Nekada je fotografisanje bilo privilegija, pa se od fotografija stvarala prava umetnost.

Ceo proces nastajanja fotografije bio je mnogo komplikovaniji nego li danas kada svako ima mogućnost da za par sekundi napravi odličnu fotografiju. Zatim je uz pomoć trikova, to jest poznavanja rada u programima za obradu fotografija dovede skoro do savršenstva. Međutim, postoje i foto-aparati koji je automatski obrađuju, s tim što je za ovakav gedžet potrebno imati i veći budžet.

Najraniju fotografiju prirode, napravljenu uz pomoć svetlosti i kamere opskure, dobio je 1826. godine Francuz Žozef Nisefor Nijeps (franc. Joseph Nicéphore Niépce). On je upotrebio metalnu ploču premazanu tečnim rastvorom bitumena (asfalta) i izložio u kameri opskuri. Ekspozicija je trajala osam sati, a ta fotografija je sačuvana i nazvana „Pogled s prozora u Le Grasu” (franc. „La cour du domaine du Gras”). Otkrio ju je 1952. istoričar fotografije Helmut Gernshajm, u zaostavštini jednog botaničara iz 19. veka, kome je Nijeps poklonio taj primerak prilikom boravka u Londonu 1827. godine.

Ubrzo nakon objavljivanja pronalaska fotografije, 19. avgusta 1839. u Parizu, kada je francuska Vlada ovaj izum proglasila za „Libérez au monde” (srp. „Slobodan svet”), ova delatnost se pojavila u austrougarskim i južnoslovenskim državama, kao i u Kneževini Srbiji.

Svetski dan fotografije (engl. „World Photography Day”) proslavlja se od 2010. godine. Ovaj datum je povezan sa dagerotipijom, kao prvim uspešnim fotografskim postupkom. A taj proces je omogućio stvaranje vrlo detaljne slike na listu bakra. List je bio presvučen tankim slojem srebra, a proces nije zahtevao upotrebu negativa. To je postao prvi metod za dobijanje trajne slike kamerom.

Ovaj dan takođe ohrabruje fotografe iz celog sveta da podele jednu fotografiju koja će obići ceo svet.