Pre odlaska u kupovinu treba:
a) odlučiti se između hladnovodnog/toplovodnog, tj. biljnog/ciklidnog, tj. slatkovodnog/morskog akvarijuma
b) znati koliko je vremena spreman uložiti na održavanje akvarijuma
c) znati kako će otprilike izgledati nakon kupovine
svih potrebnih elemenata (vizija)
d) znati koju i kakvu opremu za akvarijum treba imati

Što treba početniku za početak?
1. Akvarijum
2. Dobar filter
3. Grejač
4. Rasveta
5. Stabilan stalak za akvarijum
6. Podloga i substrat
7. Dekoracija
8. Biljke

1. Akvarijum
Početniku se toplo preporučuje da počne
sa akvarijumom neke srednje veličine. Zašto?
Akvarijumsku vodu je puno lakše održavati u akvariju normalne veličine negoli u malom. Ako se i javi neki problem, on se razvija puno sporije u većem akvariju. Zapreminu u litrama lako je izračunati ako se pomnoži dužina, širina i visina u centimetrima i rezultat se podeli sa hiljadu (V=(d x š x v)/1000 litara). Akvariji su najčešće sastavljeni od staklenih ploča koje su međusobno povezane silikonom. Postoje kompletno opremljeni akvarijumi sa svom osnovnom opremom (filter, grejač, rasveta), ali i dodatnom opremom (stalak, CO2 sistem, reflektori, pozadine,…). Kompletni su u pravilu skuplji od pravljenih. Akvarijum je potrebno testirati – stavi se na ravnu i stabilnu podlogu (sa stiroporom ispod donje stranice), napuni se do kraja vodom i ostavi barem 30 dana bez ribica. Na taj način u njemu se stvaraju dobre bakterije koje kasnije otklanjaju NO3 gasove iz vode koji se ispušta iz izmeta ribica.

Oblici akvarijuma:
1) kugla (izbegavati),
2) kvadar (najčešći),
3) heksagon (zanimljiv oblik),
4) zaobljeni (vrlo privlačan, ali i skup)

2. Filter
Filtracija i dodatna oprema
Akvarijum bez filtera jednostavno ne može dugo opstati. Filter mora biti predviđen za količinu vode koji se nalazi u vašem akvarijumu i mora sadržati dobre filtracione materijale kao što su aktivni ugalj i vulkansko kamenje. Na ovaj način, voda se čisti i uklanjaju se sve nečištoće iz vode. 90% filtera radi u kombinaciji sa pumpom za vazduh. Plastični filteri imaju ugrađene specijalne sunđere i čistače vode, kod ovakvih filtera je bitno čišćenje, naravno kad uočite da se sadržaj filtera zaprljao. Stakleni, ručno pravljeni filteri, trebali bi da imaju sledeći sadržaj, posmatrano od dna ka vrhu filtera: šljunak (do 5cm), pesak (do 1cm), aktivni ugalj (do 2sm), sunđer (do 15cm). Unutrašnji filteri su skoro uvek od plastike, sadržaj filtera je odprilike isti kao kod spoljašnjeg filtera, samo što mogu da se izostave šljunak i pesak, ostalo je obavezno. Koriste se u srednjim i manjim akvarijumima (do 50l). Mogu da se koriste i u većim, ali je potrebno da imate dva ili više filtera. Osnovni nedostatak ovakvog filtera je taj što on zauzima prostor u akvarijumu i treba ga skrivati dekoracijom. Malo ga je teže čistiti od spoljnog. Sunđerasti filteri su odlično mesto za filterske bakterije i dobro rešenje za manje akvarijume (do 30l). Ako koristite filtere koji rade pomoću pumpe za vazduh moja preporuka je da uzmete što jaču pumpu. Crevo za vazduh će Vam takođe trebati, ono sprovodi vazduh od pumpe do filtera ili do raspršivača. Raspšivači vazduha su spravice koje služe da prave mehuriće u akvarijumu, ovo je definitivno deo bez koga ne možete i ne smete da zamislite Vaš akvarijum. On oksigenuje vodu i omogućava ribicama da bolje dišu u vodi. Najvažnija karakteristika dobrog spoljnog filtera jeste njegova sigurnost (kvalitet izrade). Pošto ovakav filter funkcioniše izvan akvarijuma eventualno oštećenje filtera, cevi ili spojeva može prouzrokovati curenje akvarijumske vode i poplavu u domu koju sigurno ne želite. Valja zato brižno odabrati filter i pre svega orijentisati se na kvalitet, a ne na cenu. Prednosti filtera su višestruke: vrlo ga je jednostavno održavati i čistiti, ne zauzima mesto u akvarijumu (može se sakriti u ormaru ispod akvarijuma), obično je zapreminom veći od unutaršnjih filtera.
Filter materijal
Uz kupovinu filtera moramo razmišljati i o kupovini filter materijala. Mnogi filteri prodaju se s pripadajućim filter materijalom, a kod nekih valja filter materijal kupiti zasebno.

