaje, da se dogovor postigne što pre da se ne ugasi i druga peć.
- Ne mogu da kažem da se pregovaralo o ceni. Razgovori su bili prevashodno usmereni na preuzimanje železare kako proizvodnja ne bi bila zaustavljena. Izvesno je da bi zatvaranje železare bio priličan trošak za stranu kompaniju. Mislim da bi im otpremnine bile najveći rashod - navodi Nikezić.
A koliki će trošak sada imati država, zasad nije poznato. Državi ide naruku svetsko tržište čelika, koje se oporavlja, što bi moglo da pomogne i u nalaženju kupca. Nikezić očekuje da se narednih meseci čak smanji gubitak železare i dodaje da se pomoć ovom gigantu može posmatrati kao pomoć celoj privredi.
- Na primer, Vlada subvencioniše firme iz sektora vagonogradnje koje kao sirovinu koriste čelik, tako da bi bez železare bila ugrožena i ta grana. Zatim, da nema smederevske kompanije, „Železnice“ bi ostale bez dve milijarde dinara, koliko godišnje prihoduju pružajući usluge prevoza - podseća Nikezić.
Spominje se da bi železara mogla da se osposobi da proizvodi ono što treba „Fijatu“, ali Nikezić kaže da linija za galvanizaciju kojom bi se omogućilo dobijanje delova za automobilsku industriju košta oko 200 miliona evra i pošto je reč o značajnom i dugoročnom ulaganju, neophodno je da ga ostvari budući strateški partner.
„Ju-Es stil“ poslednja dva dana i srpskim i američkim novinarima daje isto saopštenje: „Nastojimo da istražimo sve mogućnosti za Srbiju. Ne komentarišemo saopštenja i konferencije za novinare druge strane. Informaciju za medije imaćemo nakon redovnog finansijskog kvartalnog sastanka sledećeg utorka“.
Vest da je železara otkupljena od Amerikanaca zatekla je Smederevce između gledanja dva polufinala naših reprezentacija. U duhu sportske terminologije, neki od njih s kojima smo razgovarali juče smatraju da je ovaj potez „šut iz očaja u poslednjoj sekundi da bi se stiglo u produžetke“. Oni se slažu da bi mnoge firme stradale da je železara stala, ali ne veruju da Vlada može bolje od američkog kadra. Jedan od radnika ističe da država dobija tehnološki i kadrovski doteranu fabriku. Sindikati su prilično bili zatečeni ovakvim obrtom.
- Iznenađeni smo, mada je bilo nagoveštaja da nešto ovako može da se desi. S druge strane, kada smo pre deset godina ulazili u proces privatizacije, znali smo da idemo u kapitalizam, da uvek postoji realna mogućnost da se promeni vlasnik. Najbitnije je da sačuvamo sva radna mesta. Očekujemo razgovore i s menadžmentom i s predstavnicima Vlade. Sigurno da nije isto kada vam je gazda privatnik ili kada je to država i zbog toga me raduje izjava premijera da ovakvo stanje ne bi trebalo da potraje - govori Siniša Prelić, prvi čovek Samostalnog sindikata u železari.
Gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević nema nikakvih dilema oko toga da li je ovo dobar potez.
- Grad bi imao jako lošu perspektivu da je železara zatvorena. Da se ne bi ponovio scenario Bora ili svojevremeno Kragujevca, da Vlada interveniše posle nekoliko meseci ili čak nekoliko godina, ovde je odlučeno da praktično uskoče u autobus u punoj brzini, uhvate volan i spreče katastrofu. Pod uticajem svetske krize možda ćemo podeliti teret, ali nećemo pretrpeti udarac koji bi ubio grad - slikovit je smederevski gradonačelnik.
| Mediji u SAD: Prodaja ima smisla - Mislim da srpski političari ne mogu da budu bolji metalurzi od onih u „Ju-Es stilu“ - izjavio je Džon Tumazos, analitičar američkog Holmdela u izjavi za medije u SAD i dodao: „Izgleda da srpska vlada nije mogla da istrpi smanjenje proizvodnje“. On misli da je „Ju-Es stil“ zaključio da evropska recesija može da se produbi i da ga brine previše kapaciteta za proizvodnju čelika u regionu jer se takmiče s pogonima u Ukrajini, Rusiji, Nemačkoj, Poljskoj i Turskoj. Njujorški analitičar Čarls Bredford kaže da je verovao da železara vredi više od jednog dolara, ali da prodaja ima smisla. „Jasno je da smatraju da ne mogu da urade ništa da poprave poslovanje“, dodao je on, prenosi američka štampa. „Morning star“ predviđao je „Ju-Es stilu“ gubitke od 40 dolara po toni u Evropi u 2012. Oni ističu da su planirali da smanje tu projekciju, ali zasad će je zadržati. |
Izvor: Blic
, 27.01.2012.
Irci "God Is An Astronaut" sviraju u klubu "Fest" Video
Popularni irski instrumentalni post-rok sastav "God Is An Astronaut" u okviru evropske turneje povodom desetogodišnjice rada nastupiće u klubu "Fest" u Zemunu.
Sastav "God Is An Astronaut" postoji od 2002. godine kao trio, a od prošle godine imaju četvrtog člana – klavijaturistu Džejmija Dina.
Objavili su pet albuma za sopstvenu izdavačku kuću "Revive Records", koju su osnovali kao odgovor na zahteve izdavača da u postavu uključe i vokal.
Pored odlične svirke, ovaj bend je poznat i po tome što svaku pesmu na koncertima prate posebni vizuelni efekti.
Prva pretprodajna cena karata je 800 dinara, a zatim će biti nešto skuplja, a ulaznice mogu da se kupe u klubu “Fest” i prodavnici “Felix” u Beogradu.
Izvor: Blic
.jpg)