Skupština Srbije nedavno je usvojila Zakon o socijalnoj karti koji bi trebalo da omogući pravedniju raspodelu novca za socijalno najugroženije grupe i uspostavljanje bolje kontrole socijalnih davanja.

Zakonom se uređuje uspostavljanje i vođenje jedinstvenog registra Socijalna karta, odnosno sadržina, način pristupanja, obrada i čuvanje podataka u okviru Socijalne karte, kao i druga pitanja od značaja za njegovo uspostavljanje i vođenje.

Kako je najavljeno, uvođenjem ovog sistema biće omogućeno da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u društvu, kako bi blagovremeno i efikasno ostvarili prava na potrebnu podršku.

Član Naučnog društva ekonomista Srbije i profesor ekonomije na Tehnološko-metalurškom fakultetu dr Petar Đukić kaže za Biznis.rs da je “odavno prilično pouzdano i empirijski utvrđeno da je razvoj odnosno podizanje ekonomske aktivnosti, uz tehnološki progres i održivi rast najbolji instrument za smanjivanje siromaštva. On ističe da u zemljama niskog dohotka, ne vredi mnogo nikakva administrativna tehnika borbe protiv siromaštva, boljom evidencijom i prepoznavanjem siromašnih, ciljanim merama prema ranjivim grupama, jer je najčešći rezultat, prema njegovim rečima, samo preraspodela siromaštva.

Sa druge strane, ukoliko endemske i štetne nejednakosti u društvu porastu, uprkos slabom rastu i niskom dohotku, silom prilika, vlade veoma često preduzimaju socijalne mere usmerene ka ranjivim grupama (nezaposleni, neobrazovani, bolesni, mnogobrojne porodice bez stalnih primanja) da bi njima i direktno pomogle, ističe Đukić.

“Ta pomoć, međutim, uvek ima i svoje drugo lice, usled činjenice da je oduvek, u zavisnosti od zemlje do zemlje, prisutna i određena kultura siromaštva. To znači da je jedan broj ljudi, bez obzira na podršku i novčanu pomoć, navikao na siromaštvo, kao sopstveni izbor (prosjačenje…). Druge, socijalna pomoć usmerena ka siromašnima još više učvršćuje u uverenju da treba da ostanu siromašni, jer će tako dobiti više.”, naglašava profesor Đukić.

On dodaje da su izuzetak stari, a posebno ako su pri tom siromašni i bespomoćni.

“Ako su pri tome i bolesni i usamljeni, onda je socijalna pomoć uobičajena, a socijalne karte su samo jedan, mada ne i najbolji instrument za selekciju. Pri tome treba imati u vidu, da je kapacitet naše administracije da ih valjano sačini prilično slab, da se socijalno stanje ljudi i porodica menja, kao i da građani nemaju dovoljno poverenja u takvu vrstu evidencije usled narušenog ugleda institucija, pa je pitanje koliko bi se baš siromaštvo Srbije moglo smanjiti izradom socijanih karata. Bojim se da bi, bar u prvo vreme, izrada socijalnih karata, naročito u vreme covid-krize, bilo trošak, mada su socijalne karte Srbiji potrebne.” ističe dr Petar Đukić.

On dodaje da socijalne karte jesu potrebne, ali su održiv i kvalitetan ekonomski rast, zapošljavanje, bolje obrazovanje, snažne institucije, najbolje pretpostavke za borbu protiv siromaštva.

Izvor: biznis.rs