Bez obzira da li ga pamtite kao Pika, Đenku ili Jakovljevića, Bora Todorović je sigurno glumac koji je obležio vaše detinjstvo i mladost, a njegove replike se i dalje sa istim žarom citiraju.

Tokom karijere duge skoro šest decenija, igrao je u više od stotinu filmova, tv serija i pozorišnih predstava, a dobitnik je najznačajnijih glumačkih nagrada: Nagrade „Pavle Vuisić“ i „Dobričin prsten“. Dorćolac, pasionirani navijač Partizana, na sceni i ispred kamere uvek je davao sve od sebe. A kada bi kamere stale, svetla se ugasila i publika napustila salu, iza maske je ostajao samo običan čovek, koji je voleo kafanu i uživao u svim čarima boemskog života, smehu i ljubavi.

Biografija

Borivoje Bora Todorović rođen je u učiteljskoj porodici, 5. novembra 1929. godine. Posle gubitka oca, porodica Todorović se preselila u Aranđelovac, gde simpatični Bora dobija doživotni nadimak – Čvoka. Pred rat se ponovo sele u Beograd, gde tokom okupacije radi kao nosač na Železničkoj stanici i trguje na crnoj berzi, kako bi izdržavao porodicu. Posle rata počinje studije mašinstva, ali ubrzo odustaje i odlučuje da studira glumu u klasi kod profesora Joze Laurenčića. Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo odlazi sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom u Zagreb gde je četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta (1957-1961.). Kada se vratio u Beograd igrao je u Ateljeu 212 do 1983. godine, u kome se i najduže zadržao igrajući u predstavama „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“, „Audijencija Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“ (koju će, u drugoj ulozi, kasnije igrati i u Zvezdara teatru). Od osnivanja Zvezdara teatra bio je član njegove trupe.

Sebe je opisivao kao skromnog čoveka, iako su ga mnogi smatrali teškim. Nimalo nije bio mrzovoljan. Sebi je najviše zamerao brzopletost i impulsivnost u razgovoru, nepromišljeno izgovorene reči zbog kojih se kasnije kajao i koje su mu se kasnije svetile, ali na svu sreću znao je da se izvini i da proceni reči koje nije trebalo da izgovori. I on sam bi se vrlo brzo odljutio i oprostio. Nije mogao da sa nekim bude u zategnutom, neprijateljskom odnosu na duže vreme.

Bora Todorović je voleo kafanu, i imao dva ili tri omiljena mesta gde je svakodnevno odlazio. Iz njegovog boemskog života sećaju se smeha, lepih drugarstava i priča koje su proizašle iz tog provoda. Često je u kafani sedeo sa Draganom Nikolićem i za njihovim stolom uvek je bilo smeha. Njegov najveći porok bile su cigarete. Stalno ih je ostavljao i vraćao im se. Snimajući film „Dom za vešanje“, zapalio je cigaretu posle 15 godina. Navodno je bilo važno za taj lik da povuče samo dim, dva, ali je on nastavio sledećih osam godina. Do kraja svog života pokušavao je na sve načine da zauvek prekine, ali uzalud.

Porodica glumaca

O njegovoj sestri Miri Stupici ne treba mnogo da se priča. To je glumica koja se rađa kao retkost. Gledajući nju i sam je postao glumac. Na sina Srđana gledao je kao na svog dobrog partnera, a tako je bilo i sa sestrom. Kada su se sastajali, nisu pričali o glumi. Kada su snimali zajedničke scene, njihov privatni odnos bio je potisnut u drugi plan.

Bora Todorović, velikim delom uticao je na opredeljenje svog sina da se bavi glumom. Pre nego što je počeo da glumi, Srđan je toliko bio pasioniran muzikom da Bora nije imao potrebu da ga podržava. Kada je došao trenutak da se opredeli, navijao je iz sve snage da odabere glumu, i kao što se zna, nije pogrešio. Bilo mu je veoma drago, pomagao mu je oko prijemnog ispita i bio ponosan na glumu svog sina, koji je zaista postao sjajan glumac. Ono na šta je Bora naročito ponosan je različitost uloga koje Srđan igra i koje nikada ne liče. U svakoj je drugačiji, što se u glumi naročito ceni.

Bora Todorović, osim Srđana imao je još dve ćerke Danu i Taru. Starija ćerka Dana je takođe pokazivala veliko interesovanje za glumu, ali se Bora na sve načine potrudio da je odgovori. Bio je mišljenja da je gluma mnogo rizičnija za žene, jer dobijaju mnogo manje prilika i generalno postoji mnogo manje ženskih uloga.

Njegova druga supruga Kerolin osvojila ga je svojim kvalitetima i tolerantnošću, i lepo su se slagali. Veoma mu je bilo važno što ga je prihvatila onakvog kakav je stvarno bio.

Filmske uloge koje su ga obeležile

Njegova filmska slava nije došla odjednom. U svetu filma, Bora je šest godina bio početnik dobijajući samo sporedne uloge. Kada su ga kamera i publika zavoleli, ostvario je veliki broj značajnih uloga, prepoznatljivim po njegovom ozbiljnom izrazu lica čak i kada su u pitanju komedije. Mnoge replike likova koje je igrao, danas su popularne i često se citiraju. Igrao je u vrlo različitim ulogama, od pionira nove umetnosti filma i zagovornika novih sloboda u filmu „Maratonci trče počasni krug“, komičnog lopova i prevaranta koji preživljava ratne godine u „Balkan ekspresu“, do vođe „romske mafije“ u „Domu za vešanje“ i lika Luke Labana u „Profesionalcu“ za koju je smatrao da mu je najbolja uloga u životu. Glumio je i u brojnim televizijskim serijama, kao što su Sivi dom, Diplomci, Ceo život za godinu dana, Ljubav, ah ljubav, Rađanje radnog naroda.

Preminuo je posle komplikacija uzrokovanih moždanim udarom, nakon rutinske operacije slepog creva. U jednom od poslednjih intervjua koji je dao, rekao je: „Živeo sam i živim jedan lep i pun život, uspešan na sceni, a i privatno“.

Izvor: 011info.com, Foto: Zoran-Lončarević