Pojava buđi je česta pojava u domovima. U nastavku ćemo dati mali doprinos u razumevanju pojma buđi i izolacije (primer: urađena izolacija a nije se rešilo pitanje buđi).

Postoji stručni naziv a to je Molijerov dijagram, dijagram koji nam kaže za koji stepen relativne vlage i na kojoj temperaturi površine će doći do pretvaranja vodene pare u tekuću vodu.

ČINJENICA. Buđi nema u suvom zidu.

Dakle, osnovni uzrok pojavi buđi je previše hladan zid za datu vlažnost vazduha.
Odnosno preslabo grejanje.

To se posebno primeti na uglovima i ćoškovima koji su usled geometrijskog oblika po definiciji hladniji od recimo sredine zida.

I naravno severni zid je prvi na kome se javlja kondenz, usled pothlađenosti.

Da se vratimo na pojam izolacije.

Termička izolacija se odabere po debljini prema unutrašnjoj vlažnosti vazduha i prema spoljašnjoj temperaturi vazduha.

Eksperimenti u laboratorijama, i praksa širom sveta je pokazala neke zakonitosti.

Tako je za našu klimu pri unutrašnjih 60% vlažnosti vazduha potrebno da izolacija ima otpor prolasku toplote (R) od najmanje 3.
Prevedeno na razumljiviji jezik to je koeficijent prolaska toplote U (bivsi k) od 0,33.

Tu vrednost minimalne izolacije se dobija sa stiroporom ili vunom debljine 12cm. Računica je da jedan metar stiropora (dakle tabla 100cm debljine) ima R vrednost od 25.
za nama potrebnih R=3 to je tačno 12cm stiropora.

Kao minimum koji garantuje da neće doći do pojave kondenza nigde u nosećem zidu pri unutrašnjih +20C i 60% vlage. Svaka promena spoljašnje temperature vazduha ili promene unutrašnje vlažnosti zahteva kompletnu novu računicu. Ako znamo sada ove zakonitosti, znamo i rešenja.

Jedno je da se snižava vlažnost vazduha a to znači jača ventilacija prostorije svežim hladnijim suvljim vazduhom.

Drugo je da se povećava temperatura samog zida a to je moguće samo i jedino povećanjem intenziteta grejanja.

Dakle, kombinacija jačeg grejanja i jačeg luftiranja (češćeg, dužeg) je dobitna za nestanak buđi. Ali, to znači da ćemo morati da mnogo više novca potrošima na troškove grejanja nego pre toga. I stižemo do pitanja izrade termo izolacije. Uraditi izolaciju ne znači polepiti nekakav stiropor na spoljni zid.

Već iz računice je kristalno jasno da čim temperatura spoljnog vazduha padne ispod oko +5C uz unutrašnjih 60% vlage stiropor od 5cm je već nedovoljan da obezbedi da se toplota zadrži u zidu iznad nivoa nastanak kondenza u njemu.

Dakle, stavljanje 5cm stiropora je korisno u smislu da je bolje od 3cm a to je opet bolje od 1cm ali je apsolutno nedovoljno za našu zimu a pogotovu za temperature ispod nule.

Pri tome to se odnosi jos više na uglove, ćoškove, spojeve zida i poda, oko samog prozora i sva mesta koja su poznata pod pojmom hladni most (usled same geometrije konstrukcije). Ta geometrija ugla prostorije je nešto što nam kvari sreću.

Površina ugla sa unutrašnje strane zida je ta koja se greje i ona je manja od površine istog tog ugla ali sa spoljašnje strane zida koji se uz to još hladi. Znači ona površina koju grejemo je manja od one površine koju hladimo. Rezultat je da je ćošak hladniji od ostalog dela zida.

I šta je rešenje?

Geometriju kuće, koja je obično kocka, iz praktičnih razloga ne možemo promeniti ali možemo da izračunamo i postavimo odgovarajuću izolaciju koja će omogućiti da i pri niskim spoljnim temperaturama imamo topli spoljni zid u kome tada neće nastati kondenz već vlaga koje ima, ostaće u obliku vodene pare.

Buđ se ne može razvijati u vazduhu, u vodenoj pari već je potrebna vlaga u obliku tečnosti na nekom supstratu koji predstavlja hranljivu materiju. Na čeliku neće biti buđi ali na gips ploči, cigli a pogotovu malteru itekako hoće pri istoj količini vlage.

Kako se trajno rešava pitanje buđi?

Prema određenoj klimi izračuna se potrebna minimalna izolacija mesta gde su hladni mostovi. Zaokruži se na prvi sledeći ceo broj.
Na primer, ako računica pokaže da treba 9,7 cm stiropora stavicemo 10cm (ili više) a nikako 9cm. I to je minimum minimuma, prema proračunu. Dobra praksa je da se postavi jos nesto malo deblja izolacija od minimalne, barem do prosečne za datu klimu. Povećanje cene je zaista minimalno a rezultat je topliji zid, manji troškovi grejanja, suv zid i bitno povećana ugoda boravka u prostoriji. I apsolutno odsustvo buđi.

