Gotovo sav građevinski materijal od početka godine drastično je poskupeo. Zbog celokupne situacije na tržištu postavlja se pitanje na koji način će ovo poskupljenje uticati na cenu kvadrata i da li je uprkos niskim kamatama pravo vreme za kupovinu nekretnina.

“Građevinski materijal poskupeo je ne samo kod nas, već i u svetu, pojedine komponente i više od 100 odsto. To će se odraziti na cenu kvadrata u izgradnji, koja će skočiti za onoliko procenata koliko poskupi materijal. Investitor u tom slučaju mora te troškove da ‘pokrije’ ili da kupcu poveća cenu kvadrata. Reč je o celom lancu”, kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić.

Razlog za poskupljenje naš sagovornik vidi u tome što ljudi masovno ulažu u nekretnine kako bi osigurali svoj novac. Prema njegovom predviđanju to neće trajati još dugo.

“Sve će trajati do onog momenta dokle ima priliva svežih sredstava, čim to prestane prestaće poskupljenja i cene će se vratiti u normalu”, navodi Rodić i dodaje da se cena formira na osnovu lokacije i da na nju ipak najviše utiču parafiskalni i fiskalni nameti, kao i komunalne usluge.

“Cena kvadrata u Beogradu se kreće od 800 do 3.300 evra u proseku, u zavisnosti od zone. Mislim da se ovo pokupljenje neće toliko odraziti na krajnjeg kupca i kada se sve uzme u obzir ne znam da li će biti povoljnijeg trenutka za kupovinu nekretnina”.

Svako poskupljenje diže cenu kvadrata

Da svako poskupljenje diže cenu kvadrata potvrđuje i agent i vlasnik agencije za prodaju nekretnina Kaća Lazarević. Ogromna potražnja za građevinskim materijalom i veliki broj objekata koji se gradi na to imaju najveći uticaj.

Ona navodi da je celokupna situacija sa poskupljenjem građevinskog materijala vrlo kompleksna, a ceh svega toga plaćaju građani koji kupuju nekretnine jer većina kupuje na kredit pa se to “provuče” kroz neku ratu od 450 evra, umesto 400, ne računajući da će isti kredit otplaćivati 20 godina.

“Ova kriza nije pripremila proizvođače da mogu da proizvode onoliko koliko tržištu treba. Gvožđe je poskupelo, cigle, sav materijal za fasadu i sama oprema za stanove koja zahteva ogromnu proizvodnju, poput stolarije. Takođe, investitori su shvatili da moraju kvalitetnije da zidaju, da bi skuplje prodali, pa su sada skupi materijali još više dobili na ceni”, kaže naša sagovornica i dodaje da cena kvadrata i dalje raste.

Garaža po ceni jeftinijeg stana na periferiji

Ono što stvara dodatni haos na tržištu nekretnina je i to što su ljudi koji imaju stanove u starogradnji, sagrađene pre 20-30 godina, počeli da formiraju cenu kao da je reč o novogradnji.

“Niko ne želi da plati 3.000 evra kvadrat starog stana, ako za taj novac može da kupi jako kvalitetnu novogradnju, pritom i garažu u istoj zgradi. Garažno mesto je poseban problem u Beogradu. Nerealna je cena garaža, one su poskupele jer ih nema dovoljno, pa sada koštaju kao jeftin stan na periferiji”, napominje Lazarević.

Na pitanje da li građani treba da sačekaju povoljniji momenat za kupovinu nekretnina naša sagovornica navodi da u ovom trenutku ništa ne treba čekati jer sve ono što se čeka za dva meseca plaća se još više.

Izvor: Biznis.rs, Foto: Rawpixel.com