Pravoslavni vernici slave Božić, rođenje Isusa Hrista, najradosniji hrišćanski praznik. Batajnica.com čestita praznik svim vernicima. Hristos se rodi!
Dve objave od Boga
Za celu Bibliju se može reći da je pismo od našeg nebeskog Oca. U njoj nalazimo pouke za život. Osmotrimo sada dve važne objave koje su bile izrečene pre više od 2 000 godina. Ko ih je objavio i u kojim okolnostima? U pitanju je anđeo Gavrilo, koji „stoji pred Bogom“..
Bila je godina 3. pre n. e. U judejskim brdima, verovatno nadomak Jerusalima, živeo je sveštenik po imenu Zaharija. On i njegova žena, Jelisaveta, nisu imali dece, a već su bili zašli u godine. Jednom prilikom, Zaharija je otišao u Božji hram u Jerusalimu, jer je došao red na njega da vrši svešteničku službu. Dok je još bio u hramu, odjednom se kod kadionog oltara pojavio anđeo Gavrilo.
Razumljivo, Zaharija se uplašio. Ali anđeo ga je umirio rečima: „Ne boj se, Zaharija, jer su tvoje usrdne molitve uslišene i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina! Daj mu ime Jovan.“ To je Zahariji zvučalo nemoguće, jer su on i njegova supruga bili u poznim godinama. Zbog toga mu je Gavrilo rekao: „Onemećeš i nećeš moći da govoriš do dana kada će se ovo dogoditi, jer nisi poverovao mojim rečima“. U međuvremenu se narod pitao zašto se Zaharija toliko zadržao. Kada je na kraju izašao, nije mogao da govori, već samo da gestikuliše. Bilo je jasno da je video nešto natprirodno.
Kada je završio službu u hramu, vratio se kući. Uskoro je Jelisaveta ostala u drugom stanju. Narednih pet meseci je bila u kući i nije se pojavljivala među narodom. Anđeo Gavrilo je imao još jednu objavu. Ali za koga? Za devojku po imenu Marija, koja je živela na severu, na području Galileje, u gradu Nazaretu. On se pojavio pred njom i rekao joj: „Našla [si] milost kod Boga. Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina. Daj mu ime Isus.“ Zatim je dodao: „On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega“.
Marija se začudila kada joj je anđeo Gavrilo rekao da će roditi sina koji će se zvati Isus i koji će biti Kralj u svu večnost. Zato ga je upitala: „Kako će to biti, kad još nisam imala odnose s muškarcem?“ „Sveti duh doći će na tebe“, rekao joj je Gavrilo „i sila Svevišnjega zaseniće te. Zato će dete koje ćeš roditi biti sveto, Božji Sin“
Da bi olakšao Mariji da razume kako je to moguće, Gavrilo je dodao: „Evo, i tvoja rođaka Jelisaveta začela je sina u svojoj starosti, i već je u šestom mesecu ona koju zovu nerotkinjom. Jer Bogu ništa što kaže nije nemoguće“.
Nakon Gavrilovog odlaska, Marija se spremila na put kod svojih rođaka, Jelisavete i Zaharije, koji su živeli u judejskim brdima, blizu Jerusalima. Pošto je Marija živela u Nazaretu, za taj put će joj biti potrebno tri-četiri dana. Konačno je stigla. Dok se pozdravljala s Jelisavetom, Jelisaveta joj je pod nadahnućem svetog duha rekla: „Blagoslovljena si ti među ženama i blagoslovljen je plod tvoje utrobe! Otkud meni ta čast da majka mog Gospoda dođe k meni? Jer evo, kad mi je do ušiju dopro glas tvog pozdrava, dete u mojoj utrobi je poskočilo od velikog veselja“. Marija je ostala kod Jelisavete oko tri meseca, verovatno da bi joj pomagala. Divno je što su ove dve pobožne žene, koje su obe zatrudnele uz Božju pomoć, mogle biti zajedno tokom tog važnog perioda svog života!
Rođenje Jovana Krstitelja
Jelisaveta će se uskoro poroditi. Njena rođaka Marija je bila s njom tri meseca. Sada je došlo vreme da se Marija oprosti od nje i krene na dalek put, u svoj rodni Nazaret. Za oko šest meseci i ona će roditi sina. Ubrzo nakon što je Marija otišla, Jelisaveta je dobila sina i svi su bili srećni što su ona i beba dobro. Kada je Jelisaveta pokazala svog malog sina susedima i rođacima, oni su se radovali s njom. U skladu s Božjim Zakonom, dečak treba da bude obrezan osmog dana po rođenju i da tada dobije ime. Neki su smatrali da Zaharijin sin treba da dobije ime po svom ocu. Međutim, Jelisaveta je rekla: „Ne, nego će se zvati Jovan“. Anđeo Gavrilo je ranije rekao da detetu treba dati ime Jovan.
