Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju danas Badnji dan i Badnje veče tradicionalnim porodičnim okupljanjem za posnom večernjom trpezom, jer sa ovim praznicima ističu i poslednji sati božićnog posta.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze – posna jela, riba, suve šljive, orasi i drugo, dok je Božić uvek prvi mrsni dan, ma u koji dan pao. Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar.
Na pijacama i ulicama svih mesta u našoj opštini tezge su pune badnjaka, mladog žita na tacni, suvog voća i oraha.
Večeras će se u pravoslavnim hramovima staropazovačke opštine održati Večernja liturgija u 18 časova kada će u portama biti organizovano loženje badnjaka, a od 23 časa je planirano Božićno jutrenje.
U mnogim ulicama komšije će zajedno dočekati Božić pored vatre uz kuvano vino. U nekim selima deca će u okviru običaja „Vertepi“ od kuće do kuće prikazivati igrokaz o tri mudraca. Domaćice spremaju česnicu- božićni kolač koji se u ovim krajevima pravi sa korama, medom i orasima.
Sutradan će se u mestima sa sremačkim, starosedelačkim stanovništvom po ulicama jahati konji. Po kućama i crkvama čuće se pesma „Roždenstvo tvoje, Hriste Bože naš…“
