Iako je pandemijska godina donela finansijsku krizu, izgleda da na štednju to nije imalo većeg uticaja.

U prethodnih godinu dana dinarska štednja povećana je za 11,2 milijarde dinara (13,2 odsto), a od početka godine za tri milijarde dinara (3,2 odsto), dostigavši iznos od 96 milijardi dinara. Devizna štednja u bankama u Srbiji trenutno iznosi 11,7 milijardi evra i za godinu dana je povećana za 747 miliona evra (6,8 odsto), a od početka godine za 303 miliona evra (2,6 odsto).

Kada je reč o ročnoj strukturi dinarskih depozita stanovništva, dominiraju depoziti ročnosti od šest do 12 meseci (44 odsto), zatim depoziti po viđenju (27 odsto), dok je 19 odsto dinarske štednje ročnosti preko godinu dana.

Jedan od načina na koji su građani oročavali svoj novac u bankama je štednja po viđenju ili “a vista” štednja.

Štednja po viđenju je oblik štednje u banci, kod kog u svakom trenutku možete povući sredstva koja ste deponovali. Kamatu ćete dobiti za period u kome su sredstva bila deponovana. Može biti dinarska i devizna. Kod dinarske štednje kamatne stope su više nego kod devizne. Kod dinarske štednje se ne plaća porez na prihode od kamata kao kod devizne.

“Ovo je odličan vid štednje za sve koji bi želeli da počnu da štede u banci, ali u isto vreme ne žele da se obavežu da će novac podizati samo nakon određenog vremena, već im je bitno da novac bude uvek na raspolaganju, čak i sa nižom kamatnom stopom od one koju bi donela oročena štednja”, kaže finansijska savetnica i biznis kouč, Karolina Herbut.

Obično kada razmišljamo o štednji pomislimo na oročenu štednju kod koje ugovarate period u kome ćete sredstva držati oročena, i tako dobijate kamatu višu od kamate na štednju po viđenju. Sredstva se mogu i ranije razoročiti, ali kamata će biti manja ili je neće biti, u zavisnosti od dogovorenih uslova sa bankom.

Oročena štednja je kada se zbog dobijanja kamate, čiju visinu znate u momentu oročavanja, obavezujete da ćete svoj novac u određenom vremenskom periodu držati, odnosno „oročiti“ u banci i nećete ih podizati npr. tri meseca, šest meseci, godinu dana ili dve godine. Da li će vam više odgovarati štednja po viđenju ili oročena štednja, i na koji period će vam odgovarati oročenje – zavisiće pre svega od toga za šta štedite i kada ćete želeti novac da koristite”, objašnjava Herbut.

Po pravilu, kamate su kod štednje po viđenju niže nego kod oročene štednje, jer se niste takoreći obavezali da određeni period ne dirate, tj. ne koristite svoj novac.

Prednosti i mane štednje po viđenju

Postoji jedna velika zabluda o štednji, zapravo o samom štednom računu. Ta zabluda se odnosi na troškove održavanja štednog računa. Dosta banaka zapravo i ne naplaćuje ovu uslugu.

Naša sagovornica kaže da je prednost štednje po viđenju ta što novac možemo podići bilo kada, a opet dobijamo neku kamatu za to vreme dok smo sredstva držali u banci. Mada, postavlja se pitanje da li je to što novcu imamo stalno pristup prednost, jer tako i lakše uzmemo od tog novca koji smo odvojili za štednju.

Štednjom u banci izbegavamo rizike čuvanja novca u “slamarici” (npr. krađa, požar, poplava). Sa druge strane, novac u slamarici je na dohvat ruke i zato ga je lakše i potrošiti.

“Kada znamo da smo novac već odvojili za štednju, lakše će nam biti da ne računamo na tu sumu. Ujedno ćemo teže odlučiti da novac koristimo za neke druge namene”, smatra Karolina Herbut.

Prednost štednje po viđenju je i ta što imate garantovanu sigurnost novca, jer do iznosa od 50.000 evra štednja je osigurana od strane Agencije za osiguranje depozita.

Mana štednje po viđenju u odnosu na oročenu štednju je niža kamata od kamatnih stopa kod oročene štednje, i plaćanje poreza na prihod od kamata kod devizne štednje. Mana je i to što kod dinarske štednje po viđenju postoji i rizik od obezvređenja novca usled inflacije.

Izvor: Biznis.rs