Zovu ga još i medveđi ili divlji luk. Njegov latinski naziv Allium ursinum u prevodu upravo i znači „medveći beli luk“.

Pripada porodici luka. Stаblo je trostrаno, а beli cvetovi sаkupljeni u višecvetne, štitolike cvаsti. Sа osnove stаblа polаze dvа izduženo eliptičnа listа nа dugаčkim drškаmа. Seme je srvene boje i okruglog oblikа. Lukovice su bele i 2-5 cm dugačke. Sremuš ima karakterističan miris koji liči na beli luk. Sremuš je veoma rasprostranjena samonikla biljka u listopadnim bukovim šumama, u kojima ima vlage. Bere se  pažljivo, isključivo ručno, i to sa prostora koji nisu ekološki zagađeni. Sa branjem listova se prestaje čim biljka počne da cveta, ali se zato lukovice skupljaju u letnjim i jesenjim mesecima i služe za spravljanje različitih lekovitih preparata.

Sadrži eterična ulja (0,07%), vredne mineralne materije, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin – kao glavni sastojak. Ovakav hemijski sastav opravdava sve zastupljenije mišljenje da je sremuš najbolji čistač sistema za varenje i krvi, odličan je čistač jetre, kao i protiv prolećnog umora. U narodu vlada mišljenje da ni jedna biljka ne čisti sistem za varenje i krv tako dobro kao sremuš. Imа jаko dejstvo nа crevne pаrаzite, sprečаvа infekcijske upаle sluzokože crevа, snižаvа visok krvni pritisаk, а i odbrаnа je od gripа i groznice. Posle upotrebe sremuša brzo nestaju dečje gliste. Pored delovаnjа nа crevni, sremuš povoljno deluje i nа kаrdiovаskulаrni sistem sprečаvаjući аrteriosklerozu, otkаnjаjući nesаnicu i nesvesticu. Uz sebe veže otrove i masnoće iz krvi, krvnih žila, creva i želuca, te ih izbacuje iz organizma. Snižava krvni pritisak i čisti jetru od toksina. Uspešno se primenjuje kod zarastanja otvorenih rana i hematoma, pomaže bolje izlučivanje sluzi iz pluća, olakšava iskašljavanje i olakšava disanje. Ima i antibakterijsko dejstvo. 

Bogatiji C vitaminom 14 puta više nego limun

Sremuš je bogat vitaminima A, B1, B2, niacinom, folnom kiselinom i vitaminom C, kog ima 14 puta više nego limun. Osim toga, sadrži i makroelemente sumpor i magnezijum, kao i mikroelemente mangan i gvožđe.   

Lukovicа se može nа hlаdnom očuvаti nekoliko dаnа. Osobe sа osetljivim želucem, čirem ili gаstritisom treba lukovice da stave da odstoje 2-3 sаtа u toplom mleku.

Sremuš se ubraja se u prve četiri planetarne biljke, pošto ga ima u skoro svim krajevima sveta. I lukovica i listovi se mogu čuvati nekoliko dana u frižideru ili na nekom prohladnom mestu. Pupoljci i cvetovi sremuša su takođe jestivi, ali nisu tako ukusni kao listovi.

Krave koje se hrane sremušom daju mleko sa blagom aromom belog luka. Puter napravljen od ovakvog mleka bio je vrlo popularan u Švajcarskoj u 19. veku.

Zanimljivo je da su proizvođači sireva listove ove biljke nekada koristili (u nekim krajevima i dan-danas) da „zapakuju“ sireve. Tako, dok sazrevaju, oni upijaju taj „sremušasti“ miris.

Prvi dokazi o upotrebi sremuša u ljudskoj ishrani potiču iz mezolitskih nalazišta u Danskoj.

Šta čekate? Cokule na noge, dete za ruku i pravac u šumu dok traje sezona ove neverovatno zdrave biljke. A kad napunite korpu – brzo u kuhinju, jer sremuš se jede sveže ubran, pun vitamina, minerala i etarskih ulja. Što je najbolje – ukusan je kao beli luk, ali vam ne ostavlja onaj neslavni zadah!

Možete ga posaditi u bašti, na zasenjenom mestu

Medveđi luk možete uzgajati i u vlastitoj bašti. Voli zasenjena, vlažna područja, odnosno „šumske uslove“. Nekoliko je načina kako ga možete razmnožiti. U proleće možete presaditi busene sremuša koje ste iskopali u šumi. Možete pričekati da mu sazre seme, prikupiti ga i posiejati, ali pre toga ga morate stratifikovati. U ovom slučaju će vam trebati duže vremena da naraste do količine koju možete brati. Same lukovice možete iskopati u jesen i posaditi u baštu. U svrhu toga obeležite mesto u šumi na kojem ste ranije pronašli sremuš.

Ovu biljku je moguće lako zameniti za otrovni mrazovac, đurđevak ili čemeriku, ali je pouzdan način razlikovanja sremuša od otrovnih dvojnika miris belog luka, koji se oseti kada se list protrlja.

Sremuš se poslednjih godina može pronaći na pijacama, u periodu od marta do maja. U kulinarstvu se sremuš koristi kao sаlаtа punа vitаminа (listovi moraju biti mladi jer su stаriji neprijаtno ljuti), salate, čorbe, pite, hleb i neke vrste peciva. Takođe se može spremati kao spanać ili kao zelena salata.

Sremuš pesto

Sastojci:
dve veze sremuša
1/2 šolje oraha, blago prepečenih
1/2 šolje badema, blago prepečenih
1 šolja parmezana
malo soli i bibera
sok od pola limuna
1 dl maslinovog ulja

Način pripreme:
Sremuš operite i očistite, i stavite ga u blender, dodajte orahe, bademe i parmezan, posolite i pobiberite po ukusu. Usitnite sastojke, pa polako sipajte malo maslinovog ulja, dok se masa fino ne poveže. Prebacite u teglu, zalijte maslinovim uljem i ostavite u frižideru do korišćenja.

Sremuš na puteru

Sastojci:
2 veze sremuša
30g putera
malo limunovog soka

Način pripreme:
Dobro operite sremuš i odstranite tvrđe stabljike. U tiganju istopite puter i dodajte vlažan sremuš. Poklopite i dinstajte par minuta, povremeno okrećući.

Sklonite sa ringle i dodajte limunov sok. Služite odmah, dok je sveže i puno sokova!

Namaz od sremuša

Sastojci:
1 veza sremuša
1 veza peršuna
malo maslinovog ulja
250 gr mladog nemasnog sira

Način pripreme:
U blenderu iseckati sremuš i peršun sa maslinovim uljem. Umešati sir i – namaz je spreman za posluživanje.

Salata od sremuša

Sastojci:
1/2 kg krompira
2 veze sremuša
100 gr slanog polu-mekog sira u kockicama
maslinovo ulje
so i biber

Način pripreme:
Krompir skuvati u ljusci, oljuštiti i iseći na kolutove. Sremuš oprati i sitno iseckati. Sir iseckati na kockice. Sve izmešati, dodati so, biber, sirće i maslinovo ulje, po ukusu.

Izvor: stvarukusa, detinjarije.com (Tekst objavljen u časopisu “Kuvajmo s decom”, februar 2014.), Foto: Pixabay/Hans