Pravoslavni Uskrs se približava. Evo kada su neradni dani, kako izgleda post i kako se proslavlja u Srbiji.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. To je praznik nad praznicima jer je Vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih temelj hrišćanske vere. Zato hrišćani i govore: “Da Hristos nije vaskrsao uzaludna bi bila naša vera.”
U ovom prazniku su oličena tri postulata hrišćanstva: vera, nada i ljubav. Ukratko, hrišćani veruju da je Gospod vaskrsao, nadaju se večnom životu i na ljubavi prema Isusu Hristu i ljudima temelje svoj život.
Vaskrsenjem Isus Hritos je pokazao da čovek nije prolazna tvar na zemlji, već je stvoren za večnost a ovaj život na zemlji samo je kaže se, prolazna epizoda jer se u njoj stiče ulaznica za večni život. Isus Hristos je i čoveku obećao život večni pobedivši smrt, najvećeg čovekovog neprijatelja. Ova istina, koja se zbila na očigled mnogobrojnih ljudi nije fikcija, ni isprazna priča već istorijski događaj koji je potresao nebo i zemlju. Isus Hristos je istovremeno i Bog i čovek što je takođe jedna od različitosti hrišćanstva i ostalih religija.
Vaskrs je najveći od svih praznika. Uvek se slavi u nedelju a određivanje datuma proslavljanja utvđeno je još 325 godine na Nikejskom saboru.
Ove godine Pravoslavni Uskrs 2021 u Srbiji se proslavlja 2. maja. Neradni dani su u petak 30. aprila, pa 1, 2, 3 i 4 maj.
Toga dana svi pravoslavni, bez obzira da li vreme računaju po starom ili novom kalendaru, obeležavaju ovaj veliki praznik. Katolička crkva ove godine će proslaviti Vaskrs 4. aprila. Kada je Rimokatolička crkva prihvatila Gregorijanski kalendar dolazi i do razmimioilaženja u praznovanju Vaskrsa ali se nekada desi da i pravoslavni i katolici proslavljau praznik istog dana.
Dan Vaskrsa se određuje tako što mora da prođe prolećna ravnodnevica 21, marta, zatim mora biti pun mesec ili mesec uštapa i onda prva nedelja posle tog punog meseca. Važno je i da Vaskrs bude posle jevrejske Pashe.
Značaj ovog praznika pokazuje se i u danima koji mu prethode. Vernici se pripremaju za praznik tako što poste. Ovo je najduži i najstroži post tokom godine. Inače, pred svaki veliki praznik je vreme posta i to su višednevni postovi a jednodnevni su svake srede, dana kad je Gospod uhvaćen i petak kada je razapet na krstu a posti se jedan dan i na Krstovdan uoči Bogojavljenja, na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja i Vozdviženje Časnog Krsta.
Post uoči Vaskra traje sedam nedelja i veoma je strog. Svakog dana se jede na vodi i to umereno, ulje je dozvoljeno subotom osim na Veliku subotu uoči Vaskrsa i nedeljom. Riba je dopuštena tek na praznik Blagovesti i Cveti.
Ovaj post se zove zbog značaja i dužine još i Veliki ili Časni post. Uzdržavanje od određene hrane samo je deo rituala posta, onaj važniji je svakako duhovni. A to znači okretanje sebi, želja da se bude bolji, da se molitveno čovek još više približi duhovnim vrednostima i Bogu. Navedimo kao primer molitvu Svetog Jefrema Sirina, koja se čita tokom svake službe u crkvi u vreme posta a u njoj se govori o potrebi da se čovek odrekne lenjosti, mrzvolje, vlastoljublja, praznoslovlja što znači, žargonski rečeno, bespotrebnog govorenja. Umesto ovih loših, da kažemo osobina treba se truditi i zadobiti trpljenje, smirenost, mudrost, neosuđivanje bližnjih i pre svega, negovanje ljubavi.
Duhovnici ističu da je dobro utrošeno vreme posta ako je čovek uspeo da makar jednu svoju lošu osobinu iskoreni, da se još više okrene razumevanju sopstvene vere i ono najvažnije, njeno praktikovanje, jer kako piše i u Svetom Pismu, vera bez dela je mrtva. Ukratko, “duša je pretežnija od jela i telo od odela.”
