Plastenik

Poslovi u plastenicima pre sadnje počinju detaljnim čišćenjem prostora.

Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru je kontinuiran proces pa je za proizvodnju zdravstveno bezbednog proizvoda potrebno poštovati pojedine mere.

Detaljno očistiti plastenik

Pre sadnje naredne kulture, plastenike treba detaljno očistiti i pripremiti za naredni usev.

Nakon svakog proizvodnog ciklusa važno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika i plastenik dobro očistiti.

Kada se usevi stalno smenjuju u plasteniku ogroman značaj ima sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka.

U zaraženim, zaostalim biljnim ostacima održava se i prenosi veliki broj patogena, prvenstveno truleži korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka.

Zaražene biljne ostatke treba odmah odstraniti sa parcele i uništiti.

Na kraju proizvodnog ciklusa, nakon berbe, neophodno je sve zaražene, kao i nezaražene biljne ostatke ukloniti i uništiti.

Smena biljnih vrsta u plasteniku, odnosno plodored, omogućuje pravilno i racionalno đubrenje, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu bolesti i štetočina.

Nasuprot tome, ako se plodored ne isplanira dobro, narušava se struktura i plodnost zemljišta, povećava opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren.

Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati

Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka.

Kada je visok procenat vlažnosti u plasteniku vrlo često može doći do pojave truleži na biljnim delovima, a kapi koje kaplju sa folije mogu izazvati ožegotine na mladim biljkama koje su nežne i osetljive.

Posebno treba biti oprezan sa primenom preparata zbog karence kada je u pitanju proizvodnja lisnatog povrća koje ima kratak period vegetacije a dođe do pojave truleži na listovima.

Takođe, treba voditi računa da ne dolazi do velikih temperaturnih oscilacija u plasteniku, jer česte temperaturne oscilacije usporavaju rast i razviće.

Analiza zemljišta osnova uspešne proizvodnje

S obzirom na veoma kratku vegetaciju, u proizvodnji povrća veoma je bitno biljke pravilno navodnjavati, prihranjivati i negovati, kako bi se postigli maksimalni prinosi, što uostalom i donosi najveću ekonomsku dobit.

Svaku fazu rasta i razvića povrtarskih kultura odlikuje specifična potreba biljke za makro i mikroelementima, pa je zato pravilan izbor vrste i količine đubriva od izuzetne važnosti.

Pre sadnje povrća, Stojiljković savetuje proizvođačima da obave kontrolu plodnosti zemljišta kako bi dobili preporuku o potrebnim količinama i odnosu pojedinih hraniva.

Ako je iz nekog razloga analiza zemljišta za datu parcelu izostala, u fenofazi ukorenjavanja nakon rasađivanja (prvih 15 dana), trebalo bi primeniti vodotopiva đubriva sa najvećim udelom fosfora (npr. odnos NPK hraniva 1:4:1) .

U fazi intenzivne berbe plodova trebalo bi upotrebiti đubriva sa najvećim udelom kalijuma (npr. odnos NPK 2:1:4).

Suvišak hranljivih elemenata kao i nedostatak deluje štetno na biljku i manifestuje se raznim vidljivim promenama, zato ishranu biljaka treba bazirati na osnovu analize zemljišta i biljke, kao i potrebi biljaka u pojedinim fazama razvoja.

Izvor: poljosfera.rs, Foto: jcomp

Prethodni tekstVremeplov, 16.decembar
Sledeći tekstOvo je traktor godine