Istorija pivovarstva u Pančevu, datira od trenutaka kada je Austrija 1716. godine od Turaka preuzela upravu nad Banatom. 12. januara 1722. godine, Abraham Kepiš iz Požuna dobio je, na osnovu ugovora sa Zemaljskom administracijom u Temišvaru licencu da otvori pivaru u Pančevu.

Radionica za proizvodnju piva bila je spremna da počne sa radom već 22. maja iste godine, a to što je tadašnji pojam pivara odgovarao dvema prostorijama u kojima se pivo kuvalo u buradima, ne utiče na činjenicu da se ova godina smatra godinom osnivanja preteče prvog industrijskog objekta u ovom delu sveta, do sada pogrešno nazivanom Balkan. Zakupci pivare su se smenjivali sve dok Sebastijan Kracajzen nije otkupio pivaru 1781. godine čime je ona postala privatno vlasništvo. Menjali su se i vlasnici sve do 1847. godine kada Ignac Hauzer prodaje pivaru Ignatu Vajfertu.

Narednih sto godina (i neku više), koliko je pivara ostala u vlasništvu Vajfertovih bile su, sudeći po dostupnim izvorima, zlatan vek ove fabrike – preduzeće je neprestano raslo, razvijalo se, modernizovalo, osavremenjavalo, kvalitet piva se poboljšavao, prodajna mreža širila, što je značilo da je posao napredovao, pa je i profitna stopa skakala. Tokom 1865. godine Vajfertovi iznajmljuju postojeću pivaru u Beogradu, kako bi i tamo pokrenuli proizvodnju i izbegli troškove transporta i carine prilikom dovoženja pančevačkog piva za Beograd.

No, Pančevačka pivara nije imala samo privredni značaj – u sali su veoma često pančevačka humanitarna, ženska i umetnička društva, kao i druge organizacije, održavala dobrotvorne priredbe, sela, koncerte, pozorišne predstave i druge skupove, pa je Pivara imala i značajnu ulogu u međuratnom kulturnom životu ove varoši, kao jedno od najpopularnijih okupljališta Pančevaca.

Nakon Ignatove smrti brigu o preduzeću preuzimaju naslednici, međi kojima i veliki dobrotvor, guverner Narodne banke Kneževine Srbije i Kraljevine SHS, industrijalac i pionir modernog rudarstva u Srbiji, veliki majstor masonske lože „Jugoslavija“, vrlo imućan i veoma ugledan čovek, Đorđe Vajfert. Rodio se u kući koja se nalazi u okviru kompleksa Stare pančevačke pivare, u današnjoj ulici Nikole Tesle, 15. jula 1850. godine. Kao mlad boravio u Vajenštefanu u Bavarskoj, i u najstarijoj pivari na svetu krao znanje. Godine 1872 završava tamo Veliku pivsku školu i vraća se da bi ocu, u Beogradu, na Topčiderskom brdu, pomogao u gradnji nove pivare. Ta parna pivara zvala se „Smutekovac“ i nalazila kod Mostarske petlje i ona je sve do 1914. godine bila najveća i najmodernija u ovom delu Evrope.

Posle II svetskog rata Pančevačka pivara je nacionalizovana, no pivo se u njoj proizvodi sve do 1977. godine. Status kulturnog dobra dobija 1991. godine. Pančevačka pivara strada u požaru 2005. godine. Danas se u prostru Stare pančevčke pivare nalazi Muzej pivarstva Đorđe Vajfert : www.muzejpivarstvadjordjevajfert.com

Izvor: Pivska kragna / Nenad Perić
Prethodni tekstMedicinski pribor za putovanje s bebom
Sledeći tekstIzgradnja podzemne garaže „Pinki” teče po planu