Svetski dan močvara (vlažnih staništa), „Dan Velikog prela“ pripadnika bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji, Dan Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru

1727. U Beogradu osnovana prva srpska škola.
Do početka 18. veka Beograd je nekoliko vekova živeo bez srpskih prosvetnih ustanova. Svoju prvu javnu školu Beograd je dobio 1613. godine. Bila je to isusovačka gimnazija koju je osnovao Bartol Kašić. Imala je 32 učenika i bila je otvorena za sve, bez obzira na veru i naciju. Radila je do 1623. godine, a kasnije je njen rad obnovljen u 18. veku. Godine 1717. Beograd su zauzeli Austrijanci i doveli misionare, što je izazvalo negodovanje pravoslavnog stanovništva, za koje je pokatoličenje značilo isto što i denacionalizacija. Tadašnji mitropolit beogradski Mojsije Petrović se 1721. godine obratio ruskom caru Petru Velikom da mu iz Rusije pošalje učitelje. Ubrzo je iz Rusije stigao učitelj Maksim Suvorov donoseći sa sobom sedamdeset gramatika, deset rečnika i četiri stotine bukvara. Predavanja su počela 1727. godine. Suvorov je okupio pedesetak učenika, koje je učio „desjatosloviji“, bukvaru i računici. Nažalost, prva beogradska škola nije bila dugog veka. Već 8. septembra iste godine, Suvorov je morao da je raspusti, jer su mu se đaci razišli zbog jesenje berbe. Novi početak prosvetne delatnosti Beograd je doživeo tek posle oslobođenja od Turaka, kada je pored dve male, osnovana i Velika škola.

1895. Umro Ljubomir Nenadović, književnik, akademik (Brankovina, 26. 9. 1826 – Valjevo, 2. 2. 1895).
Ljubomir Nenadović se školovao u Beogradu, Pragu, Berlinu i Hajdelbergu. Bio je profesor Liceja u Beogradu i načelnik Ministarstva prosvete Srbije. U Carigradu je boravio kao diplomatski službenik. Svoje mesto u srpskoj književnosti Nenadović je stekao putopisima iz Švajcarske, Francuske, Italije, Nemačke i Crne Gore. Zanimljiva, prijatna za čitanje i veoma popularna, njegova pisma se odlikuju liberalnim pogledima, ljubavlju prema slobodi i pravdi, vedrinom, duhovitošću i lepotom stila. Pisao je pesme od kojih su najpoznatije: „Popara“, „Kuzman“,“Stolar“, „Berber Trajko“. Za sobom je ostavio i više poučnih priča. Uređivao je list „Šumadinka“, a prevodio je i sa francuskog jezika.

1895. Rođen Nedeljko Čabrinović, tipografski radnik, revolucionar, učesnik Sarajevskog atentata (Sarajevo, 2. 2. 1895 – Terezijenštat, 20. 1. 1916).

1923. Rođen Svetozar Gligorić, šahovski velemajstor, novinar i publicista (Beograd, 2. 2. 1923 – Beograd, 14. 8. 2012).

1924. Rođena Mira Alečković, književnica, urednica časopisa „Mladost“, „Poletarac“ i „Zmaj“, predsednica Društva Jugoslavija – Francuska, predsednica Udruženja književnika Srbije, nosilac dva Ordena Legije časti (Novi Sad, 2. 2. 1924 – Beograd, 27. 2. 2008).

1924. Umro Aleksa Šantić, književnik (Mostar, 27. 5. 1868 – Mostar, 2. 2. 1924).

1925. Proradila železnička trasa uskog koloseka od Beograda preko Užica i šarganskih prevoja, prema Višegradu i Dubrovniku.

1926. Rođen Danilo Nikolić, književnik, urednik Dramskog programa Radio Beograda (Split, 2. 2. 1926 – Beograd, 6. 2. 2016).

1932. Rođena Bosiljka Boci, pozorišna i filmska glumica (Sremska Mitrovica, 2. 2. 1932 – Beograd, 20. 12. 1997).

1939. Rođen Emir Dragulj, akademski slikar, grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (Mravinjac, 2. 2. 1939 – Beograd, 23. 5. 2002).

1947. U zgradi Esnafskog doma Oblasnog narodnog pozorišta u Zaječaru održana prva predstava „Žita cvetaju“ Jurija Mokreva, ovaj datum obeležava se kao Dan Pozorišta Timočke krajine „Zoran Radmilović“ u Zaječaru.

1960. Rođena Olivera Ježina, pozorišna i filmska glumica (Beograd, 2. 2. 1960).

1968. Rođena Ivana Žigon, pozorišna, filmska i TV glumica (Beograd, 2. 2. 1968).

1978. Kratkotalasna stanica Radio Jugoslavija počela sa radom kao samostalna institucija, ugašena 31. jula 2015. godine.

2000. Umro Dragan Zarić, pozorišni, filmski i TV glumac (Beograd, 15. 11. 1942 – Beograd, 2. 2. 2000).

2003. Umro Dejan Đurković, filmski i pozorišni reditelj (Beograd, 1. 4. 1939 – Beograd, 2. 2. 2003).

2008. Umro dr Nikola Đorđević, odbojkaš, reprezentativac Jugoslavije (19. 11. 1931 – Beograd, 2. 2. 2008).

2013. Umro Boriša Milićević, prevodilac, esperantista (Pepeljevac, 14. 10. 1931 – Novi Sad, 2. 2. 2013).

2016. Umro prof. dr Stevan Šefer, anesteziolog Klinike za anesteziologiju i intezivnu terapiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, pukovnik (1931 – Beograd, 2. 2. 2016).

2016. Umro Srđan Kalember, košarkaš i trener, jedan od osnivača Košarkaškog kluba Crvena zvezda, reprezentativac (Sarajevo, 5. 6. 1928 – Beograd, 2. 2. 2016).

Prethodni tekstPravilnik za podsticaje u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov
Sledeći tekstZemunski reper Vudu Popaj objavio novi album