Oči nam daju jedno od najvažnijih čula, čulo vida. Mnoge osobe, naročito mladi, oči uzimaju zdravo za gotovo. Za čoveka oštećenje ili gubitak vida predstavlja značajno smanjenje kvaliteta života.

Da se vaš vid ne bi pogoršao, brinite o zdravlju svojih očiju. Saveti koje vam donosimo su jednostavni, a učinkoviti.

Pravilo 20 – 20 – 20

Gledanje u monitor ili bilo koji drugi ekran neće oštetiti vid, ali može oči učiniti umornima i suvima. Iznenađujuće je da tokom gledanja u monitor trepćemo dvostruko češće nego inače. Pratite pravilo 20 – 20 – 20. Odnosno, svakih 20 minuta pogledajte u daljinu od 20 metara u razdoblju od najmanje 20 sekundi. Neka je razmak između vas i monitora najmanje 60 centimetara. Smanjite odsjaj monitora tako da ga okrenete na stranu na koju ne dolazi sunčeva svetlost ili uložite u zaštitnu foliju koja deluje kao filter.

Sunčane naočare

UV zračenja oštećuju oči jednako kao i kožu. Izloženost UV zračenju može uzrokovati kataraktu i rak kapka. Kad god ste napolju, čak i kad su oblačni dani, nosite sunčane naočare ili sočiva koja blokiraju 99 do 100% UV zračenja. Sunčana sočiva i naočare ne moraju biti skupe, dovoljno je da proverite njihovu etiketu. Sneg, voda, kopno i pesak reflektiraju UV zrake i zato je neophodno da zaštitite oči.

Zaštitne naočare

Verovali ili ne, većina oštećenja očiju događa se na poslu ili kod kuće. Nosite zaštitne naočare kada god upravljate oštrim predmetima, kad postoji opasnost da vam strani predmeti uđu u oko i kada radite s opasnim hemikalijama.

Ishrana

Pravilna ishrana koja poboljšava cirkulaciju je odlična za srce, oči i vid. Odaberite namirnice kao što su citrusno voće, tamno lisnato povrće i integralne žitarice. Hrana bogata cinkom (pasulj, nemasno crveno meso, perad) značajno smanjuje rizik od oštećenja vida. Šargarepa poboljšava vid jer sadrži vitamin A. Ostali nutrijenti koji su važni za vid su beta karoten i lutein.

Ne ignorišite probleme sa očima

Ako su vaše oči često nadražene, suve ili crvene, ublažite problem s hladnim oblogama ili kapima za oči. Ako osećate da vas nešto u oku grebe, isperite oko vodom ili fiziološkim rastvorom. Posjetite lekara ako simptomi ne prolaze, ako osećate bol, oticanje, imate iscedak i osetljivi ste na svetlo.

Čistite sočiva

Brinite o svojim očima tako što ćete da brinete o sočivima. Pre rukovanja sočivima operite ruke. Koristite sredstva koja vam je odobrio lekar. Svaki put kada skinete sočiva dobro ih očistite. Važno je da ih redovno menjate.

Pazite na lekove

Mnoge vrste ljekova mogu oštetiti vaš vid. To su najčešće antacidi, lekovi protiv anksioznosti i zgrušavanja krvi, antidepresivi, diuretici, kortikosteroidi i oralna kontracepcija. Posavetujte se sa svojim lekarom o svim mogućim nuspojavama i komplikacijama.

Ne koristite staru šminku

Na šminki lako dolazi do nakupljanja bakterija. Bacite proizvode koji su stariji od 3 meseca. Ako dobijete infekciju, rešite se svih proizvoda. Ako ste skloni alergijskim reakcijama, budite oprezniji prilikom isprobavanja kozmetike. Nemojte kozmetiku deliti i ne koristite uzorke u trgovinama kozmetičkih proizvoda. Lice dobro očistite u tečnost za održavanje sočiva nakon korišćenja šminke, naročito pre spavanja.

Redovni pregledi

Bez obzira na to nosite li naočare ili ne, pregledi očiju svake 2 godine su potrebni za sve osobe starosti od 21. do 40. godine. Svi koji nose sočiva i osobe starije od 40 godina trebaju na preglede očiju da idu jednom godišnje. Mnoge bolesti, uključujući glaukom, nastaju kao posljedica starenja ili dijabetesa i ne daju rane simptome, zato je redovni pregled izuzetno važan.

Prestanite pušiti

Ako pušite, prestanite! Pušenje povećava rizik od nastanka katarakte i uzrokuje neugodan osećaj suvih očiju. Takođe, povećava rizik od nakupljanja naslaga u krvnom sistemu i oslabljuje arterije. Osim što povećava rizik od nastanka srčanog udara, može uzrokovati razne bolesti očiju i gubitak vida. Dobra vest je da čim prestanete s pušenjem, rizik od nastanka bolesti očiju postaje jednak kao i kod nepušača.

Izvor: kodex.me, Foto: Pixabay
Prethodni tekstKolika će vam biti penzija s platom od 50.000, 70.000 i 80.000 dinara
Sledeći tekstPrivatno zdravstveno osiguranje: luksuz ili potreba?