Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o digitalnoj imovini u cilju regulisanja, unapređenja i razvoja ovog tržišta i sprečavanje zloupotrebe te vrste imovine u kriminalne svrhe.
U saopštenju se navodi da će usvajanjem tog zakona biti omogućeno finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređenje i razvoj tržišta kapitala, korišćenje digitalne tehnologije i obezbeđivanje okvira za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, kao i pranja novca i finansiranja terorizma.
Zakonska rešenja unaprediće poslovno okruženje i doprineti daljoj digitalizaciji usluga u privredi, uz adekvatno upravljanje bezbednosnim i finansijskim rizicima koji proističu iz prirode ovog oblika imovine.
„Na ovaj način nastoji se da se ide u korak sa savremenim tendencijama globalnog, digitalnog i elektronskog poslovanja, ali i da se kroz ovaj vid pružanja usluga i poslovanja dodatno podstakne domaće IT preduzetništvo u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija na standardizovan i kontrolisan način, pre svega, saglasno međunarodnim standardima u oblasti borbe protiv kriminala i sprečavanja pranja novca“, navedeno je u saopštenju.
Po usvajanju zakona, biće ostvarena pravna sigurnost i u zakonskim okvirima obezbeđena predvidljivost u poslovanju sa digitalnom imovinom.
Podsećanja radi, prošlog meseca je bilo reči o Nacrtu zakona o digitalnoj imovini.
U vremenu kada kriptovalute postaju opšteprihvaćeni način plaćanja i kada je PayPal omogućio trgovinu Bitkoinom i drugim kriptovalutama, dobro je ako postoji pravni okvir koji bi možda mogao da razvije domaću scenu i privuče strane igrače.
Nacrt definiše digitalnu imovinu kao digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja.
Pri tome ona ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja, elektronski novac ili akcije kompanija izlistanih na berzi i tu se vidi “jasna intencija zakonodavca da pravno razgraniči digitalnu imovinu kao novi institut”.
Nacrt je inače odredio Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti kao nadzorne ograne u primeni budućeg zakona i definiše da virtuelnu valutu nije izdala i njenu vrednosti ne garantuje centralna banka niti drugi organ javne vlasti.
Ona nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema status novca ili valute, ali je fizička i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.
Navodi se da se pod tu definiciju mogu podvesti različite kriptovalute poput Bitkoina ili Ethereuma čime se donekle uređuje materija koja je do sada predstavljala svojevrsnu pravnu prazninu.
Veoma važnu odredbu, pogotovo za startape, predstavlja i mogućnost inicijalne ponude digitalne imovine, što znači da će svaki od njih moći prikuplja kapital izdavanjem digitalnih tokena. Investitori se istovremeno štite, za razliku od ICO (Initial Coin Offering) procesa što ranije, kako se navodi nije bio slučaj.
Novinu predstavlja beli papir (eng. Whitepaper) koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine i sadrži podatke izdavaocu, digitalnoj imovini i rizicima povezanim sa njom.
Nacrt propisuje i uslove koji moraju da se ispune ako neko želi da pruža usluge u oblasti digitalne imovine, a interesantno je da ona neće moći da se unosi kao ulog u privredno društvo. Nakon usvajanja, oni će imati 6 meseci da se prilagode novim propisima.
Izvor: RTS