Odabir filter materijala
Sintetička vata
Bela, zelena ili plava sintetička vata stavlja se na početak filtera da bi pokupila većinu otpada (služi za mehaničku filtraciju). Vrlo je jeftina i može se često menjati. Bio–balls (bio–kugle), keramički valjčići, lava. Stavlja se u filter radi biološke filtracije. To je filter materijal izrazito velike površine na koji se nasele kolonije bakterija u velikoj količini i pretvaraju štetni biološki otpad u manje štetni (amonijak i nitrite u nitrate).

Treset u granulama
Koristi se za balansiranje pH vrednosti vode (zakiseljuje vodu) te za bojenje, tj. potamnjivanje vode.

Aktivni ugljen i zeolit
Koristi se za hemijsku filtraciju – aktivni ugljen navlači na sebe hemijske spojeve i tako hemijski pročišćava vodu. U filter ga stavljamo samo nakon tretmana lekovima ili u slučaju zagađenja vode. Mora se kompletno promijeniti nakon mesec dana upotrebe, jer nakon toga više ne funkcioniše kao hemijski filter. Zeolit je nešto dugotrajniji od aktivnog ugljenika.

3. Grejač
Snaga grejača isključivo zavisi od litraže Vašeg akvarijuma. Odnos snage i litraže je otprilike 1l:1W. Za akvarijum od 100l treba Vam grejač od 100W. Jedna od grešaka prilikom postavljanja grejača je da je grejač postavlja uspravno, 90 stepeni u odnosu na dno akvarijuma. Grejač najbolje odaje toplotu kada se nalazi pod uglom od 45 stepeni u odnosu na dno. Što se tiče tipa grejača, najčešće ćete naći grejače koji imaju automatsko podešavanje temperature. Najbolje je ako ste u mogućnosti da potrebnu snagu grejača raspodelite na dva posebna grejača. Još jedan od bitnih elementa koji će Vam trebati je termometar, oni su jeftini pa preporučijem da ih imate više u akvarijumu. Vrlo je važno kupiti kvalitetan grejač za akvarijumsku vodu. Jedan od najvažnijih zahteva koji podrazumeva kvalitetnu vodu jest i vrlo stabilna temperatura vode. Uglavnom, što je temperaturna razlika akvarijske vode i okoline akvarijuma veća to je potreban jači grejač. Danas su najčešće dve vrste grejača:
a) Grejač u staklenoj epruveti
Ovo su izvrsni grejači koji su smešteni u staklenoj epruveti. Imaju ugrađeni termostat i uključuju se i isključuju po potrebi. Često, za vreme leta gotovo uopšte ne rade. VAŽNO–termostatski grejač ne smemo isključivati iz struje – sam se uključuje i isključuje po potrebi.
b) Grejački kabl
Ovaj se grejač postavlja ispod podloge i greje korenov sistem. Ti su grejači izvrsni za gusto zasađene akvarijume jer potiču zdrav rast bilja. Isto tako imaju ugrađen termostat i ne treba ih isključivati iz struje.

