Da li će odlazak na koncert i predstavu, šetnja ulicom, kupovina i izlazak u noćni provod biti isti kao pre epidemije?
Da li biste mogli da zamislite ovakav prizor?
Budite se ujutru za posao, odlažete zvonjavu alarma za pet minuta i onda se setite da možete i duže jer, iako je epidemija korona virusa prošla, i dalje radite od kuće, pa imate vremena da još malo dremnete. Ili sedite u kafiću sa prijateljima, sveže vakcinisani, ali je navika iz doba pandemije ipak ostala, pa se pozdravljate laktovima, nosite masku i sedite na bezbednoj udaljenosti u slučaju da neko od vas kine ili se zakašlje.
„To je zaista teško predvideti.
„Ja se oprezno nadam prelaznom periodu smanjene aktivnosti virusa, ukoliko vakcinacija bude uspešno sprovedena u toku sledeće godine“, kaže Olga Nikolić, istraživačica saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Andrej Kubiček, sociolog i istraživač pripravnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja smatra da će nekoliko faktora uticati na budućnost posle korone. „U zavisnosti od toga da li će nova saznanja dovesti do veće odgovornosti, ili pak do skretanja u nerazumni egoizam, zavisiće i konačne društvene posledice epidemije“, objašnjava Kubiček.
„Kuća će postati radno mesto“
Epidemija korona virusa uvela je brojne novine po pitanju rada. Odlazak na posao zamenio je rad od kuće, a kancelarijsku stolicu – fotelja u dnevnoj sobi, koja je ujedno postala i novi radni prostor.
Tako će biti i posle epidemije kod onih delatnosti koje se, zbog vrste posla, mogu obavljati od kuće, smatra Olga Nikolić. Ipak, brine je kakvi će se odnosi razvijati među kolegama, kao i između zaposlenih i poslodavca, u uslovima gde neće zajednički provoditi vreme, kako na poslu, tako i van njega.
„Tu vidim opasnost od otuđenja u odnosima na poslu i spram sopstvenog rada, na to već ukazuju primeri mnogih onlajn poslova gde je komunikacija bezlična, formalna i svedena na minimum, a zaposleni se tretiraju kao zamenljivi i ne nudi im se mogućnost napredovanja“, kaže Nikolić.
Ipak, veruje da će kompanije i zaposleni pronalaziti „nove načine da se taj problem prevaziđe“. „Takođe, vidim i prilike da se tržište rada još više proširi van granica država, što bi značilo i veću ponudu poslova i mogućnost zaposlenja.“
„Medicina i mnoge druge proizvodne delatnosti ne pripadaju ovde“, kaže Kubiček. „Sa druge strane, oni koji ne mogu da rade od kuće susretaće se sa izazovima koji su već prisutni, a koji su uslovljeni preventivnim higijenskim merama, kao i neizvesnošću zarade i samog radnog mesta“, dodaje.