Susedi i rodbina su se pobunili: „Nema nikoga od tvoje rodbine ko se tako zove“. Oni su zato pitali Zahariju kako on želi da mu se sin zove. Zaharija je uzeo pločicu i napisao: „Jovan mu je ime“. Tada se Zahariji čudom vratio govor. On je bio ostao nem kada nije poverovao u ono što mu je anđeo rekao, naime, da će mu Jelisaveta roditi sina. Zato su susedi iznenađeno pitali: „Šta će biti od tog deteta?“. Oni su shvatili da Jovanovo ime potiče od Boga.
Marija — trudna, a neudata
Marija je nekoliko meseci provela kod svoje rođake Jelisavete, u judejskim brdima, na jugu, a onda se vratila svojoj kući u Nazaret. Tada je bila ušla u četvrti mesec. Uskoro će se saznati za njenu trudnoću. Bila je verena za tesara po imenu Josif i znala je kako glasi Božji Zakon. U njemu stoji da treba kamenovati ženu koja je verena za jednog čoveka, a ima odnose s drugim. Stoga, iako nije bila neverna, verovatno se pitala kako će svoju trudnoću objasniti Josifu i šta će dalje biti. Budući da je tri meseca bila odsutna, možemo biti sigurni da je Josif jedva čekao da je vidi. Kada je stigla kući, sigurno je dala sve od sebe da bi mu objasnila da je zatrudnela posredstvom svetog duha. Pa ipak, kao što možemo zamisliti, Josifu je bilo veoma teško da razume i prihvati takvo objašnjenje.
On je znao da je Marija čestita žena i da je na dobrom glasu. Takođe ju je mnogo voleo. Pa ipak, bez obzira na njene tvrdnje, njemu je izgledalo da je jedino mogla zatrudneti s drugim čovekom. Pošto nije želeo da bude kamenovana ili javno osramoćena, odlučio je da se tajno razvede od nje. U to vreme, na one koji su bili vereni gledalo se kao da su u braku i bio je potreban razvod da bi se okončala veridba.
Kasnije je Josif otišao na počinak, još uvek razmišljajući o tome šta se zapravo desilo. U snu mu se pojavio anđeo i rekao mu: „Ne boj se da dovedeš kući Mariju, svoju ženu, jer je ono što je u njoj začeto od svetog duha. Ona će roditi sina, a ti mu daj ime Isus, jer će on spasti svoj narod od njihovih greha“.
Sada mu je bilo sve jasno i bez oklevanja je učinio ono što mu je anđeo rekao. Tako je doveo Mariju u svoj dom. To je bio javni čin kojim je pokazao da su se on i Marija uzeli. Međutim, nije imao odnose s njom sve dok je ona nosila Isusa.
Anđeli objavljuju Isusovo rođenje
Cezar Avgust, koji je u to vreme vladao Rimskim carstvom, izdao je naredbu da se izvrši popis stanovništva i zbog toga su svi Judejci morali da se prijave u svom rodnom gradu. Zato su Josif i Marija krenuli u Vitlejem, odakle je poticala Josifova porodica. Marija samo što se nije porodila.
Kad su stigli u Vitlejem, jedino mesto gde su mogli da prenoće bila je jedna štala. Tu je Marija rodila Isusa. Povila ga je u meke tkanine i nežno položila u jasle.
Neki pastiri u blizini Vitlejema provodili su noć napolju čuvajući svoja stada. Odjednom se pred njima pojavio anđeo. Oni su se uplašili, ali anđeo im je rekao: „Ne bojte se. Donosim vam lepu vest. Danas se u Vitlejemu rodio Mesija.“ U tom trenutku se na nebu pojavilo mnoštvo anđela koje je govorilo: „Slava Bogu na nebesima, a na zemlji mir.“ A onda su anđeli nestali.
Pastiri su govorili jedan drugome: „Hajdemo odmah u Vitlejem.“ Brzo su otišli i u jednoj štali pronašli Josifa i Mariju s novorođenčetom. Pastiri su ispričali šta im je anđeo rekao i svi koji su to čuli bili su zadivljeni. Marija je duboko razmišljala o tim rečima i nikada ih nije zaboravila.
