Kroz emisiju “Umetnost u čaši”, voditeljka Tijana Ranđelović sprovodi gledaoce kroz najlepše vinarije i destilerije u Srbiji i otkriva kako se i gde prave vrhunska vina i žestoka pića od voća.
Koliko se vinska scena u Srbiji promenila u proteklih nekoliko godina, kako da izaberete pravo vino uz željeno jelo, koje sve vinarije možete posetiti, videćete upravo u ovim reportažama. Kada je čuveni srpski brend u pitanju, saznaćete šta je potrebno da se napravi vrhunski destilat, koliko stranci vole našu rakiju, i koje predrasude i mitovi vladaju o istoj.
Cilj ove emisije je informisanje gledalaca o vinima i destilatima, širenje kulture o srpskim brendovima, odnosno svesti o pićima kojima se Srbija itekako može ponositi u celom svetu, kao i razvoj ove grane turizma. Voditeljka Tijana Ranđelović donela je još jednu priču o vinogradima, a ovog puta to su vinogradi porodice Stokić. Video možete pogledati na dnu članka.
Vinarstvo je umetnost i svako će tek otkriti kako da bude dirigent tog orkestra
Mnogi požele da vinarstvo bude njihov poziv, ali vinograd traži slugu, ne gospodara. Ako ste se odlučili da krenete putem vinogradarstva i vinarstva morate biti spremni da sledećih 10 godina vredno radite, prođete brojne prepreke i ostavite nešto vredno u nasleđe svojoj porodici.
Sve počinje analizom zemljišta i rigolovanjem tla do dubine od 70 do 100 cm. Ako ste to obavili u avgustu ili septembru sada je važno da posadite vinovu lozu iz rasadnika koji Vam garantuju kvalitetan kalem i sorte koje želite da imate u vinogradu. Da ne bude neprijatnih “iznenađenja”. Ugovaranje proizvodnje je ispravan put da Vaš plan o zasnivanju vinograda bude 100% uspešan. To se čini 12 meseci ranije, kada birate podlogu, sortu i klon. Tako ste sigurni da će Vaše ulaganje imati uspeha. Rasadnik “Agroplanta“ iz Velike Drenove Vam nudi upravo takav vid saradnje.
Jedan od zadovoljnih vinogradara je i porodica Stokić iz Velikog Gradišta
Sam vlasnik Dragiša Stokić je rekao: “Za “Agroplantu” sam se odlučio na preporuku. Sorte koje sam posadio su sledeće: Sila, Tamjanika, Merlo, Prokupac, Morava i Šardone. Poslovnost i dobar kvalitet su zaštitni znak “Agroplante” – Preporuka svima.”
Dragiša Stokić poseduje porodični vinograd u selu Ram, opšina Veliko Gradište, koja se nalazi u Istočnoj Srbiji, na tromeđi između Srbije, Vojvodine i Rumunije. Upravo taj specifičan klimat i ruža vetrova čine ovo vinogorje posebnim, a vina aromatičnim i kvalitetnim. Vinarija „Stokić“, upešno radi i brižljvo negujući tradiciju svojih predaka.
Sorta Sila
Posle fruškogorskog vinogorja, zasadi sa ovom sortom počinju da se šire i u drugim vinogorjima Srbije, kao što je to slučaj i kod Vinograda Stokić. Sila ima čokot srednje bujnosti, grozd je razgranat i rastresit, a prosečna masa mu je oko 200 grama. Bobice su sitne, okrugle, zelenkasto-bele, sa obilnim pepeljkom. Ova sorta sa vegetacijom kreće pozno. Sazreva početakom III epohe. Daje visoke prinose, jer joj je rodnost okaca i lastara velika. Rodna su joj i donja okca. Odlikuje se visokom otpornošću na sivu plesan grožđa. Nije naročito otporna na niske temperature. Pri izboru terena za sadnju vinograda, treba uzeti nabrojane sortne karakteristike. U odnosu na Italijanski rizling, Sila nakuplja nešto manje šećera i ima niže kiseline. Vino napravljeno od Sile je lako, harmoničnog ukusa, sa diskretnom, prijatnom aromom Šardonea. Ovo je vrlo perspektivna sorta, koje će tek dobijati na značaju.
Sorta Morava
Morava je sorta stvorena u Institutu u Sremskim Karlovcima, radom naših vrsnih naučnika i profesora Petra Cindrića, Nade Korać i Vladimira Kovača. Nastala je ukrštanjem Rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293 i potiče iz iste kombinacije ukrštanja kao i Panonija. Najviše se gaji se u fruškogorskom vinogorju, a polako se širi u ostalim vinogorjima u Srbiji, kao na primer valjevskom (Jelić) i šumadijskom (Despotika) i braničevskom (Stokić). Lastari Morave rastu uspravano, a sam čokot je srednje bujan. Grozd je konusnog oblika i rastresit. Bobice su zelene boje, srednje veličine, sa sočnom pulpom i karakterističnog ukusa. Što se tiče vremena sazrevanja, iako Morava, u odnosu na Rajnski rizling, nekoliko dana ranije započinje vegetaciju, a grožđe sazreva oko nedelju dana kasnije. Ova sorta ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i na sivu plesan grožđa, dok je otpornost na pepelnicu osrednja. Otpornost na izmrzavanje je visoka početkom i sredinom zime, kao i kod Rajnskog rizlinga, dok je krajem zime nešto slabija. Po prinosu grožđa, Morava nadmašuje Rajnski rizling, ali je problem u tome što on varira od godine do godine. Što se tiče vina napravljenog od ove sorte, pored vrhunskog kvaliteta i arome koja podseća na Sovinjon, za njega je karakterističan visok sadržaj kiselina.