Drugi deo paketa su mere za kontrolisanje vlažnosti vazduha i sprečavanje prekomerne vlage. Oprobani i jeftin metod je provetravanja, ne prozor otvoren stalno na kip (jer to hladi zidove i povećava šanse za buđ) već širom otvoren na 200-300 sekundi da se dobro cela prostorija a brzo napuni spoljnim suvim vazduhom i onda zatvaranje prozora.

To je naročito nužno tokom noći kada su i inače zidovi hladniji (slabije se greje po pravilu) a usled disanja čoveka pri spavanju u vazduh se izlučuje velika količina vlage. Takvu disciplinu nije lako održati, a nije niti komforno noću na svakih 2-3 sata se buditi i provetravati. Stoga su izmišljeni uređaji na bazi ventilatora koji umesto nas se programiraju i vrše tu razmenu vazduha.
Da ne bi bilo tako nagle ventilacije sa hladnim vazduhom, a što se oseća kao promaja- neugodno za boravak, vrši se stalna ventilacija malim količinama svežeg vazduha. Rezultat je niža relativna vlažnost, i shodno tome nema uslova za nastanak i održavanje u životu buđi. Pri tome, što je niža vlažnost vazduha može i sam spoljni zid da bude hladniji bez rizika nastanka buđi. Koliko hladniji, opet nam kaže podatak očitan sa Molijerovog dijagrama.

Kombinacijom dovoljno debelog sloja termo izolacije i dovoljne ventilacije prostora dobije se ugodna i suva mikroklima uz apsolutno odstustvo buđi, i to trajno. Pod trajno, to znači narednih 50 godina nema niti govora o buđi. Opisano su prirodne zakonitosti, nema nikakve hemije, nikakvih otrovnih supstanci, nikakvih štetnih posledica ni po zid ni po ljude. E sad, što je napolju niža temperatura to je i spoljni vazduh sve suvlji pa je potrebna sve manja ventilacija. Može da zbuni, 99% relativna vlažnost vazduha na +1C sadrži u sebi manje vlage od 50% relativne vlažnosti vazduha na +20C.

REZIME
Kada se pojavi buđ i to traje danima i mesecima to je siguran znak da je zid vlažan iznutra preko dozvoljene mere. Lečenje zida se vrši zagrevanjem da bi postao topliji i ventilacijom da bi vazduh postao suvlji (i time u sebe upio višak vlage iz zida). I bacanje novca bukvalno kroz zid i prozor u vidu skupo plaćene energije. Da bi troškovi grejanja i bacanja tog novca bili iole prihvatljivi, rešenje je spoljašnje oblaganje cele ovojnice kuce (i naročito poboljšanje prozora) termičkim oklopom tačno određene debljine da bi imalo pravog efekta.

Izolacija zida iznutra može da pomogne lečenju zida a može i da odmogne. Izolacija iznutra sada sprečava dovod toplote do zida pa on postaje jos hladniji i time još više pogodan za kondenz i nastanak buđi. Da se to ne bi dogodilo nužno je neophodno apsolutno zadihtovati novo postavljenu izolaciju tako da niti jedan molekul vazduha (mokrog unutrašnjeg) ili što manje ne uspe da zađe iza izolacije i uđe u zid.

Ako mokar vazduh naiđe na hladan zid, zna se, obilan kondenz.

Mozda je razumljivije ako se podsetimo šta se dešava leti kada se hladna flaša (recimo piva iz frižidera) iznese na topli vazduh. Nastaje obilno znojenje flaše, a to je ništa drugo do isti fenomen kondenza koji se događa sa našim zidom.

Uglavnom, jedini lek za trajno rešenje buđi je topla površina spoljnog zida, i to naročito uglova.

Uz to, najmanje pola metra od ćoška ne sme biti postavljen nikakav nameštaj koji bi ometao normalnu prirodnu cirkulaciju vazduha. To stoga, što sistem grejanja koji je najčešći je putem vazduha koji se kreće ukrug (radijatori većinom na taj način greju prostoriju). Nema cirkulacije vazduha u ćošku ili je usporena, hladi se zid i eto opet uslova za kondenz. I buđ posledično.

Buđ kada pređe u fazu zrelosti (crne boje) je već i po zdravlje opasno stanje zida, nije više samo pitanje estetike.

Kako je uzrok pojavi buđi fizičkog porekla, vlaga i hranljiva podloga, to nikakva hemija ma koje koncentracije ne može trajno da reši posledicu buđi ako se ne otkloni uzrok a to je hladan zid.

Inače leti je mnogo vlažniji vazduh u prostorijama ali kako je zid dovoljno topao leti se buđ ne pojavljuje.

Izvor: samsvojmajstor.com, Foto: ilovehz