Kada se Isus rodio?
Sveto pismo ne govori kog se datuma rodio Isus Hrist, kao što pokazuju sledeći navodi.
„Tačan datum Hristovog rođenja se ne zna“ (New Catholic Encyclopedia)
„Tačan datum Hristovog rođenja nije poznat“ (Encyclopedia of Early Christianity)
Iako Sveto pismo ne odgovara direktno na pitanje kada se Isus rodio, ono opisuje dva događaja koja su se odigrala u vreme Isusovog rođenja, na osnovu kojih su mnogi došli do zaključka da se Isus nije rodio 7. januara po julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra po gregorijanskom kalendaru.
Nije rođen zimi
Popis. Kratko pre nego što se Isus rodio, car Avgust je izdao naredbu „da se popiše sve stanovništvo“. Da bi bio popisan, svako je morao da ode „u svoj grad“, što bi za Isusove roditelje značilo da bi morali da putuju nedelju dana ili više. Ta naredba je verovatno bila izdata da bi se olakšalo oporezivanje i regrutovanje za vojsku. Iako takva naredba ne bi bila popularna ni u jedno doba godine, malo je verovatno da bi Avgust isprovocirao svoje podanike time što bi ih primorao na duga putovanja tokom hladne zime.
Ovce. Pastiri su „boravili napolju i noću čuvali stražu kod svojih stada“. U knjizi Daily Life in the Time of Jesus navodi se da su stada boravila napolju od „sedmice pre Pashe [krajem marta]“ do sredine novembra. U njoj se dalje kaže: „[Stada] su provodila zimu u zatvorenom prostoru i već iz toga se može zaključiti da tradicionalni datum obeležavanja Božića zimi po svemu sudeći nije tačan pošto jevanđelje kaže da su pastiri bili na poljima.“
Rođen tokom rane jeseni
Do zaključka kada se Isus rodio možemo doći tako što računamo unazad od dana njegove smrti na Pashu, 33. godine n. e. Isus je imao oko 30 godina kada je počeo sa svojom troipogodišnjom službom, što znači da se rodio tokom rane jeseni 2. godine pre n. e.
Zašto se Božić slavi 7. januara?
Pošto ne postoje dokazi da se Isus rodio 7. januara, zašto se onda Božić slavi tog datuma? Encyclopedia Britannica kaže da su crkvene vođe verovatno izabrale ovaj datum jer su želele da se on „poklopi s paganskim rimskim praznikom kojim se obeležavao ’rođendan nepobedivog sunca‘“ u vreme kratkodnevice. Kao što The Encyclopedia Americana navodi, mnogi autoriteti smatraju da je ovo urađeno „da bi se hrišćanstvo učinilo prihvatljivijim paganskim obraćenicima“.
Astrolozi kod Isusa
Sa Istoka su u Jerusalim stigli astrolozi. Oni proučavaju položaj zvezda, tvrdeći da na osnovu njega mogu protumačiti značenje događaja u životima ljudi. Dok su još bili kod kuće, na Istoku, zapazili su „zvezdu“ koju su sledili stotinama kilometara, ali ne do Vitlejema već do Jerusalima.
Tamo su počeli da se raspituju: „Gde je kralj koji se rodio? Jer smo videli njegovu zvezdu kad smo bili na istoku, pa smo došli da mu se poklonimo“. Te reči su stigle do kralja Iroda, koji se zbog toga mnogo uznemirio. Odmah je sazvao svešteničke glavare i druge verske vođe i pitao ih gde Hrist treba da se rodi. Oni su mu odgovorili na temelju Pisma: „U Vitlejemu“. Tada je Irod tajno pozvao k sebi astrologe i rekao im: „Idite i dobro se raspitajte za dete. Kad ga pronađete, javite mi, da i ja odem i da mu se poklonim“. Međutim, on je želeo da pronađe dete da bi ga ubio!
Kada su astrolozi otišli, desilo se nešto neuobičajeno. „Zvezda“ koju su videli još na Istoku počela je da ide ispred njih. Očigledno je bila u pitanju neobična zvezda. Oni su je sledili sve dok se nije zaustavila tačno iznad kuće gde su živeli Josif i Marija sa svojim sinom. Kad su ugledali Mariju s njenim malim sinom, Isusom, pali su ničice pred njim i dali mu zlatne darove, tamjan i smirnu. Na kraju, pre nego što su krenuli kod Iroda, Bog ih je u snu opomenuo da to ne čine. Zato su se vratili u svoju domovinu, i to drugim putem.