Komunikacija putem aplikacija
Pitanje koje mnoge mori je kakve bi posledice izolacija i karantin mogli da ostave po društvenost ljudi, kao i da li će manjak komunikacije i otuđenost nestati sa krajem epidemije. „Verujem da pandemija neće potrajati dovoljno dugo da drastično izmeni dosadašnje načine ljudske komunikacije i da je potreba za drugim ljudima jača od nje“, objašnjava Nikolić. Ipak, smatra da će komunikacija putem intereneta, kompjuterskih programa i mobilnih aplikacija biti učestalija. „Ispostaviće se da je efikasnije da se određeni poslovi i aktivnosti obavljaju onlajn. „To može da utiče, na primer, na tradicionalnu nastavu, ili na organizovanje velikih skupova, konferencija i drugo“, kaže Nikolić. Takođe, „onlajn komunikacija“ može omogućiti ljudima da organizuju „lokalne skupštine i diskusije o javnim pitanjima“. „To bi mogla da bude šansa za više demokratije, prilika da se glas građana jače čuje i da građani direktnije učestvuju u donošenju političkih odluka.“
Društvo i kultura
Društveni i kulturni život ljudi – od odlaska na predstavu i koncert, do viđanja sa prijateljima u kafićima, biće između onog „kako je izgledalo nekad i kako izgleda sada“, smatra Kubiček. „Ko je imao naviku da upražnjava neku od navedenih društvenih aktivnosti, nastaviće da uživa u njima, verovatno i više nego pre jer je izvesno vreme bio lišen tog zadovoljstva. „Onima koji, pak, nisu imali takve navike, biće znatno teže da ih steknu, jer su tokom epidemije svakako našli druge vidove provođenja slobodnog vremena i druženja“, takođe Nikolić tvrdi da će društveni život u prelaznom periodu biti „manjeg intenziteta“, ali nakratko. „Kao što smo videli, društveni život se nastavlja uprkos opasnosti od zaraze, tako da verujem da će se ubrzo nakon što bude proglašen kraj epidemije vratiti u kolosek.“
Zdravlje i ekonomija
Epidemija će osvestiti ljude o zdravlju – da su virusi prisutni i opasni – i o higijeni na javnim mestima i u kući, smatra Nikolić. „Možemo očekivati i veću ekološku osvešćenost, jer je pandemija između ostalog pokazala da se dosta brzo može smanjiti emisija ugljen-dioksida.“ „Relativno sam optimistična da će glavni ekonomski akteri na svetskom nivou izvući iz toga lekciju i povesti svojim primerom“, dodaje.
Kaže da će „dug period neizvesnosti, bolesti, porodične tragedije, traume koje to prate, ostaviti ožiljke na mnogima„.
Možemo samo da nagađamo kakve će biti „dugoročne zdravstvene i psihičke posledice“, dodaje. Zato očekuje da će se izvući pouka o tome „koliko je dobar zdravstveni sistem i dobar rani odgovor na epidemiju presudan za opstanak društva“. Takođe, Nikolić misli da nas u narednom periodu očekuje i produbljivanje ekonomskih problema, rast siromaštva i nezaposlenosti. Da bi se taj problem prevazišao, kaže da će biti potrebna međunarodna solidarnost da bi se pogođene zemlje u razvoju oporavile i da bi mogle da dođu do vakcine. „Ako ta solidarnost zakaže, svetske posledice će biti još gore“, dodaje filozofkinja.
„Posebni bezbednosni izazovi“
„Sama situacija nameće strože bezbednosne mere, a jednom kada se uvedu neki vidovi kontrole, oni imaju tendenciju da se održe iako više ne bude neposrednog povoda“, navodi Nikolić. Shodno tome, kaže da postoji mogućnost da političke vođe „iskoriste pojačanu kontrolu, jer im to omogućava da nametnu svoju političku volju pod izgovorom brige o bezbednosti“. Andrej Kubiček kaže da se države širom sveta neće „tako lako odreći novouvedenih mera“ kontrole stanovništva.
Državna kontrola na vidiku?
Filozofkinja Nikolić ne isključuje mogućnost da će budućnost zaličiti na neku vrstu panoptikona. Danas je panoptikon metafora za državnu kontrolu, praćenje i nadzor stanovnika, dok je izvorno predstavljao tip zatvora koju je osmislio engleski filozof Džeremi Bentam krajem 18. veka. U njemu jedan čuvar nadzire zatvorenike tako da oni ne znaju da li ih posmatra. „Panoptikon nam je pretio i ranije, zbog novih tehnologija koje omogućavaju prepoznavanje i praćenje individue na do skora nemoguće načine. Kaže da su sada ljudi spremniji da „preispituju odluke i informacije koje dobijaju od zvaničnika“. „Nažalost, mnogi se okreću teorijama zavere kao alternativi, i ponašaju se iracionalno, ugrožavajući sebe i druge.“
Kubiček smatra da nas u budućnosti očekuje proces koji je od ranije prisutan. „Kamere na javnim mestima, softveri za prepoznavanje lice, praćenje sadržaja digitalne komunikacije i kretanja.“
„I bez epidemije virusa ubrzane promene u ovom pravcu su neminovne„, zaključuje Kubiček.
BBC News
