Jedan od najistaknutijih fenomena u globalnoj evoluciji stanovanja, koji je prisutan naročito od početka pandemije korona virusa, predstavlja trend odlaska stranovništva iz središta glavnih gradova zemalja širom sveta, u područja koja su manje gusto naseljena, a nalaze se u blizini metropola.

Ovaj trend uslovio je značajan rast tražnje, a time i cena nekretnina na periferijama gradova tokom prethodne godine. Prema navodima britanskog nedeljnika The Economist, najviše su povećane cene u Britaniji i SAD, kao i Nemačkoj, gde su kuće i stanovi na obodima sedam najvećih gradova poskupeli u proseku šest odsto, a 11 odsto u ostalim.

U jednom broju zemalja došlo je do pada cena kvadrata nekretnina u središnjim zonama grada. Tako, na primer, oko četiri odsto jeftinije može da se kupi stan na Menhetnu u odnosu na vreme pre korone, dok je cena iznajmljivanja u Njujorku, za isti period, niža za devet, a u Melburnu za osam odsto, prema podacima američkog portala Zillov. Trend preseljenja u mirnija prigradska naselja zaustavio je snažno povećanje cena kvadrata u Londonu, gde je danas tek četiri odsto skuplje kupiti nekretninu u centru, nego što se za nju moralo dati dan pre nego što je svetom zavladala korona. Sličan trend je i u centralnim zonama Sidneja, gde je, za godinu dana, cena kvadrata poskupela tek za tri odsto.

Kako saopštavaju u Nacionalnom udruženju nekretnina Španije, cene zakupa i kupovina kvadrata sve više ublažavaju snažan rast s početka 2020. godine. Prema proceni ovog udruženja, očekuje se da do kraja ove godine dođe do snižavanja cena kvadrata i cena zakupa u velikim gradovima poput Barselone, Madrida ili Valensije, paralelno sa rastom cena prigradskih kuća sa baštama ili velikim terasama. Cena kuća u okolini gradova porasla je od osam do deset odsto u poslednjih godinu dana.

„Najviše se traže kuće sa dvorištem, koje su prostrane, ali i koje imaju dobre putne veze sa gradovima, bilo da je to dobar autoput ili redovne linije javnog prevoza. Kada su ovi zahtevi, koji su postali svakodnevni, na berzi nekretnina u pitanju, mora se reći da oni predstavljaju značajnu promenu u odnosu na preference građana pre pojave korona virusa“, kažu u Nacionalnom udruženju nekretnina Španije.

Srbija se, prema trendovima, ne razlikuje od ostatka sveta. Dok je u prvoj polovini prošle godine promet nekretnina potpuno stao, od jeseni 2020. godine povećane su i prodaje, ali i cene kvadrata nekretnina.

I dalje vlada veliko interesovanje za nekretnine u gradovima koje drže cene, ali je primetno sve veće zanimanje za mesta u okolini velikih gradova. Recimo, poslednjih šest meseci su izuzetno tražene kuće i placevi u podavalskim selima, ponajviše u Jajincima. Tražnja uslovljava i rast cena, pa je tako, prema navodima agenata za nekretnine, cena kuća na tom potezu bar za deset do 15 odsto veća nego pre pandemije korona virusa.

Placevi u okolini Beograda se, prema oglašenoj ponudi agencija, mogu kupiti i po povoljnijim cenama. Zavisno, kažu, ko prodaje i koliko mu je ta prodaja hitna. U takvim slučajevima, napominju, cena može biti niža i do 30 odsto u odnosu na utvrđenu. Većina placeva ima uvedenu struju i vodu, mada, recimo, deo poteza na Kosmaju, čuvenom po divnoj šumi i sjajnom vazduhu, i dalje nema vodovod. Bez obzira na to, ima dosta kupaca na ovoj lokaciji, spremnih da proširuju bunare i dopremaju vodu cisternama, a sve u nadi da će i u ovaj kraj stići vodovod.

U opštini Grocka, koja je direktno povezana gradskim prevozom sa centrom Beograda, placevi koštaju od 2.000 do 3.000 evra po aru. Toliko koštaju i placevi u Rušnju, koji je sa centrom grada povezan Ibarskom magistralom.

Mnogo jeftiniji, a i u velikoj meri sa gradom povezan autoputom je Vrčin, gde se plac može kupiti i za 1.500 evra. Kuće sa placevima u vikend naselju u blizini robne kuće Ikea koštaju od 50.000 do 70.000 evra, kod Bubanj potoka. Još povoljniji je Mladenovac, odnosno njegova naselja, sa odličnom autobuskom vezom ka Beogradu. Tu se može naći plac od 500 do 700 evra po aru. Naselja uz Dunav puna su kuća sa placevima, koji koštaju od 1.500 do 2.500 evra po aru. Kuće se uglavnom prodaju u stanju koje zahteva određeno renoviranje, mada se u većini njih može boraviti i bez većeg ulaganja.

Izvor: biznis.rs/Gordana Bulatović