Vreme pandemije, nemogućnost putovanja i uobičajnih kanala nabavke robe, naterali su čak i one koji su do ove, „nove normalnosti“ bili protivnici online kupovine, da se pridruže armiji građana koji već neko vreme veći deo neophodnih stvari kupuju putem neta. Ali, kada se roba izabere i poruči, malo je onih koji su potpuno sigurni da znaju koliko će morati da plate carinu i porez kada narudžbina stigne na traženu adresu.
Roba koja se uvozi, odnosno, naručuje može da stigne redovnom poštom – preko PTT službe, ili preko kurirskih službi kakve su DHL, Fedeks, UPS. Za naše građane i dalje je povoljnije da robu primaju putem obične pošte, s obzirom na to da su PTT usluge jeftinije od usluga brze pošte, pa su samim tim ukupni izdaci niži.
Što se carine tiče, sve pošiljke imaju jednak tretman, nezavisno od operatora koji ih dostavlja, navodi se na sajtu Uprave carina. Ukoliko pošiljka stigne brzom poštom carini se po stopi propisanoj Zakonom o carinskoj tarifi u redovnom postupku, ili pak primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10 odsto.
Kako se kod poštanskih pošiljaka koje podležu naplati uvoznih dažbina, carinska osnovica uvećava za troškove transporta i poštarine, onda je jasno da će viša cena transporta znatno uticati na uvećanje vrednosti same pošiljke, pa će i carinske dažbine za takvu pošiljku biti više.
Pod carinskim dažbinama se podrazumeva obračun carine i PDV, kao i svi ostali nameti – poštarine, ležarine, usluga otvaranja paketa spada u poštanske usluge, koje ona naplaćuje nezavisno od naplate carinskih dažbina.
Sve ovo važi ukoliko pošiljka koju građanin prima iz inostranstva nema vrednost veću od 3.000 evra. U slučaju da vredi više, ili ih naručuju pravna lica, obavezno je podnošenje deklaracije u pisanom obliku – odnosno putem JCI – jedinstvene carinske isprave.
Ko je oslobođen od plaćanja uvoznih dažbina
Pošiljke male vrednosti poslate od strane fizičkog lica drugom fizičkom licu, koje nisu komercijalne prirode i za koje nema obaveze plaćanja, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, oslobođene su plaćanja i carinskih dažbina i PDV.
Takođe, pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 50 evra, koje pravno lice šalje fizičkom licu prilikom kupovine preko interneta oslobođene su plaćanja carinskih dažbina, dok se na njih PDV plaća.
Kako teče postupak carinjenja
Na sajtu Uprave carina detaljno je objašnjeno kako se pojedina roba carini i koliko novca u zavisnosti od porudžbine naručilac robe mora da plati.
Pa tako, ukoliko se naruči, primera radi, mobilni telefon u vrednosti od 100 evra, kada je poštarina uključena u cenu robe (takozvani shipping free) obračunava se jedinstvena carinska stopa od 10 odsto na vrednost robe (100+10=110 evra). Na tako dobijenu vrednost obračunava se PDV od 20 odsto (110+22=132 evra), što znači da će naručioca sa pomenutim dažbinama mobilni telefon koštati ukupno 132 evra.
Ako poštarina nije uključena u cenu robe, već posebno iskazana, na primer 20 evra, onda se obračunava jedinstvena carinska stopa od 10 odsto na iznos dobijen sabiranjem vrednosti robe i poštarine (120+12=132 evra). Na tako dobijenu vrednost obračunava se PDV od 20 odsto (132+26,4=158,4 evra), pa će naručioca ova roba sa pomenutim dažbinama koštati 158,4 evra.
U slučaju da kupac želi da naruči knjigu iz inostranstva koja košta pet evra, ako se u obzir uzme da je transport plaćen na primer pet evra, carinska vrednost će biti pet evra, jer u ovom slučaju, troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. Osnovica za plaćanje PDV je pet evra, pa će iznos PDV, u datom primeru, po stopi od 20 odsto iznositi jedan evro.
Ukoliko kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 evra, ako se uzme da je transport plaćen na primer 10 evra, onda će carinska vrednost biti 90 evra, jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom jedinstvene stope carine od 10 odsto iznosiće devet evra. Osnovica za plaćanje PDV je 99 evra (carinska vrednost od 90 evra + iznos carine od 9 evra). Iznos PDV koji se plaća u konkretnom slučaju, po stopi od 20 odsto iznosiće 19,8 evra. Znači, ukupne dažbine će iznositi: iznos carine 9 evra + iznos PDV 19,8 evra = 28,8 evra.
Prilikom carinjenja robe, carinski službenici osim navedene vrednosti u računu, kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode, poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se radi, jer se, tvrde u Upravi carina, u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.
Prema Carinskom zakonu postoji, navode iz Uprave carina, više metoda utvrđivanja carinske vrednosti. Primena tih metoda, ističu, vrši se po hijerarhijskom redu. Naime, ukoliko postoji sumnja da prijavljena vrednost robe predstavlja stvarno plaćenu cenu, odnosno ako carinik posumnja u priloženu dokumentaciju, račun ili fakturu, a uvoznik na carinski zahtev ne pruži dodatne dokaze, carinarnica ima pravo da ospori prijavljenu vrednost i da carinsku vrednost utvrdi na osnovu ostalih metoda, zavisno od raspoloživih podataka. Jedna od metoda je i pomenuto upoređivanje istovetne ili slične robe uvezene u približno isto vreme u Srbiju. Ukoliko primalac pošiljke, smatra da carinici nisu realno procenili vrednost pošiljke, neophodno je da se zahtevom obrati carinarnici u kojoj je roba ocarinjena.
Ukoliko pošiljka stigne brzom poštom, carini se po stopi propisanoj Zakonom o carinskoj tarifi u redovnom postupku, a to znači da građanin ne može zastupati sam sebe, već mora angažovati zastupnika, odnosno špeditera da to uradi.
Međutim, taj zastupnik ne mora nužno biti špediterska služba kurirskog operatora preko koga je dopremljena pošiljka, već građanin može po svojoj slobodnoj volji odabrati špeditera kome ćete platiti uslugu zastupanja u postupku. Primaoci pošiljaka često, kažu u Upravi carina, kada se suoče sa ovakvom situacijom uporede cene usluga na tržištu i odaberu za sebe povoljniju opciju.