Ali savremeni život donosi brojna iskušenja, pa tako i u vreme posta čovek može da ugađa sebi raznovrrsnom hranom čak i kada posti. Verovanto se svi sećaju bilborda koji je reklamirao posnu hranu a poruka je glasila: i kad postiš da se dobro gostiš.
Naravno, to nije poenta posta. Ne treba se izgladnjavati ali ni ugađati sebi i samo misliti na hranu. Zato je molitva važna jer ona pomaže da se lakše prebrodi ovaj period promenjenog načina ishrane i života uopšte. Dobro je načiti se milosrđu, pomagati ljudim koliko je moguće ali bez trgovačke kalkulacije, on je meni i ja ću njemu.
Pravoslavni Uskrs 2021 u Srbiji – Običaji
Puno je lepih običaja za praznik Vaskresenja. A najvažnije je negovati zajedništvo, biti sa porodicom. Farbanje jaja neguju i oni koji ne idu u crkvu jer je običaj lep a posebno raduje decu.
Farbanje jaja za pravoslavni Uskrs 2021 je poseban doživljaj, pogotovo ako imate decu u kući. Deca se rado ukjučuju u kućne poslove, pogotovo ako su kreativni i zabavni. A farbanje jaja je to svakako. Ali budite fleksibilni, ne mora uvek da bude po vašem, neka deca maštaju, neka i brljaju ako treba ali to će im ostati u pamćenju kao divan doživljaj, pogotovo ako jaja farbaju sa bakama.
Veliki je izbor boja za farbanje jaja. Ali bez obzira šta odaberete za jaja koja će ukrašavati prazničnu trpezu, pre nego što počnete treba uraditi sledeće, kako jaja ne bi pucala. Nemojte nikako hladna jaja iz frižidera stavljati u vodu a pogotovo ne u vruću jer će popucati a to nikako ne želite. Dakle, neka budu na sobnoj temperaturi. Operite ih i spusite pažljivo u šerpu s vodom., nemojte ih pretrpati i nagomilavati jedna na drugo. Kuvajte ih najmanje jedan sat na tihoj vatri. U vodu dodajte malo soli, malo sirćeta što će im dati čvrstinu.
Ako želite najjednostavniji način farbanja, onda u vodu sipajte kupljene kesice sa bojama. Obično to bude crvena a mogu i druge, možete i da kombinujete.
Kada su skuvana neka odstoje još par sati u vrućoj vodi. Onda ih izvadite, obrišite ubrusom ili krpom i namažite uljem da bi bila sjajna. Možete da kupite i nalepnice, stikere, štras za jaja da bi se deca veselila. Neka to lepe dečica i radosti nikad kraja. Jaja su spremna za veliki praznik.
Alo ako želite da budu baš posebna izaberite neku od mogućnosti i krenite u avanturu.
Želite li lepa, šarena jaja kupite krep papir u knjižari, isecite trake i umotajte oko kuvanih jaja. Spusite ih u posudu sa hladnom vodom, sipajte sirće i sačekajte da se papir zalepi za jaje. Izvadite jaja, sačekajte da se prosuše i skidajte trake. Dobićete šarena jaja živahnih boja.
Ako želite jaja sa šarama lišća i biljaka onda uberite biljčice koje želite, operite ih i stavite oko nekuvanih jaja a preko toga lepo navucite parče od isečenih najlonki koje će pričvrstiti biljku. Onda sve to ubacite u hladnu vodu u kojoj je rastopljena neka boja. Kuva se kao što smo već napomenuli. Kada budu skuvana i ohlađena, skinite odsečak od najlonke i dobićete lepu šaru na uskršnjim jajima.
Uzmite manju kesu, za zamrzivač ili pakovanje, sipajte u nju boju za kolače ili farbanje jaja, stavite kuvano jaje i okrećite ga u kesici da se boja uhvati. Lepo je pomešati i nekoliko boja, jer će jaja tada izgedati baš šareno kako i treba.
