Vlada Srbije je početkom meseca usvojila Predlog izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Najvažnija izmena odnosi se na odredbu po kojoj mesečna nadoknada za majke ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan početka ostvarivanja tog prava.

„Minimalac“ u tekućoj godini iznosi oko 32.000 dinara. Izmena Zakona odnosi se na majke koje su u pomenutom periodu bile poljoprivredni osiguranici. Žene koje pre porođaja nisu bile u radnom odnosu imaće pravo na minimalnu naknadu tokom prva tri meseca materinstva.

Šta izmene zakona donose nezaposlenim porodiljama?

Odluka Vlade Srbije svakako će doneti određenu finansijsku podršku ženama koje su u kontinuiranom radnom odnosu od 18 meseci i žele potomstvo. Ipak, postavlja se pitanje kakva je situacija sa nezaposlenim porodiljama, odnosno budućim majkama koje nisu zasnovale radni odnos u pomenutom periodu.

„One će nažalost i nakon usvajanja najavljenih izmena imati ozbiljnih problema sa periodom nege deteta. To je period od 3. meseca bebinog života, do kraja odsustva sa posla nakon porođaja. Žene koje imaju manje od 18 meseci staža, imaju niske zarade ili su ekonomski neaktivne tokom ovog perioda – primaće umanjene naknade. Naš je cilj da se i ovo izmeni – da svaka porodilja tokom čitavog perioda odsustva sa posla nakon porođaja ima naknadu najmanje u visini republičkog minimalca. Uz ovo je neophodno smanjiti i broj meseci koji ulaze u obračun naknada sa 18 na 12 i uskladiti ih sa praksom u Evropskoj uniji“, navodi za Biznis. rs predsednica Udruženja „Mame su zakon“ i nekadašnja narodna poslanica u Skupštini Srbije Tatjana Macura.

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom rezultat su napora Udruženja „Mame su zakon“, pojedinačnih i grupnih inicijativa za podršku porodiljama i Vlade Srbije. Ipak, mame bez vezanog radnog staža od 18 meseci pre porođaja, nemaju mnogo koristi od nove odluke vlade.

„Bilo bi licemerno reći da ovaj Zakon baš ništa ne valja… S tim u vezi, one će dobiti roditeljske dodatke ili recimo određenu podršku lokalne samouprave ukoliko su predviđeni projekti tog tipa, ali je problem upravo u tome što roditeljski dodaci ili jednokratna naknada u slučaju prvog deteta nisu dovoljni ili su neizvesni i ne omogućavaju dostojanstveno materinstvo“, objašnjava naša sagovornica.

Kako do roditeljskog dodatka?

Pravo na roditeljski dodatak može ostvariti majka ili u izuzetnim slučajevima otac za prvo, drugo, treće i četvrto dete, bez obzira da li je majka bila u radnom odnosu pre porođaja. Redosled rođenja dece utvrđuje se prema broju živorođene dece u momentu podnošenja zahteva.

„Pravo na roditeljski dodatak pod istim uslovima ostvaruju zaposlene i nezaposlene majke, a zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa potrebnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršenih godinu dana života deteta. Zahtev se može podneti i u porodilištu u okviru E-bebe. Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta i usklađuje se dva puta godišnje: 1. januara i 1. jula sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci“, kažu iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Roditeljski dodatak može dobiti majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca, pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije. Izuzetno, majka može ostvariti primanja za svako dete višeg reda rođenja od četvrtog koje je rođeno zajedno sa drugim, trećim.., detetom iz višestruke trudnoće (blizanci, trojke …), a na osnovu posebnog rešenja ministarstva. U ovom slučaju dete višeg reda rođenja od četvrtog pravo na roditeljski dodatak ostvaruje u iznosu utvrđenom za četvrto dete po redu rođenja.

Za roditeljski dodatak može konkurisati i otac, ukoliko je majka strani državljanin, nije živa, napustila je dete, lišena je roditeljskog prava ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Koliki je roditeljski dodatak?

Roditeljski dodatak za decu rođenu 1. jula 2018. godine i kasnije isplaćuje se na sledeći način:

– Za prvo dete jednokratno u iznosu od 100.000 dinara. Iznos usklađen od 1. januara je 102.815,43 dinara;

– Za drugo dete u ukupnom iznosu od 240.000,00 dinara. Iznos usklađen od 1. januara 2021. godine je 246.754,63 dinara. Isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate od 10.281,45 dinara;

– Za treće dete u ukupnom iznosu od 1.440.000,00 dinara. Iznos usklađen od 1. januara 2021. godine je 1.480.527,78 dinara. Isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata od 12.337,73 dinara;

– Za četvrto dete u ukupnom iznosu od 2.160.000,00 dinara. Iznos usklađen od 1. januara 2021. godine je 2.220.791,67 dinara. Isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 18.506,59 dinara.

Nadležno ministarstvo predvidelo je i paušal za nabavku opreme za bebe koje su rođene posle 1. jula 2018. godine. Ova nadoknada isplaćuje se zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete. Paušal iznosi 5.000,00 dinara, a usklađen iznos od 1. januara 2021. godine je 5.140,72 dinara.

Kako lokalne samouprave pomažu nezaposlenim porodiljama?

AP Vojvodina kao i gradske, odnosno opštinske uprave imaju zakonsku mogućnost da u skladu sa svojim budžetom utvrde i druga prava kojima će podsticati rađanje. Gotovo sve lokalne samouprave imaju neku od mera za unapređenje populacione politike. Ipak, visina nadoknada se razlikuje u zavisnosti od stepena ekonomske razvijenosti.

„Visina finansijske podrške isključivo zavisi od programa socijalne zaštite i projekata koji mogu i ne moraju imati veze sa porodiljama. Lokalne samouprave samostalno odlučuju o tome kako će rasporediti budžet. Međutim, budžeti lokalnih samouprava su skromni i s tim u vezi nezaposlene ili ekonomski neaktivne žene se ne mogu osloniti na takva, neizvesna i neobavezujuća izdvajanja. Zbog toga je važno da ova osetljiva tema bude uređena na republičkom nivou“, navodi Tatjana Macura.

Naša sagovornica izdvojila je glavne razlike kada je reč o finansijskoj podršci porodiljama u većim gradovima i manjim sredinama.

„Veći gradovi imaju veće budžete i više prilika za podršku majkama, deci i porodici uopšte. Manje sredine imaju skromnije budžete. Poznat primer je „nagrada“ za prvorođenu bebu u kalendarskoj godini, odnosno 01. januara. Iako se takvom „nagradom“ vrši direktna diskriminacija svih drugih beba rođenih tokom drugih dana, u ovom slučaju se vrši i finansijska diskriminacija onih koji su rođene na taj dan. Naime, jedne godine je prva beba rođena u Leskovcu „nagrađena“ sa 20.000 dinara, dok je prva beba rođena u Beogradu „nagrađena“ sa 100.000 dinara. Prema tome, ispada da beba iz Leskovca državi znači pet puta manje od bebe iz Beograda, a da obe bebe znače više od svih drugih beba rođenih tokom godine, što je, priznaćete, budalaština“, zaključuje Macura.

Izvor: biznis.rs