4. Rasveta
Postoje dva tipa osvetljenja, jedno je za biljke dok je drugo za ribice. Svetlo mora da bude dobro postavljeno i da obasjava svu površinu akvarijuma. Ono što morate uraditi je da napravite ciklus paljenja i gašenja svetla kako bi ste simulirali dan i noć, pa vam savetujemo da vam svetlo bude ugašeno 14 sati, a svetlo upaljeno 10 sati. Možete kupiti jeftine tajmere koji će to obavljati za vas. Svaki akvarijum treba rasvetu koja će oponašati svetlost sunca bez obzira je li biljni ili ciklidni, hladnovodni ili toplovodni. Najsigurnije je kupiti originalnu akvarističku rasvetu jer ona koliko toliko garantuje izostanak rasta neželjenih algi, ali nedostatak takve rasvete jeste što je izrazito skupa. Za početak je najjednostavnije izabrati rasvetu s neonskim cevima. Neke obične neonske cevi (daylight) mogu poslužiti kao zamena za akvarističke. Neonske cevi mogu emitovati različitu boju svetlosti – najbolje je poigrati se kombinacijama lampi i kroz određeno vreme odlučiti se za kombinaciju koja nam najviše odgovara. U svakom slučaju, pre nabavke cevi posavetujte se s iskusnim akvaristima. Vek trajanja cevi je do godinu dana – tada ih valja zameniti novim. Otprilike se računa da je dovoljno imati jednu cev (po dužini poklopca) za ciklidni akvarijum, dve cevi za biljni akvarijum sa nezahtevnim biljem, i tri i više cevi za biljne akvarijume sa zahtevnim biljem. Rasveta se najčešće ugrađuje u poklopac akvarijuma a sastoji se od cevi, grla, držača, startera, prigušnica i žica. Prigušnice je iz sigurnosnih razloga najboje smestiti izvan poklopca ili ispod akvarijuma (u ormariću). Rasvetu osetno pojačavaju tzv. reflektori koji usmeravaju raspršenu svetlost neonske svetiljke prema akvarijumu. Poželjno bi bilo da je akvarijumski poklopac iznutra premazan belom bojom ili obljepljen nekom srebrnom reflektirajućom folijom jer se tako pojačava količina svetlosti u akvarijumu.

5. Stabilan stalak za akvarijum
Kupovina originalnih stalaka za akvarijum je uglavnom neisplativa, no ako imate novaca i želite da vam stalak izgleda dobro izbor je velik i ti stalci zaista izgledaju dobro. Ako ste ikada izrađivali police ili dorađivali nameštaj od iverice kod kuće, izrada stalka biće Vam prava sitnica. Osim toga, stalak za akvarijum izrađen vlastitim rukama može izgledati upravo kao i originalni (i biti isto tako stabilan), a koštat će upola jeftinije.

6. Podloga i substrat
Podloga u akvarijima najčešće je šljunak ili pesak određene granulacije (granulacija je mera prosečne veličine zrnaca peska ili šljunka). Svi akvarijumi trebali bi imati neku podlogu jer ribe i bilje u prirodi redovito imaju neku podlogu. Podloga generalno služi za ukorenjavanje bilja i prihvat ribljeg fescesa (koji ujedno služi i kao gnojivo za bilje). Pre kupovine podloge, raspitajte se o prirodnom okruženju organizama koje želite držati. U biljnim akvarijumima ukupna debljina nanosa podloge i substrata morala bi iznositi između 4 i 10 cm. Možete kombinirati dve različite granulacije podloge radi estetskih, ali i praktičnih razloga. Nekim ribama potrebno je osigurati fini pesak ili šljunak za izradu gnezda, a različitim vrstama biljaka odgovara različita granulacija podloge. Za biljni akvarijum najčešće se koristi granulacija 1-3 mm, ali bilje sasvim dobro uspeva i u malo većoj granulaciji šljunka (npr. do 1 cm). U biljnim trebalo bi izbegavati kvarcni pesak jer on s vremenom slegne i stisne, postane kompaktan i ne dozvoljava korenju da se širi. Štetno je i za ribe i za bilje koristiti drobljeni šljunak oštrih rubova (povrede). Substrat je hranjiva podloga i koristi se samo u onim akvarijumima koji će imati živo bilje. Substrati su različiti – mogu biti mineralni (glinene kuglice ili granule), treset, zemlja. Substrat se nanosi ispod podloge u količini koju propisuje proizvođač.

