Svaki oblik poslovanja, bez obzira da li je online ili u tradicionalnoj sferi društvenih odnosa trebalo bi da ima podjednako primenjive zakonske forme.
Međutim, svest o toj činjenici još uvek nije dovoljno razvijena, čak ni kod svakodnevnih korisnika usluga koje se nude preko interneta. Pre potpisivanja nekog ugovora u papirnoj formi, svako će najpre takav ugovor pročitati, zapitati se o posledicama njegovog zaključenja ili konsultovati stručnjaka za pomoć. Međutim, kada je reč o zaključivanju ugovora na internetu, većina korisnika olako pristaje na njihovu sadržinu, često ni ne čitajući je i ne znajući da zapravo sklapaju dogovor koji izražava saglanost volja ugovornih strana.
Advokatica Nina Petrović za Biznis.rs objašnjava da je prvo i osnovno pravilo, kao i kod svakog ugovora, postojanje saglasnosti volja ugovornih strana u pogledu bitnih elemenata ugovora, kao što su predmet ugovora, cena i obaveze ugovornih strana.
„Primena dobrih poslovnih običaja predviđa da su strane u obligacionim odnosima dužne da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima, a da se na obligacione odnose primenjuju uzanse ako su strane u obligacionim odnosima ugovorile njihovu primenu ili ako iz okolnosti proizilazi da su njihovu primenu htele, međutim često smo svedoci da se u praksi pomenuta načela ne poštuju te da dolazi do zloupotreba dominantnog položaja, ravnopravnosti strana, savesnosti i poštenja, jednake vrednosti davanja“, kaže Petrović.
Dakle, jedan od pravnih aspekata e-trgovine jeste, svakako, sastavljanje ugovora u elektronskom obliku, čiji prihvat od strane kupca mora prethoditi, odnosno biti uslov uspostavljanja obligacionog odnosa između dve strane, internet prodavca i kupca.
Ugovor može biti zaključen elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku, kao što se i ponuda i prihvat ponude mogu dati elektronskim putem, odnosno u elektronskom obliku i u tom slučaju se takvom ugovoru ne može osporiti punovažnost samo zbog toga što je sačinjen u elektronskom obliku.
Odredbe Zakona o elektronskoj trgovini se ne primenjuju na ugovore za koje je posebnim zakonom predviđeno da se ne mogu zaključiti u elektronskoj formi, na ugovore i druge pravne poslove za koje je posebnim zakonom propisano da se sačinjavaju u formi javno potvrđene (solemnizovane) isprave, u formi javnobeležničkog zapisa ili je za njihovu punovažnost potrebno da potpisi ugovarača budu overeni.
Način zaključivanja elektronskog ugovora
Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju predviđa mogućnost zaključenja ugovora na daljinu potpisivanjem elektronskim potpisom i elektronskim pečatom.
„Elektronskom potpisu ne može se osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zbog toga što je u elektronskom obliku ili što ne ispunjava uslove za kvalifikovani elektronski potpis i ima isto pravno dejstvo kao i svojeručni potpis, kvalifikovani elektronski potpis može da zameni overu svojeručnog potpisa, ako je to propisano posebnim zakonom“, navodi Petrović.
Zavisno od vrste ugovora koji se zaključuje, obavezni sadržaj ugovora je sledeći:
- Označavanje ugovornih strana, predmeta ugovora, cene, prava i obaveze ugovornih strana
- Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke
- Garancije, uslovi pod kojima se može raskinuti ugovor, ugovorna kazna/penali za kašnjenje u izvršavanju obaveza
- Naknada štete ako se ne postupa u skladu sa odredbama ugovora, određivanje prava po kome će se odredbe ugovora tumačiti, nadležnog suda u slučaju spora i potpisi ugovornih strana
„Moje lično mišljenje je da u ugovoru treba da stoji odredba o tome da su se strane saglasile da ugovor zaključe u elektronskoj formi primenom bilo npr. DocuSign platforme za potpisivanje dokumenata koja funkcioniše tako što strana koja pokreće proceduru potpisivanja određuje potpisnika druge strane, drugoj strani stiže dokument potpisan od prve strane u kome se vidi datum i čas potpisa i naznačenje predstavnika druge ugovorne strane koja treba da primi dokument i potpiše ga u DocuSign formi sa svoje strane kojom prilikom takođe ostaje datum i čas potpisa, ili potpisavanjem kvalifikovanim elektronskim potpisom“, objašnjava naša sagovornica.
Advokatica Nina Petrović kaže da u Srbiji ne postoji sudska praksa u vezi sa korišćenjem DocuSign platforme ili kvalifikovanog elektronskog potpisa – dakle svodi se na saglasnost volja da se na taj način pristupi zaključenju ugovora.
Kada je u pitanju zaključenje ugovora između pravnih lica iz naše i strane zemlje, kvalifikovani elektronski potpis iz strane zemlje smatra se kvalifikovanim u našoj zemlji ukoliko postoji međunarodni sporazum sa stranom zemljom o priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja. To je propisano članom 40. Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Republika Srbija ima potpisane sporazume sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, koji trenutno nisu stupili na snagu.
U nedostatku međunarodnih sporazuma, strani kvalifikovani elektronski potpisi u našoj zemlji pravno imaju status nekvalifikovanih što dalje znači da mogu da se koriste u poslovanju i da imaju određenu dokaznu težinu, ali da nemaju pravne garancije koje imaju elektronski potpisi koji su kvalifikovani u našoj zemlji, a to su trenutno elektronski potpisi koje izdaju domaća sertifikaciona tela upisana u Registar pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja.
Kako nije detaljnije regulisano zakonom, dejstvo nekvalifikovanih elektronskih potpisa u slučaju spora moglo bi da se dovede u pitanje i to predstavlja izvestan rizik za poslovanje jer potencijalno u nekim slučajevima može da se dovede u pitanje validnost potpisanih dokumenata.
„Ugovor u elektronskoj formi zaključuje se isto kao i običan ugovor, prvo jedna ugovorna strana mora da ga potpiše, a tako potpisan se šalje drugoj na potpis. Ko će prvi potpisati ugovorne strane se dogovaraju kada usaglase ugovor u pogledu svih odredaba koje ugovor sadrži. Šalje se putem e-mail-a, u pdf formi se potpisuje, koja je najpodobnija forma dokumenta u koji se mogu uneti bilo kvalifikovani elektronski potpis, bilo DocuSign potpis“, zaključuje Nina Petrović.
