Leska je veoma značajna vrsta jezgrastog voća čiji plodovi su vrlo cenjeni na tržištu.

Jezgro lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja korisnih jedinjenja kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini.

Velika nutritivna vrednost omogućava konstantan porast potražnje i potrošnje, pre svega od strane konditorske industrije, dok se manja količina ovih plodova koristi za svakodnevnu potrošnju. Pored ishrane, lešnici nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

“Iako je teško govoriti o broju proizvođača u Srbiji, smatra se da je od 3.000 do 4.000 hektara pod zasadima leske, s tim što se poslednjih par godina ona širi mnogo brže nego bilo koja voćna vrsta u Srbijii to zahvaljujući kompaniji Ferero koja je došla na naše područje i podigla 600 hekatara sopstvenih zasada i ima nekoliko puta veću površinu kod svojih kooperanata”, navodi za Biznis.rs prof. dr Čedo Oparnica sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ulaganja naspram dobiti zanemarljiva

Kolika je bila zanemarenost ove voćne vrste govori i podatak da se za nju nisu ni vodili statistički podaci, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se uz pravilnu ocenu agroekoloških uslova, korišćenjem najkvalitetnijeg sadnog materijala i primenu savremenih agrotehničkih mera može ostvariti uspešna proizvodnja lešnika.

“Ulaganja za podizanje jednog hektara zasada leske kreću se oko 5.000 evra, računajući pripremu zemljišta, nabavku sadnica, sadnju i sistem za navodnjavanje ako postoji izvor vode. Smatra se da je za jednu prosečnu porodicu površina od pet hektara dovoljna za obezbeđenje egzistencije. Prvi prinosi obično su u trećoj, četvrtoj godini, u zavisnosti od toga da li se koriste jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice za podizanje zasada, a pun rod u devetoj i desetoj godini”, kaže naš sagovornik i napominje da je životni i eksploatacioni vek leske znatno duži od drugih voćnih vrsta, čak do 70, 80 godina.

Pri izboru sorti treba voditi računa o zahtevima tržišta

I pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika u Srbiji postoji veliki raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova.

“Pri izboru sorti leske treba imati u vidu da je ona samobesplodna vrsta, te da bi se obezbedila redovna rodnost u zasadu leske treba da budu zastupljene najmanje četiri sorte koje su međusobno kompatibilne. Moraju se poštovati zahtevi tržišta, posebno konditorske industrije, prilikom izbora sorti jer je ona i najveći potrošač. Traže se lešnici sa okruglim jezgrom do malo izduženim, ispunjenom sredinom i prijatnom aromom. Plodovi treba da su ujednačeni, da lako ispadaju iz omotača i da se pokožica prilikom prženja lako odvaja”, objašnjava Oparnica.

Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji.

“Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje. To podrazumeva primenu savremenih agro i promotehničkih mera, počevši od pripreme zemljišta, sadnje, rezidbe i formiranja oblika krune, đubrenja, navodnjavanja, zaštite od bolesti i štetočina, održavanja zemljišta i sakupljanje plodova“, kaže naš sagovornik.

Turska zauzela primat u proizvodnji lešnika

Nizak sadržaj vode u jezgru, koje je zaštićeno ljuskom, omogućava znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta. Tolerantnost prema agroekološkim uslovima, rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tržištu uticali su da leska u glavnim proizvođačkim zemljama pređe iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju.

“Turska je najveći proizvođač sa oko 70 odsto svetske proizvodnje, sledi Italija sa 15 odsto, Španija sa nešto više od dva odsto, Amerika sa nešto manje od dva odsto, dok na ostale zemlje otpada oko pet odsto”, navodi Oparnica.

Leska dobro rađa i na područjima sa kontinentalnom klimom

Iako je leska voćka toplijih područja ona može veoma dobro da uspeva i redovno rađa i na dobro odabranim područjima sa kontinenatlnom klimom.

Najbolje rezultate leska postiže u područjima u kojima je srednja temperatura vazduha iznad 9,5 stepeni Celzijusa. Leska u toku biološkog zimskog mirovanja podnosi temperature do minus 25 stepeni i od svih voćnih vrsta najranije počinje vegetaciju, a u toplijim područjima može da cveta i u januaru, objašnjava profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Pored vlažnog zemljišta leska traži i visoku relativnu vlažnost vazduha u toku vegetacionog perioda od 60 do 70 odsto. Optimalna nadmorska visina za gajenje je od 200 do 500 metara.

I pored toga što uspeva na različitim zemljištima, ekspozicijama i nadmorskim visinama, pri izboru lokacije za podizanje zasada leske treba obratiti pažnju na važnije ekološke faktore.

Najpovoljnija ekspozicija za lesku je severoistočna, severozapadna, zapadna pa i severna gde je vlažnost zemljišta i vazduha veća. Na nadmorskim visinama preko 600 metara zasadi se mogu podizati i na jugoistočnim i jugozapadnim položajima.

Izvor: biznis.rs, Foto: Pixabay.com