Ako imate volje i strpljenja možete jaja farbati onako kako su to radile naše bake, u vosku. Skuvajte jaja u nekoj boji, ohladite ga i onda uzmite neko perce koje umočite u rastopljeni vosak i pravite šare po jajetu. Onda ih stavite u posudu sa vodom i sirćetom, neka stoje jedan sat. Izvaidte ih i krpom ili vatom skinite polako farbu sa jajeta. Ostaće boja ispod voska a kada i njega skinete dobićete šare koje ste hteli.
Ako ste spremni na akciju evo još nekih ideja.
Razne šare na jajetu možete dobiti i ako jaje pre kuvanja umotate u čipku. Tokom kuvanja dobiće se lepe šare.
Neki skuvana jaja iscrtavaju i lakom za nokte.
Predlažemo i da jaja farbate prirodnim bojama što je najzdravije. Najpopularnije je da ih ofarbate u ljuskama od luka koje možete već da skupljate. Stavite ljuske u šerpu, dodajte vodu i jaja ubacite u šerpu. Kuvajte na laganoj vatri oko sat vremena. Kada se ohlade premažite uljem da se sijaju.
Prirodne boje se naravno dobijaju od raznih biljaka. Najviše se koristi varzilo koje možete da kupite na pijaci. Dobijaju se divne nijanse od svetlo crvene do lila. Varzilo se dobija od brazilskog dveta Caesalpina brasilensin. Pravilo je kao za sve prirodne boje, ako stavite veću količinu varzila ili biljaka dobijate tamniju boju.
Odlična crvena boja dobija se i od ljuski crvenog luka, od paradajz soka ili soka od višanja.
Možete koristiti cveklu, aroniju, brusnicu dobija se od svetle do tamno roze boja.
Želite li zelenu boju uzmite spanać, koprivu i eto vaših jaja ofarbanih u svetlo zelenu boju.
Šargarepa, kora od narandže i limuna daje žutu boju.
A plavičasta jaja dobijaju se od listova ljubičastog kupusa.
Uostalom isprobavajte kombinacije, trudite se a ako ne ispadne baš kako ste želeli iscrtajte ih ručno ili nalepite stikere.
Neki u vodu u kojoj se kuvaju jaja ne dodaju nikakvu boju da mogu kasnije da ih ofarbaju bojom koja se koristi za prehranu i tu zaista ima divnih kreacija.
U vodu u kojoj se kuvaju jaja može se dodati malo slaninice, luk i razni začini. Probajte, jaja budu izuzetno ukusna.
Isprobajte se u farbanju jaja, veselite se prazniku.
Zašto jaja, najverovatnije zato što je jaje simbol rađanja, obnavljanje života, simbol je i izlaska Isusa Hrista iz groba, pobeda života nad smrću.
Smatra se da običaj potiče još iz vremena Marije Magdaline koja je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovato u Hristovo vaskrsenje, poklonila crveno jaje i pozdravila ga onim poznatim rečima: “Hristos Vaskrse.”
Pored šarenih jaja koja su obavezna za praznik Vaskrsa, priprema se i obilna svečana trpeza. Ali kako savetuju lekari, oni koji su postili tako dugo ne bi trebalo da se pretrpavaju jelom i pićem.
Puno je i narodnih običaja koji se praktikuju za Vaskrs. Toga dana se ne rade fizički poslovi, reći će ljudi, ali Isus Hristos nikada nije rekao nemojte da radite. Dakle, ako treba mora se završiti posao.
U nekim mestima ljudi se rano izjutra na Vaskrs umivaju vodom u kojoj je potopljen bosijak, dren, crveno jaje što dobro utiče na zdravlje, kažu oni koji to praktikuju.
Običaj za je i da se u kući, dvorištu, voćnjacima jaja sakrivaju a oni koji ih nađu dobijaju poklone. Deca posebno vole da tragaju za jajima a velika je radost kada neko pronađu i trče po poklončiće.
Sve u svemu praznik Vaskrsa odnosno pravoslavni Uskrs 2021 će probuditi lepa osećanja, ljudima dajtinadu i upućuje na ljubav. Kako se kaže u Svetom Pismu: Ljubite Boga i blilžnje svoje kao same sebe.