7. Dekoracija
U dekoraciju spadaju panjevi, kamenje, stene, pozadinske tapete i različiti keramički ili stakleni ukrasi. Osnovno o čemu valja voditi računa kod odabira dekoracije jeste nabavka prirodne dekoracije. Izbegavajte potopljene brodove, ronioce, kosturske glave, mostiće, mlinove i ostala čuda kič-umetnosti. Koristite prirodne materijale – pravo drvo (valjano pripremljeno, prokuvano, očišćeno), lepo kamenje, lepo i realno izrađene stene. Pozadinske tapete isto tako mogu biti kičaste – jarko plave boje s fotografijom bilja i sl. Pozadinska tapeta je najefektnija ako je tamna (crna, tamnocrvena, smeđa, zelena) – ili ima neki neutralni uzorak (npr. kamenje).

8. Biljke
Ovo je stvar izbora vlasnika, ali mi vam savetujemo da ubacite nekoliko živih biljaka u vaš akvarijum. One će dati osećaj da je sredina prirodna i akvarijum će vam izgledati mnogo lepše. Takođe, biljke će stvarati dodatan kiseonik i tako činiti vodu boljom za ribice. Ribice će se osećati prirodnije i sigurnije kada ima bilja, jer tu mogu da se zavlače i kriju. Pri odabiru akvarijskog bilja potrebno je upoznati se s biljnim vrstama i njihovim zahtevima za svetlošću i hranjivim podlogama, temperaturom i kiselošću vode koja im odgovara. Održavanje biljaka nije komplikovano. Kada ih posadite one će se vrlo brzo primiti i videćete da rastu velikom brzinom. Kasnije ih možete skraćivati makazama i oblikovati po želji. Visoko bilje u stražnji deo akvarijuma, nisko u prednji deo, iste biljne vrste grupirati. Za bilje je dobro koristiti neki substrat ispod podloge kako bi se osigurala hrana potrebna za rast. Ako želimo biljni akvarijum koji izgleda lepo, moramo se upoznati sa osnovama aquascapea (uređivanja akvarijuma). Evo popisa nezahtevnih biljnih vrsta koje preporučujemo početnicima u mešanom akvarijumu:
Anubiasi (nana, barteri)
Bacope (caroliniana, monnieri)
Ceratophylum demersum (tvrdi rogolist)
Cladophora aegagropila
Cryptocoryne (ciliata, parva, pontederiifolia, wendtii)
Echinodorusi (amazonicus, osiris, ozelot, tennelus)
Hydrocotyle leucocephala
Hygrophila (corymbosa, polysperma)
Lagarosiphon major
Lemna minor (vodena leæa)
Limnophila sessiliflora
Marsilea sp.
Microsorum pteropus
Riccia fluitans
Sagittaria subulata
Shinnersia rivularis
Vallisneria (americana, spiralis)
Vesicularia (dubyana, sp.)