Ko je stajao iza „zvezde“ koja je vodila astrologe? Uzmimo u obzir da ih ona nije vodila direktno do Isusa, u Vitlejem. Umesto toga, vodila ih je u Jerusalim gde su bili pozvani kod kralja Iroda, koji je želeo da ubije Isusa. A on bi to i učinio da se Bog nije umešao i rekao astrolozima da ne kažu Irodu gde je Isus. Očigledno je Božji neprijatelj, Satana, hteo da ubije Isusa i koristio je „zvezdu“ da bi u tome uspeo.
Beg od zlog kralja
Anđeo se pojavio Josifu u snu i rekao: „Ustani, uzmi dete i njegovu majku i beži u Egipat, i ostani tamo dok ti ne kažem da se vratiš, jer će Irod tražiti dete da ga pogubi“. Tako je Josif probudio Mariju da joj saopšti tu važnu vest.
Oni su sa svojim sinom odmah krenuli. To je bilo u pravom trenutku, jer je Irod upravo saznao da su ga astrolozi izigrali. Ranije im je rekao da se vrate i kažu mu šta su saznali, a oni su napustili zemlju. Irod je bio veoma besan, i pošto je i dalje želeo da ubije Isusa, naredio je da se u Vitlejemu i okolini pobiju sva muška deca do dve godine. Tu starosnu granicu je odredio na osnovu onoga što je saznao od astrologa sa Istoka. Pokolj dece bio je užasan! Ne znamo koliko je dečaka pobijeno, ali bolni jauci i plač majki predstavljali su ispunjenje jednog proročanstva koje je izgovorio Božji prorok Jeremija.
Josif je za to vreme sa svojom porodicom već bio u Egiptu. Posle nekog vremena, u snu mu se ponovo javio anđeo: „Ustani, uzmi dete i njegovu majku i pođi u izraelsku zemlju, jer su umrli oni koji su tražili detetovu dušu“. Tako je Josif razumeo da se s porodicom može vratiti u svoju domovinu. Po svemu sudeći, Josif je nameravao da se s porodicom naseli u Judeji, verovatno nadomak Vitlejema, gde su živeli pre nego što su pobegli u Egipat. Međutim, saznao je da je sada Irodov zli sin Arhelaj kralj Judeje. Bog ga je opet u snu upozorio na tu opasnost. Zato su on i njegova porodica otputovali na sever i naselili se na području Galileje, u Nazaretu. Tako je Isus odrastao daleko od središta jevrejskog verskog života. Time se ispunilo još jedno proročanstvo: „Zvaće se Nazarećanin“
Božićni običaji u pravoslavnoj porodici – sveti praznik koji slavi porodicu
Na dan Božića žene peku česnicu koja može biti slana ili slatka u zavisnosti od porodičnog nasleđa i podneblja. U česnicu se sakrije novčić, a veruje se da onaj ko pronađe novčić biva srećan cele godine. Dešava se tako da se „slučajno“ novčić nađe baš u onom komadu koji će pripasti najmlađem članu porodice, što biva ispraćeno velikom radošću.
Ujutru se ide u crkvu na službu i pričest i jede se prvi mrsni doručak.
Božić je porodični praznik, pa se na dan Božića ne ide u goste. Izuzetak je jedino položajnik. Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića i obično je to dete ili osoba bliska porodici. On ulazi u kuću i čestita Božić ukućanima rečima „Hristos se rodi“, a ukućani odgovaraju „Vaistinu se rodi“.
Zatim položajnik pali grančicu badnjaka i počinje da izgovara želje za domaćine i kuću „Koliko iskrica toliko srećica. Koliko varnica toliko zdravlja i parica…“
Domaćin deli česnicu i svakom ukućaninu i položajniku namenjuje jedan deo. Onaj kome zapadne deo sa novčićem, smatra se, biće posebno srećan te godine.
novi počeci…
Prema predanju na Božić treba započinjati poslove. Neki običaji kažu da treba raditi upravo onaj posao koji je bio naročito težak prethodne godine, kako bi ove godine lepo tekao.
Ovom prilikom svim pravoslavnim vernicima, od najmlađih do najstarijih, čestitamo najradosniji praznik Božić rečima
Mir Božji, Hristos se rodi!
Izvor: jw.org, bebo.club
