Način na koji se danas ophodimo prema zemljištu dovešće do toga da se za 60 godina u njemu neće moći ništa proizvesti. A što ćemo bez zemlje, hraniteljke sveg živog?
„Neki je ratar sejao seme“, početak je novozavetne besede o sejaču i semenu. Setimo se, deo njegovog zrnevlja pao je na stazu sa koje su ga pokljucale ptice, deo je završio na kamenitom tlu gde je zemlja plitka – odmah je niklo, ali ga je sunce spržilo. Deo semena je palo u grmlje koje je biljku ugušilo, a deo, napokon, pao je na dobro zemljište i donelo plod: jedno stostruk, drugo šezdeseterostruk, treće trideseterostruk.
Da Isus Hrist živi u 21. veku, možda bi u svoju besedu uključio i današnje, osiromašeno zemljište kao primer neplodnog ili onog oko kog poljoprivrednik ima jako mnogo posla da bi mu doneo bilo kakav plod.
Jer, način na koji se danas odnosimo prema zemlji dovešće do toga da se za 60 godina u njoj neće moći ništa proizvesti. A što ćemo bez zemlje, hraniteljke svega živog?
Svetski dan tla
Danas, 5. decembra se obeležava Svetski dan zemljišta, čiji je cilj da se podigne svest o ovom važnom sistemu koji je ujedno i vrlo dinamičan i krhak.
Znate li da u šaci zemlje može biti više organizama nego što ima ljudi na Zemlji, ali i da proizvodnja plodnog zemljišta može potrajati i do 1.000 godina?
Istraživanja su pokazala da se njegov gornji sloj u celom svetu neprestano smanjuje što znači da je i manje vremena u kojem će ono moći biti produktivno.
Gornji sloj zemljišta nestaje: Koje mere očuvanja mogu da pomognu?
Zemljište je postalo jedno od žrtava savremenog života i klimatskih promena. Zagađenje, degradirano, osiromašeno erozijama, dezertifikacijom, smanjenjem organske materije, samo su neke od posledica koje trpi. A mi zajedno sa njim.
Problem je napokon prepoznat jer postali smo svesni u kakvom je stanju naše najveće dobro, jedno od temelja života na Zemlji.
Odgovorna poljoprivreda
O kvalitetu zemlje se govori na globalnom nivou, a kada je reč o Evropskoj uniji, njegova obnova deo je Zelenog plana i strategija „Od njive do trpeze“ kao i bioraznovrsnosti.
Manje pesticida i đubriva, podsticanje ekološke proizvodnje, digitalizacije, upravljanje ugljenikom i njegovo skladištenje u zemlji – samo su neki od ciljeva ovog plana koji se odnosi na poljoprivrednu proizvodnju i kojeg neće biti lako primenjivati, posebno nakon dugog niza godina sprovođenja loših politika i neodgovornog ponašanja prema zemljištu.
Takođe, Ujedinjene nacije koje su ustanovile obeležavanje ovog dana, sprovode kampanju pod nazivom „Očuvajmo zemlju živom, zaštitimo bioraznovrsnost tla“.
Svest o važnosti ovog resursa za proizvodnju hrane posebno je povećana tokom pandemije. Nemali je broj onih koji su ovog proleća zasadili svoje prvo povrće u životu ili prvi put naručili proizvode od malih poljoprivrednih proizvođača. Upravo se na njih gleda kao na nosioce obnove zemljišta.
Odgovorna agrarna proizvodnja jedno je od rešenja revitalizacije zemljišta. U godinama koje slede čeka nas mnogo posla i odricanja, ali, što nam drugo uopšte preostaje?
Ne moramo ljubiti zemlju po kojoj hodamo, samo treba da budemo dobri prema njoj kako bi nas još dugo mogla hraniti. Koliko joj uzmemo – toliko joj i dajmo.
Izvor: agroklub.rs
