Glavni Meni
- - Početna
- - Batajnica
- - Vesti
- - Mapa grada
- - Galerija
- - Forumi
- - Odgovori
- - Prijatelji
Batajničke Vesti
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 191 192 193 194 195 196 197 198 199 200 201 202 203 204 205 206 207 208 209 210 211 212 213 214 215 216 217 218 219 220 221 222 223 224 225 226 227 228 229 230 231 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 244 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 257 258 259 260 261 262 263 264 265 266 267 268 269 270 271 272 273 274 275 276 277 278 279 280 281 282 283 284 285 286 287 288 289 290 291 292 293 294 295 296 297 298 299 300 301 302 303 304 305 306 307 308 309 310 311 312 313 314 315 316 317 318 319 320 321 322 323 324 325
-
, 17.09.2011.
David Albahari: Čovek kao teška žrtva propagande
Davidu Albahariju put od Kalgarija do Beograda počeo je da liči na onaj od Zemuna do Beograda. Nekako nas je navikao da je u Beogradu gotovo stalno, kao da ga od Kanade zaista vozi petnaestica, preko mosta, do njegovog Zemuna. Ovoga puta je i nekoliko razloga više da bude u Beogradu. Učestvovao je na festivalu Oslobodi reč u okviru kongresa Međunarodnog PEN-a, dobio je nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša” i, najvažnije, „Stubovi kulture“ su ove nedelje objavili njegov novi roman „Kontrolni punkt”.
Zašto roman o ratu? I zašto tek sada?
- Prethodni roman je bio roman o ljubavi, erotici, a ljubav je takođe neka vrsta rata, ili može da se pretvori u to. Ta moja prethodna knjiga „Ćerka” je jezički bila znatno drugačija od mog uobičajenog pripovedačkog postupka, pa sam želeo da napravim još jednu knjigu koja nosi nešto od te različitosti, drugosti. Želeo sam da ispričam neku priču kakvu do sada nisam pričao. I ranije sam pisao o ratu, u romanima „Mamac”, „Snežni čovek”, „Svetski putnik”, samo sam tamo obradio temu nekog konkretnog rata u istoriji. Ali ovde me je zanimalo da napišem knjigu o jednom ratu koji je iznad svih ratova, o ratu koji je praotac ratova, o ratu koji nije lociran nigde, koji se ne događa nigde, a zapravo može da se događa svuda i da bude svačiji rat. Knjiga o nečemu što bih ja voleo da ne postoji i da nikada više ne započne.
Ipak, u pojedinim delovima romana se prepoznaje naš rat?
- Knjiga na nekim mestima dotiče nešto što može da liči na našu situaciju jer, naravno, pisana je za naše čitaoce, za nekoga ko će nešto prepoznati. Ali, iako postoje takve scene, one su pisane samo zbog brzog prepoznavanja, ali svakako nisam hteo da pišem knjigu koja bi bila neka vrsta odgovora na to što se događalo kod nas. Hteo sam da prikažem da rat može da bude u svakome od nas, i da to može neko da nam nametne ili prosledi kao nešto što je neminovno, a da mi o tome čak nismo ni razmišljali. Pokazao sam kako čovek može da bude žrtva propagande, ili tumačenja situacije koju vam neko usadi uz pomoć televizije. Zato je priča o ratu mom romanu apsurdna priča, i u jednom trenutku sam shvatio, možda je to malo neodgovorno od mene kao pisca, ali meni se to tako dopalo, kao da sve njih opisujem da čekaju autobus na autobuskoj stanici u Novom Sadu, i najednom se ta knjiga pretvorila u čekanje autobusa.
Niste padali u iskušenje da arbitrirate na temu konkretnih događaja i nacija, krivice, odgovornosti? To je jedna od omiljenih tema mlađih književnika, a i javnosti uopšte u Srbiji.
- Nisam padao u iskušenje da uvodim bilo kakvo precizno nacionalno određenje, jer smatram da pisci ne treba da pozivaju na rešenje, na ovaj ili onaj način. Različiti pisci različito misle, ali čak i da ih slušamo, ko od njih govori istinu? Možete vi da izaberete neko od njih, ali koje je od tih mišljenja o ratu ispravno, istinito? Ko to garantuje? Ko je taj koji će doći i reći - ovi su krivi? Ja nisam hteo da ulazim u te stvari. Hteo sam da i onaj čitalac na Novoj Gvineji pročita ovaj roman kao priču o jednom opštem ratu.
I zato je rat u vašem romanu apsurdan, potpuno?
- Rat je namerno prikazan ko niz apsurdnih, nestvarnih, grotesknih scena. Sumornih. Sve je tu što postoji u ratu - i grupna silovanja, politička nadmetanja, lična tragedija, tragedija pojedinca koji se našao na mestu na kome ne želi da pripada, ludilo... Za mene je „Kontrolni punkt” antiratna priča.
Kako izgleda gledati nas iz demokratske i civilizovane Kanade?
- I u Kanadi svašta može da se desi. I ona ima svoju „političku situaciju”, pitanje podela, Kvebek, taj nestabilan odnos Kanađana francuskog i anglosaksonskog porekla. Sada mi je prijateljica Kanađanka rekla da piše politički roman. Iznenadio sam se i pitao je zašto to radi, mislio sam da tamo ljudi ne brinu o politici. Ona mi je odgovorila - zato što ne mogu više da trpim ovaj fašizam. Zbunjeno sam je pogledao, a onda mi je ispričala kako su u Alberti, provinciji u kojoj živim, konzervativci već 40 godina na vlasti, pa se pita - gde počinje, a gde se završava demokratija. I koliko je demokratski ako 90 odsto ljudi izabere vlast koja je nemilosrdna prema nekim drugačijim oblicima življenja... Da je takvo stanje u nekoj drugoj državi, tzv. slobodni svet bi rekao - ovo je fašizam. Jer fašizam i jeste došao kada je jedna stranka preuzela potpunu kontrolu. Videćemo kakav će njen roman biti.
Dobili ste nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša”...
- Obradovala me je ova nagrada, koja je u međuvremenu postala međunarodna. Pre mene su je dobili Ronald Harvud, Đerđ Konrad, između ostalih, fino je to društvo. Osim toga, znam da je to izabrao žiri čiji su članovi bili iz Novog Sada, Podgorice i Zagreba, tako da nagrada očigledno pokušava da pokrije bivši prostor Jugoslavije i šire. Jedino me je potreslo to što se dodeljuje za celokupno delo, jer nije moje delo još gotovo. Kada čitate obrazloženje, sve su to neki konačni glagoli - „uticao je na generacije pripovedača”.
| Džimi Hendriks kao vojnik |
Izvor: Blic
, 15.09.2011.
Japanci donirali gradu više od 30 miliona evra
Japan nastavlja sa donacijama Beogradu. Ambasador te zemlje u Srbiji Tošio Cunozaki uručio je juče u Domu zdravlja „Rakovica” mamografe i prateću opremu direktorima domova zdravlja u osam beogradskih opština, kao i rukovodiocima kliničko-bolničkih centara „Zvezdara”, „Zemun” i „Dr Dragiša Mišović”. Narod Japana je od 2000. godine Beogradu poklonio više od 30 miliona evra.
.jpg)