U poslednje tri godine cene smeštaja i usluga u privatnim domovima uvećane su za 10 do 15 odsto. Poskupljenja pravdaju inflacijom, što za posledicu ima selidbe korisnika u druge, jeftinije privatne domove ili prekid njihovog boravka. Uprkos nepromenjenim cenama u državnim domovima za stare, u nekima se na slobodno mesto čeka mesecima, dok u nekima ima viška slobodnih mesta. Najavljuju korekcije cena od 1. februara, ali nisu saopštili i za koliko.
U Srbiji postoji 25 gerontoloških centara, sa 9.390 mesta. Aktuelan broj korisnika na smeštaju trenutno je 7.641. Iako se osam godina cene u državnim domovima nisu menjale, do korekcije će doći 1. februara, kako se ne bi dovelo u pitanje njihovo funkcionisanje.
„Trenutno, najviša cena smeštaja je u Gerontološkom centru u Beogradu, za smeštaj korisnika sa I stepenom podrške i ona iznosi 54.144 dinara, dok je najniža cena za smeštaj korisnika u Gerontološkom centru Sombor, za smeštaj korisnika sa IV stepenom podrške i ona iznosi 26.978 dinara“, kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Iz resornog ministarstva nisu dali informacije kolike će biti cene od narednog meseca. Objašnjavaju da su za namirivanje troškova korisnika u državnim ustanovama uglavnom zaduženi korisnici, srodnici ili treće lice, a u slučaju nedovoljne visine primanja korisnika, troškove u celosti snosi država.
Nadežda Satarić iz Udruženja snaga prijateljstva „Amity“ kaže da privatni domovi za stare formiraju cenu na osnovu tržišne situacije. Ukoliko neko ima liste čekanja, pruža dobre usluge, plaća dobro osoblje koje radi taj posao onda oni lagodnije podižu cene.
Satarić: Privatni i državni ne mogu da se porede
„Ne mogu da se porede privatni i državni domovi. U državnim domovima cene nisu ekonomske. To su cene koje određuje resorno ministarstvo i one ne obuhvataju zdravstvene radnike, jer njih plaća Ministarstvo zdravlja, zatim ne obuhvataju rad socijalnih radnika, jer njih plaća Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sa druge strane kada je u pitanju privatni smeštaj sve je ukalkulisano u cenu. Kada bi kod njih država preuzela da plaća lekare, onda bi možda i oni mogli da rasterete cene“, kaže Satarić.
Država je do 2022. godine subvencionisala smeštaj u privatnim domovima, ali ta odluka više nije na snazi. Država je htela da reši problem sa listama čekanja. Privatni domovi su primali korisnike koje im šalju centri za socijalni rad uz cenu koju je država odredila. To je sve funkcionisalo do korone, kada je sve stornirano.
Procedure za prijem u državne domove traju najmanje mesec dana. To je često predugo za srodnike koji rade u inostranstvu, ili urgentno im treba smeštaj zbog bolesti korisnika. Obično su spremni da plate i skuplje samo da se što pre završi procedura.
„Kada bi bilo više dnevnih usluga u lokalnoj zajednici, kada bi bilo više gerontodomaćica da dolaze i pomažu, kada bi bilo dnevnih boravaka, posebno za osobe obolele od demencije, smanjio bi se pritisak na državne i privatne domove za stare. Sve bi to drugačije funkcionisalo. Ovako mi nemamo izbora“, priča Satarić.
Napominje da je prednost smeštaja u državnim domovima za stare što ako nemaju srodnike koji ne mogu da pokriju, a nemaju novca sami da plate, država će platiti za korisnika, plus obezbediti džeparac.
„Osim toga, prednost je i što korisnik prenosi svoj zdravstveni karton. Lekar domski je njegov izabrani lekar, on propisuje terapiju. U privatnim domovima nije tako. Korisnik zadržava izabranog lekara u domu zdravlja i dalje srodnici moraju da ga vode kod lekara, da mu prepisuje terapiju. To je komplikovano“, zaključila je ona.
