U planu izgradnja istražne bušotine u okviru toplane „Batajnica” koja će pokazati na koji način energija podzemne vode može da se koristi.
– Cilj je da se svi potencijali povežu kako bi se bar delimično oslobodili od energetske zavisnosti
Geotermalni resursi neiscrpan su izvor energije, a prestonica izgleda njima ne oskudeva. U analizi koju je u prethodne tri godine uradio Rudarsko-geološki fakultet istraženo je 18 mesta i utvrđeno da je na šest lokacija gde su gradske toplane moguće koristiti ovaj potencijal. Daljim istraživanjima, kao najperspektivnije su se pokazale tri, a to su toplane „Batajnica”, „Borča” i „Dunav”. To znači da je dubina na kojoj se nalazi topla voda, kao i sama temperatura tih podzemnih voda na ove tri lokacije takva da ju je moguće primeniti u sistemu daljinskog grejanja. Na pojedinim lokacijama utvrđene su znatno više temperature, ali i znatno veće dubine (više od 3.000 metara), pa su ulaganja u takvu investiciju, kao i troškovi eksploatacije visoki.
– Ideja nam je da prvo krenemo sa radovima kod toplane „Batajnica” jer bismo na toj lokaciji mogli da više od 80 procenata potrošnje gasa zamenimo geotermalnom energijom. Praktično, samo u najhladnijim danima kada su temperature vazduha u minusu bismo morali da dodajemo malo gasa – objašnjava Vanja Vukić, direktor „Beogradskih elektrana”.
Kada je reč o Batajnici, završena je druga faza studije, a u toku ove godine trebalo bi da se krene sa trećom fazom istraživanja, odnosno sa radovima na projektu istražne bušotine. Na području prestonice do sada u ovom obimu nisu rađena istraživanja.
– Zbog toga ćemo u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom raditi metar po metar bušotine. Naša namera je da omogućimo naučnicima da obave svoja istraživanja i da na taj način naš rad bude doprinos nauci. Videćemo da li će posao moći da obavi neka od domaćih firmi. Postoje one koje su radile naftne bušotine za NIS, a ove bušotine za geotermal su slične njima. Ako ovaj posao ne bude mogao da obavi neko naš, svakako ćemo ići na međunarodne tendere – objašnjava Vukić.
Predviđeno je da se geotermalna energija koja bude proizvedena u toplani koristi za grejanje stambenih objekata, kao i za zagrevanje sanitarne vode.
– Kada budemo uradili istražnu bušotinu, imaćemo precizne informacije (temperature, hemijski sastav vode, dubinu, kapacitet…) na osnovu kojih ćemo odlučiti u kom pravcu ćemo dalje eksploatisati geotermalnu energiju. Naš cilj je da se u što većoj meri zameni uvozni prirodni gas i da se za grejanje koriste naši resursi. Sa time smo već počeli – ističe Vukić.
– Ideja nam je da napravimo jedan stabilni sistem i unapredimo ga. Uzor nam je bečka toplana koja objedinjuje nekoliko vidova energije u jedan sistem za grejanje. U budućnosti bi trebalo uključiti korišćenje otpadne toplotne energije iz svih potencijalnih izvora (sistemi vodovoda i kanalizacije, budući metro, data centri…). Cilj je ostvarivanje osnovnih načela koje postavlja predlog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, čije se usvajanje očekuje, a to su: dekarbonizacija, energetska efikasnost, energetska sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i primena inovacija i novih tehnologija. Kapaciteti obnovljivih izvora nisu na prvi pogled veliki, ali suština je u tome da ih bude što više i da budu objedinjeni. Pored svih ovih napora koje „Elektrane” kao kompanija ulažu, potrebno je da naši sugrađani daju svoj doprinos u održanju energetske stabilnosti. Pre svega mislim na smanjenje potrošnje, odnosno potrebe za toplotnom energijom primenom mera energetske efikasnosti na njihove objekte i stanove (izolacija fasada, zamena stolarije i sl.) – naglašava Vukić.
Postrojenje na Surčinskom polju biće prekretnica u radu
„Beogradske elektrane” uskoro raspisuju tender za izvođenje radova na izgradnji novog trigenerativnog postrojenja na teritoriji gde se formira Ekspo na Surčinskom polju. Reč je o velikom projektu čija je vrednost osamnaest milijardi dinara (oko 153 miliona evra).
Toplana će se prostirati na oko pet hektara. U okviru tog prostora biće izgrađeno 29 objekata. Ovo postrojenje će prvi put u ovom delu Evrope pružati mogućnost proizvodnje i distribucije rashladne energije.
Ovde će se istovremeno proizvoditi i električna energija, kao i toplotna energija za potrebe grejanja i pripreme potrošne tople vode za Ekspo. Imajući u vidu činjenicu da je lokacija energane udaljena oko 1,1 kilometar od toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd, razmatra se mogućnost da se ona naknadno priključi na sistem Obrenovac – Novi Beograd – rekao je Vanja Vukić.
On je istakao da će izgradnja ove toplane biti prekretnica u radu „Beogradskih elektrana” jer više neće biti sezone remonta u toku leta, već će oni raditi cele godine.
– Zimi ćemo isporučivati toplotnu energiju, a leti rashladnu. A uz sve to ćemo proizvoditi i struju i potrošnu toplu vodu – rekao je on.
Kraj grejne sezone
Grejna sezona u Beogradu koja počinje 15. oktobra završava se sutra. Izuzetno, u periodu od 1. do 14. oktobra i od 16. aprila do 3. maja objekti mogu biti zagrevani danima za koje u poslednjoj prognozi prethodnog dana ili u prvoj prognozi tog dana Republički hidrometeorološki zavod Srbije prognozira srednju dnevnu temperaturu 12 stepeni Celzijusa ili nižu.
U slučaju da i posle 3. maja RHMZ prognozira srednju dnevnu temperaturu 12 stepeni ili nižu, rukovodilac organizacione jedinice Gradske uprave nadležne za poslove energetike može naložiti obezbeđivanje snabdevanja toplotnom energijom objekata i u tim danima ukoliko postoje i tehnički uslovi.
