Tržište nekretnina u Srbiji trenutno prolazi kroz tranziciju. Prepliću se visoka očekivanja investitora, realna kupovna moć građana i uticaj globalnih ekonomskih tokova.
Nakon godina stalnog rasta cena kvadrata, posebno u urbanim sredinama, tržište ulazi u fazu stabilizacije. I dalje se gradi veliki broj stanova, naročito u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali potražnja više nije kao ranije. Broj zaključenih kupoprodajnih ugovora opada, jer kupci sve češće čekaju niže cene ili biraju alternativna rešenja. Sve popularniji postaju dugoročni zakup, zajednička ulaganja i život van većih gradova. S druge strane, tržište starijih stanova takođe beleži usporavanje, jer njihova cena često ne opravdava stanje objekta i potrebna dodatna ulaganja.
Kuda idu cene i šta kažu stručnjaci?
Analize pokazuju da se tržište približava zasićenju. U narednih godinu dana očekuje se korekcija cena, ali ne i nagli pad. I dalje postoji disbalans između tražnje i ponude, posebno za stanove manje kvadrature u atraktivnim zonama. Stručnjaci predviđaju stagnaciju cena i blagi pad u mestima gde je ponuda veća od potražnje. Kvalitetna novogradnja sa dobrom infrastrukturom i energetskom efikasnošću zadržaće vrednost. Objekti lošijeg kvaliteta ili loše lokacije moraće da koriguju cene. Važan faktor biće i ponašanje banaka – pad kamata na kredite mogao bi ponovo pokrenuti tražnju.
Beograd kao merilo celokupnog tržišta
Beogradsko tržište nekretnina ima specifičnu dinamiku i već godinama je indikator opšteg stanja u Srbiji. Uprkos visokim cenama koje su u pojedinim delovima grada dostizale i 5.000 evra po kvadratu, interesovanje ne opada u potpunosti. Međutim, kupci su sve informisaniji, analiziraju kvart po kvart, i ne prihvataju više lako cene koje nisu u skladu sa kvalitetom. Periferne zone postaju atraktivnije zbog povoljnijih uslova kupovine, dostupnosti javnog prevoza i nove infrastrukture. Osim stanova, raste i interesovanje za kupovinu kuća sa okućnicom, posebno u prigradskim naseljima, što je posledica pandemijskih promena u načinu života. Uz to, izdavanje stanova postaje sve profitabilniji model za investitore, posebno kada se radi o manjim stanovima koji se brzo iznajmljuju studentima i zaposlenima iz drugih gradova.
Prodaja stanova Novi Sad: Stabilan ali sve izazovniji teren
Novi Sad ostaje najdinamičnije tržište posle Beograda. Prodaja stanova beleži solidne rezultate, ali konkurencija među investitorima raste. Ponuda podzemnih garaža, zatvorenih kompleksa i parkova postaje standard. Razlika u cenama između Novog Sada i Beograda se smanjuje.
Na lokacijama poput Bulevara Evrope i Limana 4, prodaja stanova Novi Sad se realizuje brzo, ali pod uslovom da su stanovi funkcionalni i kvalitetno završeni. Kupci su sve skloniji odlaganju odluke o kupovini dok se ne pojavi ponuda koja zadovoljava sve kriterijume: cena, lokacija, kvalitet i rok useljenja.
Niš, Kragujevac i drugi gradovi: razlike u ritmu rasta
Van dve najveće urbane zone, tržište nekretnina u Srbiji postaje još raznolikije. Niš beleži porast interesovanja, zahvaljujući industrijskom razvoju i povratku dijaspore. Kvadrat je jeftiniji nego u većim gradovima, ali cene rastu. Kragujevac takođe privlači pažnju investitora, naročito zbog planova za infrastrukturno unapređenje i urbanizaciju. Zanimljivo je da manji gradovi poput Čačka, Valjeva, Sombora i Subotice nude pristupačne nekretnine, što prepoznaju mladi koji žele svoj prostor bez velikih finansijskih opterećenja. Međutim, u tim sredinama je tržište sporije, pa je prodaja često dugotrajan proces.
Bez obzira na sve izazove, tržište nekretnina u Srbiji ostaje sigurna opcija za ulaganje. Uspešna kupovina zahteva dobro informisanje i realnu procenu mogućnosti. Stabilizacija cena može biti prilika za one koji čekaju pravi trenutak. Fleksibilnost i spremnost na kompromis postaju ključ uspeha.
Foto: Freepik