Saveti:
Smeštaj akvarijuma je važan. Osim što će akvarijum biti ukras u vašem domu (pa ga treba smestiti na vidljivo i atraktivno mesto), on je i potencijalna opasnost. Smestite akvarijum daleko od vrata koja se otvaraju, predmeta koji bi se mogli srušiti i razbiti ga. Blizina prozora takođe može smetati (provetravanje zimi, temperature leti), a kod peći ili radijatora teško će se zimi ili leti kontrolisati temperatura vode. Visina postolja igra veliku ulogu u kasnijem vizualnom doživljaju – akvarijum bi trebao biti u nivou očiju. Dakle, ako se akvarijum nalazi kod mesta gde se sedi, postolje bi trebalo biti visoko 60-70 cm, a ako se nalazi na mestu gde se uglavnom stoji visina postolja bi trebala biti 90-100 cm.

Ostalo
Razne vrste mrežica biće Vam potrebne kada vadite ribice iz akvarijuma. Pošto je poznato da je naša voda izuzetno tvrda koristite razne omekšivače vode. Biće Vam potrebna i kofa od 10l, za izbacivanje i nalivanje vode. Aktivni ugalj je obavezan sadržaj svakog filtera, on vrši hemijsko filtriranje vode (služi za neutralisanje amonijaka). Za one koji planiraju ozbiljno da se bave akvaristikom neizbežan deo opreme biće svakako i kotilica. Kotilica je kocka napravljena od mreže ili plastike u koju stavljate ribicu pre nego što ona na svet donese svoje potomke.

Priprema akvarijuma
Nakon što odaberete postolje za Vaš akvarijum, potrebno je da na postolje postavite stiropor
debljine 0,5 do 1cm. Naredna stvar je obavezno pranje kamenja, peska i komada drveća, ako ih imate. Obavezno ih prokuvajte u vreloj vodi, pre nego što ih stavite u akvarijum. Dekorativne panjeve za akvarijume (mopani panj, mangro panj) pripremate tako što bi trebalo da ih u vreloj vodi prokuvate, ostavite par dana da otpusti boju i napije se vode i onda stavite u akvarijum. Pored toga što su panjevi nezaobilazni dekorativni elementi u svakom akvarijumu, oni povećavaju Ph vrednost vode, što je za većinu vrsta riba izuzetno važno. Posle postavljanja gore navedenog prelazite na sipanje vode u akvarijum. Da ne biste uništili postavljenu dekoraciju, na dno akvarijuma postavite tacnu ili tanjir i direktno na njega sipajte vodu. Kad nalijete odprilike 2/3 vode u akvarijum krenite sa sađenjem biljaka. Pre nego što zasadite biljke obavezno im makazama skratite koren, ne preterano, ali dovoljno da se žile ne vide kada biljku zasadite. Posle sređivanja dekoracije postavite filtere i grejače. Crevo za vazduh postavite tako da bude što manje vidljivo sa prednje strane akvarijuma. Pumpu za vazdu postavite pored akvarijuma, ali uvek iznad nivoa vode u akvarijumu (okačite pumpu za zid). Ovim se neutrališe mogućnost da Vam se pumpa napuni vodom, kad je isključite.

Konačno smo došli do dela kada treba da ubacimo ribice u akvarijum. Najbolji pokazatelj, kad trebate da ubacite ribice je kad nestanu svi mehurići sa zidova akvarijuma. Jedna od najvećih grešaka prilikom ubacivanja ribica u akvarijum je da ih iz kese ili neke druge posude samo prebacite u akvarijum. Ne zaboravite ribice su hladnokrvne životinje, to znači da im telesna temperatura zavisi od temperature okoline. Tako svaka nagla promena temperature može da ubije vašu ribicu. Zato najmanje 15 minuta ribicu stavite zajedno sa vodom u kojoj je do tada bila u zatvorenoj kesi u akvarijum. Da bi probleme sa ribicama sveli na minimum pridržavajte se sledećih uputstava:
Dnevno: proveravajte temperaturu, živahnost i raspoloženje ribica, stanje opreme, hranite ribice najbolje dva puta sa manjom količinom hrane. Na svaka dva dana čistite staklo od algi i dodajte vodu koja je isparila. Jednom u 10 dana zamenite 1/3 vode iz akvarijuma. Nedeljno: očistite sunđer u filteru. Na svaka dva meseca menjajte aktivni ugalj. Godišnje obavezno promenite kompletan sadržaj filtera.

