Početkom aprila prošle godine promenjen je Zakon o privrednim društvima i omogućeno je da vlasnici firmi svojim zaposlenima prepisuju udele.

Država ovim izmenama želi da dodatno podstakne IT industriju i startapove, s obzirom da takva privredna društva raspolažu ograničenim sredstvima u početnoj fazi poslovanja, pa samim tim nisu u mogućnosti da kvalitetnom kadru daju velike plate.

„S druge strane, ova društva imaju veliki potencijal brzog rasta, a s tim u vezi i mogućnost da članovi ovog društva ostvare prilično veliki profit u slučaju prodaje vlasničkog udela koji je stečen za relativno mali novac u početnoj fazi poslovanja“, navodi se u obrazloženju Zakona.

Izmenama Zakona o privrednim društvima uvedena je mogućnost da društva sa ograničenom odgovornošću svojim zaposlenima, ali i bilo kom drugom licu (kao, na primer, poslovnim saradnicima, spoljnim konsultantima ili bilo kojim trećim licima), prodaju udele u društvu po povlašćenim cenama.

„Kada se radi o prodaji udela zaposlenom, ovo se čini kao vid stimulacije i motivacije zaposlenih, kako bi postali zainteresovaniji za uspešno poslovanje društva. Ovaj institut je već veoma zastupljen na Zapadu, gde su poslodavci prepoznali vrednost ljudskih resursa, dok su kod nas ‘share options’ do sada nuđene zaposlenima u multinacionalnim kompanijama, i to uglavnom u majkama kompanijama koje se ponašaju kao holding kompanije, ili kod domaćih kompanija koje posluju u IT sektoru. Ostaje da vidimo kako će nove izmene Zakona uticati na širenje ove prakse u domaćim društvima“, kaže advokat iz kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Andrijana Ristić.

Da bi sticanje udela bilo sprovedeno, potrebno je da član društva deo svog udela besteretno prenese društvu, na osnovu odluke skupštine koja se donosi dvotrećinskom većinom. Ovakav udeo postaje rezervisani sopstveni udeo društva.

Na osnovu stečenog rezervisanog sopstvenog udela, društvo donosi odluku o emisiji posebnog finansijskog instrumenta – prava na sticanje udela, koji određenom licu daje pravo da na dan dospeća stekne udeo po unapred određenoj, odnosno povlašćenoj ceni.

„Nakon dana dospeća, lice koje je vlasnik prava na sticanje udela, vrši uplatu cene udela i registruje svoj udeo u društvu. Važno je napomenuti da se rezervisani sopstveni udeo društva može steći samo od članova društva koji su glasali pozitivno za odluku o sticanju rezervisanog sopstvenog udela“, objašnjava Ristić.

Sticanje udela oporezuje se kao zarada

Zakon ne propisuje ograničenje u pogledu toga koliki udeo može pripasti jednom licu (zaposlenom ili nekom drugom), te ova odluka zavisi isključivo od članova društva koji istu donose. Jedino ograničenje koje je propisano u ovom smislu, odnosi se na činjenicu da procenat učešća svih rezervisanih sopstvenih udela u osnovnom kapitalu društva ne može biti veći od 40 odsto u bilo kom trenutku.

„To znači da, u okviru zakonskog maksimuma, društvo samostalno odlučuje o tome da li će, i koliki udeo preneti nekom licu po povlašćenoj ceni, u zavisnosti od internih kriterijuma u samom društvu. Na primer u zavisnosti od doprinosa radu, kada su u pitanju zaposleni“, navodi Ristić.

Osnovna prednost ovakvog načina sticanja udela za zaposlenog je svakako činjenica da udeo stiče po povlašćenoj ceni, koja u trenutku sticanja udela može biti i znatno niža od tržišne vrednosti. Zakon ne propisuje nikakva ograničenja u pogledu cene, što ostaje u potpunoj dispoziciji društva.

„Važno je napomenuti da sticanje udela od strane zaposlenog po ceni nižoj od tržišne vrednosti, ima poreski tretman zarade, s tim da je pod određenim uslovima, propisano poresko oslobođenje. Dodatno, sticanjem udela, zaposleni ostvaruje pravo na raspodelu dobiti društva, kao i pravo da učestvuje u donošenju odluka u skupštini društva“, zaključuje Andrijana Ristić.

Proces prodaje udela

Sve počinje tako što društvo rezerviše deo svog osnovnog kapitala u obliku “rezervisanog sopstvenog udela” (RSU).

Nakon toga, društvo iz RSU emituje finansijske instrumente sa pravom na sticanje udela. Zakon ove instrumente naziva “finansijski instrument – pravo na sticanje udela” (PSU).

Društvo prvo donosi odluku o formiranju RSU, a potom odluku o izdavanju PSU. Ceo postupak podrazumeva uključivanje i Agencije za privredne registre Republike Srbije, kao i Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (CRHOV), gde pojednostavljena šema sticanja udela u društvu na ovakav način izgleda.

Društvo ne mora da poveća osnovni kapital da bi formiralo RSU, već se RSU formira od već unetog, odnosno uplaćenog kapitala. RSU se formira jednostavnom odlukom skupštine (ili drugog organa Društva) i registracijom kod APR, piše Netokracija.

Izvor: biznis.rs, Foto: Pixabay