Ima li u vašem ormaru stvari kojoj tu više nije mesto i koje biste želeli da se rešite? Šta radite sa stvarima koje su nosive, ali su vam dosadile?

Najveći deo korišćene odeće i u Beogradu, kao i kod prosečnog Evropljanina, završi sa ostalim smećem iz domaćinstva u kontejneru, pa na deponiji. Pretpostavlja se da se više od milion tona tekstila baci na deponije svake godine, kao i da tekstil čini oko četiri odsto sadržaja kante za otpad. Od toga, oko 50 odsto garderobe koja se baci mogla bi da bude upotrebljena za reciklažu. Prosečan stanovnik Evrope, svake godine kupi 26 kilograma tekstila, a 11 kilograma baci. Od recikliranog materijala u daljem procesu najčešće nastaju izolacioni materijali, a sve se više u svetu stara odeća obrađuje do te mere da nastaje potpuno nova. Za ovu vrstu reciklaže u kontejner je mogla da se baca odeća, obuća, posteljina, peškiri, zavese i krpe.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće – 12 kilograma garderobe po stanovniku, pokazalo je istraživanje Centra za unapređenje životne sredine. Jedan od ciljeva poklanjanja odeće je i njeno dugotrajnije korišćenje i reciklaža, te smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Vladimir Đurđević, klimatolog i vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, rekao je da je modna industrija u vrhu zagađivača prirodne sredine. Smatra da svaki problem sa zagađenjem treba da se rešava na mestu gde ono nastaje, jer jedanput kada se ono ispusti u životnu sredinu, vrlo teško ga je pronaći.

Koliko je poklanjanje garderobe važno?
Oko pola miliona stanovnika Srbije je siromašno, a oko 250.000 ljudi dobija socijalnu pomoć – podaci su Tima za socijalno uključivanje. Reč je o podacima pre pandemije korona virusa, a Svetska banka upozorava da bi kriza mogla dodatno da oteža položaj najsiromašnijih. Time bi mogla dodatno da se poveća i potreba za poklanjanjem garderobe.

Razlog za mali broj onih koji odeću odlučuju da daju u humanitarne svrhe mogao bi da bude i to što mnogi možda ne znaju kome mogu da je poklone i kome je potrebna.

Oko 16% građana donira odeću, 16% je čuva u ormanu, a 55% poklanja

Do 2025. sve države EU moraju da odvojeno prikupljaju tekstilni otpad
Sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo. Odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa i vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta); drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene bašte (A new Circular Economy Action Plan – For a cleaner and more competitive Europe). Upotreba prirodnih resursa koja se koristi za ove potrebe se duplirala u periodu 1980 – 2019, dok se očekuje da će se ta količina utrostručiti do 2050. Rast prodaje tekstilnih proizvoda je najviše povezan sa fenomenom “brze mode” – učestalijom pojavom novih modnih trendova, većim brojem novih kolekcija i najčešće – nižim cenama, i kraćim vekom trajanja odeće zbog lošijeg kvaliteta.

Evropska komisija je u vrh svojih prioriteta stavila čistije tehnologije, inovacije i istraživanje radi smanjenja emisija štetnih gasova i ambiciju da Evropa postane svetski lider u cirkularnoj ekonomiji. „Evropski zeleni dogovor“ doneo je u novi Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju usvojen 11. marta 2020, koji ima fokus na održivo korišćenje resursa, a posebno u sektoru tekstila i građevinarstva (Mapa puta za cirkularnu ekonomiju Srbije – april, 2020). Ovaj akcioni plan predviđa i razvoj “EU strategije za tekstil” u 2021. Pored toga, usvojena Direktiva (EU) 2018/851 o izmeni Okvirne direktive 2008/98/EZ za upravljanje otpadom predviđa obavezu da do 1. januara 2025. sve države članice moraju da uvedu odvojeno prikupljanje tekstilnog otpada i obezbede da prikupljeno ne završi u spalionicama ili na deponijama.

Osim što odeću možete donirati različitim humanitarnim organizacijama, Crvenom krstu, odneti u crkvu ili pak dati nekome koga lično poznajete, to možete i učiniti preko nas a mi ćemo dalje proslediti osobama kojima je to preko potrebno. Na ovu akciju nas je navela potreba dobrih ljudi koji su nam pisali i žele da pomognu ugroženima.

Izvor: BBC na srpskom/greenfest/novosti.rs/Vladimir Spasić