U poslednjih 100 godina na području Srbije dogodilo se deset zemljotresa magnitude veće od 5 stepeni Rihterove skale.
Zemlja se u poslednjem veku najčešće tresla na proleće i u jesen, a ni jedan od tih zemljotresa nije bio tokom zime. Epicentar je uglavnom bio u okolini Kopaonika ili u centralnoj Srbiji.
Ujutru, 24. marta 1922. godine u Lazarevcu se dogodio zemljotres jačine 5,7 stepeni. Seizmolozi kažu da je u Beogradu „Tašmajdan pukao na pola“ i da je njegova jačina bila 6 stepeni Rihterove skale. Povređene su 4 osobe.
U Gornjem Milanovcu je, prema zvaničnim podacima, 15. maja 1927. godine život izgubilo 7 osoba, a 8 je povređeno. Oštećene su mnogobrojne kuće. Zemljotres, na Rudniku, bio je od 5,9 stepeni po Rihteru.
Na Kopaoniku, u Brusu, 1978. godine se dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru.
Dok u zemljotresu koji se dogodio na Kopaoniku 18. maja 1980. godine nije bilo poginulih, a povređeno je 30 ljudi.
Posle zemljotresa koji se dogodio 1980. godine na Kopaoniku, tlo se smirivalo narednih 5 godina, te je 10. septembra 1983. godine zabeležen zemljotres jačine 5,3 stepena. Intenziteta 5,2 bio je i zemljotres na Kopaoniku, 10. maja 1985. godine.
USGS ima i podatke o zemljotresima u Srbiji 1980. godine (5,8 po Rihteru), 1983. (5,1), 1984. (4,7), 1998. kod Ljiga. Mionica i okolina su se tresli 1998. godine. U zemljotresu jačine 5.6 stepeni koji se dogodio 29. septembra, prema nekim izveštajima, nastradala je jedna osoba, a 3.500 objekata nije bilo više upotrebljivo, dok je 3.500 hiljade objekata pretrpelo teža konstrukciona oštećenja.
Zemljotres koji je naročito uznemirio stanovnike centralne Srbije desio se 1999. godine, za vreme bombardovanja Srbije. Epicentar je bio u okolini Mionice, a desio se 30. aprila. 1999. godine se treslo i u okolini Trstenika. Zemljotres se desio 1. jula, a jačina mu je bila 5 stepeni, po Rihteru.
Poslednji zemljotres iznad 5 stepeni koji pamtimo, dogodio se 2010. godine, 3. novembra, u blizini Kraljeva. Intenzitet mu je bio 5,5 stepeni, a poginule su 2 osobe. Zemljotres je Kraljevu i okolini pričinio velika oštećanja.
Republički seizmološki zavod je, prema obavezi, napravio karte seizmičkog hazarda i uslova za celu Srbiju, i na osnovu njih se i izdaju uslovi za gradnju, dok za pojedinačne objekte treba da se radi i na mikrolokaciji.
Posle velikog zemljotresa u Skoplju, kod nas su uvedeni propisi da sve zgrade, više od četiri sprata, moraju da imaju proveru na seizmičke uticaje. Za svaku zgradu koja ima upotrebnu dozvolu, projektant je morao da proračuna i dokaže da je konstrukcija otporna, za odgovarajuću seizmičku zonu. U Beogradu je to najčešće osma zona, imamo i devetu koja je i najopasnija. Projekat potom kontroliše tehnička kontrola odnosno vrši se tzv. revizija projekta. Zatim izvođač radova mora da uradi sve po tom projektu, da stavi odgovarajuću armaturu kao i debljinu nosećih zidova.. To sve kontroliše nadzor nad izvođenjem radova, unosi u dnevnik da li je sve urađeno po propisima. Neko može da pogreši, zato smo 2003. i osnovali Inženjersku komoru, da struka kontroliše struku, kaže Građevinski inženjer i profesor dr Dragoslav Šumarac.
On napominje da su tako inženjeri gubili licence ako se ne napravi projekat a odgovorni izvođač ne izvede objekat po onome što je potrebno po zakonu.
– Mi učimo studente iz predmeta Dinamika konstrukcija da seizmičke uticaje primaju pre svega liftovska jezgra, dakle svi liftovi su opasani armirano-betonskim jezgrom. Pored toga, u prijemu seizmičkih sila učestvuju i tzv. platna, odnosno zidni nosači koji su takođe armirano-betonski i postavljaju se u oba pravca, ako je zgrada simetrična u osnovi, jer zemljotres ima proizvoljan pravac. Pored toga, seizmički uticaji se predaju i stubovima, pa i oni moraju da imaju odgovarajuću armaturu i dimenzije. Posle zemljotresa koji je bio u Turskoj nedavno, videlo se da su neke zgrade pale, a druge ostale da stoje, što znači da nisu imale dovoljno armature, objašnjava Šumarac.
On, međutim, kaže da u Srbiji ima mnogo objekata koji se grade bez ikakvih papira i oni su najopasniji. On podseća da najjači zemljotresi kod nas dolaze sa Kopaonika, Rudnika, a imamo i pomeranja tla koja dolaze iz Rumunije.
Izvor: pink.rs, danas.rs, Foto: Shutterstock/Denis Kapetanovic