Hranjenje riba:
a) sušena hrana
Najčešća hrana za akvarijumske ribe jeste kvalitetna sušena hrana koju možemo nabaviti u svakoj trgovini sa akvarijumskim potrepštinama. Najbolje je kupovati hranu renomiranih proizvođača. Za zdravlje i lepotu akvarijumskih ribica nije dovoljno nabaviti samo jednu vrstu suhe hrane. Osim temeljne mešavine sušenog povrća, soje, začina i ribljeg brašna postoji čitav niz drugih vrsta suve hrane za ribice – one obogaćene karotenom (na bazi mrkve), biljna mešavina za herbivore, liofilizirani tubifex crvi, liofilizirani bloodworms, liofilizirane vodenbuhe dafnije, artemia račić. Sušena hrana najčešće je u obliku pahuljica, ali može biti i u obliku tabletica (koje potonu pa su pogodne za hranjenje riba dna), a sušeni račići i crvi dolaze u svom originalnom obliku.
b) kuvana hrana
Ponekad je dobro uneti malo promene u prehrani vaših ljubimaca uvođenjem obroka sveže hrane. Kratko prokuvani list zelene salate, nekoliko bobica kuvanog graška (pasiranog), malo kuvane mrkve ili paprike mogu biti izvrsna poslastica i vrlo poželjan dodatak prehrani vaših ribica. Važno je ne začiniti ili zasoliti povrće ili meso koje ćete
staviti u akvarijum.
c) živa hrana
Najkvalitetnija hrana za akvarijumske ribe jeste živa hrana; artemia, infusoria, dafne, grindal crvi, beli crvi, kišne gliste, vinske mušice, mikrocrvi. Problem sa živom hranom jest taj što je treba uzgojiti, a to i nije uvek lako.
d) dodaci prehrani
Ovde spadaju razni vitaminski dodaci u obliku tabletica ili kapljica. Proizvođači često uz kapljice napominju da se doziraju u odnosu na zapreminu akvarijuma. Bolje je vitaminske kapljice izravno naneti na hranu (pahuljice ili tabletice) jer se time uštedi novac dat za vitamine – ribe ih tako izravno unose u svoje telo.

Napomene za prehranjivanje riba:
Ribe se u pravilu hrane više puta dnevno (2 ili 3 puta) i to u isto vreme svaki dan. Hranu treba tako dozirati da se sva pojede u roku od 2 minute. Ako preteramo sa hranom, ostaci će završiti na podlozi i prljati vodu. Upamtite da su akvarijumske ribice u pravilu prehranjene, a ne pothranjene.

U 100 litara potpuno je dovoljno staviti 3-4 riblje vrste (birajući ribe dna, sredine i površine). Evo popisa nezahtevnih ribljih vrsta koje preporučujemo početnicima u mešanom akvariju:
Živorotke (gupy, platy, moly, švertovi)
Dvodihalice (bette, colise, trichogasteri)
Ciprinidi (barbusi, botie, sijamski algojedi, kineski algojedi, tj. ajmoneri, kuhlii, rasbore)
Haracini (sjekirice, tetre, olovčice)
Ciklidi (kribenzis, skalar)
Somovi (ancistrusi, corydorasi, stakleni somići)

Posebna napomena: u zajedničkom akvarijumu zaboravite na ciklide (osim na navedene vrste) jer su ciklidi ribe koje iziskuju posebno pripremljene tankove i posebne kombinacije s ostalim ribama. Isto tako nemojte u mešani akvarijum unostiti ribe s posebnim potrebama (velikim zahtevima za prostorom, teritorijalne ribe, predatore).

Izvor: muskimagazin.rs, batajnica.com