Potraga za poslom često je beg od egzistencijalne neizvesnosti i nezadovoljstva u kojem se nalaze osobe bez radnog angažmana.
Dešava se da kandidati koji bezuspešno konkurišu za radno mesto gube samopouzdanje, razmišljajući jesu li uopšte sposobni za zasnivanje radnog odnosa. Stalna odbijanja donose nezadovoljstvo zbog kojih mnogi gube volju za novim traganjem. Ipak, dobijanje posla ne zavisi od kompetencija propisanih konkursom, a za uspeh mogu biti presudna znanja koja se ne stiču formalnim i neformalnim obrazovanjem.
Svaki raspisani konkurs podrazumeva da osoba koja aplicira za posao, ima određene sposobnosti i znanja koja ga kvalifikuju za obavljanje osnovnih radnih zadataka.
„Veoma je bitno da kandidat ostavi utisak da će u radu pokazati fokusiranost i kognitivnu involviranost u svim aspektima poslovanja, što podrazumeva inicijativu i preduzimljivost na budućem poslu. Važan je profesionalni pristup, koji će se ogledati u kvalitetnom izvršavanju delegiranih zadataka u okviru zadatog roka, kao i ostvarivanje adekvatnih relacija sa klijentima i kolegama u timu. Potencijalni kandidat zna kako da identifikuje probleme i ponudi kreativna i inovativna rešenja, objašnjava izvršni direktor konsultantske kompanije iz oblasti HR menadžmenta Key Solutions Milenko Mladenović.
Praktične sposobnosti ispred teorijskog znanja
Redovno školovanje nudi širok spektar znanja, koje se i te kako ceni prilikom konkurisanja za radno mesto. Dok se posao traži, kandidati se sve češće opredeljuju za neformalne kurseve na kojima stiču potrebne veštine. Većina kandidata ima zavidan nivo teorijskog znanja, ali se na kursevima i edukacijama razvijaju praktične sposobnosti.
„Neformalne edukacije nude znanja i veštine koje su trenutno aktuelne na tržištu rada, veštine za neka deficitarna zanimanja, ali i veliki broj „soft skills“ koje mogu biti korisne u svakom poslu. Na primer, prodajne veštine su nešto što ćete teško steći u formalnom sistemu obrazovanja, ali možete ih dobiti na mnogim kursevima i edukacijama. Takođe, kvalitetne edukacije pružaju mnogo praktičnih vežbi i deljenje iskustva iz prakse, te je takvo znanje brže primenljivo“, navodi HR konsultant kompanije TIM Centar iz Novog Sada Jelena Karapandžić.
Firme orijentisane ka progresu i profitu kontinuirano sprovode proces edukacija i usavršavanja zaposlenih od prvih dana zasnivanja radnog odnosa, pa do stupanja na visokopozicionirana mesta u hijerarhiji kompanije. Iskustvo se stiče korak po korak, ali je za startnu poziciju poželjno određeno predznanje.
„U zavisnosti od pozicije, može se zahtevati posedovanje određenih veština, kao što su na primer pregovaračke i veštine prezentovanja na „Sales“ pozicijama ili veštine delegiranja i rukovođenja na menadžerskim pozicijama… Ova vrsta veština ne uči se tokom redovnog obrazovanja, a neophodne su za uspešno obavljanje određenih poslova“, navodi Mladenović.
Vozačka dozvola kao uslov za dobijanje posla
Kada je reč o usko specijalizovanim pozicijama, kandidatima su neophodne stručne kompetencije koje se stiču na tačno propisanim obukama. Tako je za posao arhitekte pored završenog fakulteta neophodno poznavanje kompjuterskih programa za dizajn kao što su AutoCAD ili 3DS Max. Frizeri moraju biti vešti u korišćenju alata – makaza, fena, pegle za kosu. Bez savršenog poznavanja MS Office paketa teško je zaposliti se na poziciji komercijaliste u bilo kojoj firmi. Uslov za zasnivanje radnog odnosa može biti dozvola kategorije B, kako bi zaposleni u kratkom roku obišli potencijalne i stalne klijente. Ipak, postoje radne pozicije koje apsolutno nisu vezane za upravljanje motornim vozilom, ali ih poslodavci vrednuju.
„Mi u oglasima tražimo vozačku dozvolu samo onda kada je zaposlenom neophodno da upravlja motornim vozilom tokom izvršavanja radnih zadataka – komercijalisti, vozači, dostavljači, itd. Pretpostavljam da nekada poslodavci traže i „za svaki slučaj“. Na primer, ako je potrebno da se poseti određena lokacija, nešto donese ili odnese, zgodno je da zaposleni ima dozvolu. Zapravo, takve situacije se dešavaju veoma retko. Ukoliko se kandidatima čini da na određenom poslu neće voziti auto, a poslodavac traži dozvolu, moj savet je da se ipak prijave, jer ih verovatno to neće diskvalifikovati. Najbolje je kontaktirati poslodavca i proveriti da li je zaista potrebna vozačka dozvola“, navodi Jelena Karapandžić.
Talenat i iskustvo mogu biti presudni
Pored stručnih znanja za uspeh u pronalaženju posla veoma su važne veštine koje se najčešće ne mogu usvojiti na specijalizovanim obukama, već se stiču kroz život. Kod pojedinih kandidata one su jednostavno urođene. Ipak, najčešće dolaze vremenom i sa iskustvom koje se povećava iz dana u dan. Iskustvo povećava samopouzdanje kao jedan od presudnih faktora za sticanje ličnog ugleda kod saradnika, nadređenih i eksternog okruženja.
„Prenosive odnosno transverzalne veštine stičemo tokom života kroz čitanje, obrazovanje i različite društvene aktivnosti. Univerzalne su i mogu se prenositi na različite vrste poslovanja. Ove osobine izdvajaju nas kao profesionalce u okviru svog poziva. Meke veštine predstavljaju jednu od pet kategorija koje čine prenosive veštine. Podrazumevaju kvalitetne interpersonalne relacije i preduslov su za građenje dobrih međuljudskih odnosa. Tu spadaju veštine slušanja, kooperacije, rukovođenja, prezentovanja“, objašnjava Mladenović i dodaje da od prenosivih veština ne treba zanemariti organizacione i istraživačke sposobnosti, kreativno, analitičko i kritičko mišljenje.
Digitalna pismenost jedan od najvažnijih uslova
Agenti za nekretnine moraju imati izraženu moć deskripcije i ubedljiv nastup. Talentovanog komercijalistu odlikuju pregovaračke sposobnosti, uspešni advokati imaju moć zapažanja i istraživanja, a konsultante krase sposobnosti prezentovanja različitih opcija i mogućnosti za poslovni uspeh.
Ipak, jedan od glavnih uslova za dobijanje posla jeste poznavanje osnova rada na računaru. Iako kandidat ne pretenduje da dobije poziciju koja podrazumeva rad na kompjuteru tokom čitavog radnog vremena, bliskost sa računarskom tehnologijom je jednostavno neophodna.
„Sve je veći broj radnih pozicija koje zahtevaju barem određeni nivo digitalne pismenosti, kao i mogućnost učenja novih programa – što je lakše ukoliko imate barem neki početni nivo. Na primer, knjigovodstvo je ranije bilo kompletno papirološki posao, a danas je gotovo kompletno računarski i elektronski. To će u budućnosti biti slučaj kod velikog zanimanja, izuzimajući fizičke poslove. Zato digitalna pismenost predstavlja veliku prednost prilikom potrage za poslom i veoma je tražena“, zaključuje Jelena Karapandžić.