Tod dana inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji postigla je svetski rekord od neverovatnih – 19.810,2 % (slovima: devetnaesthiljadaosamstodesetzarezdva). Imali smo para i više nego što može da se zamisli, ali sa njima nismo mogli ništa što može da se zamisli.
Pre tačno 25 godina stanovnici ovih prostora postavili su jedan neverovatan svetski rekord. Ne, Novak još uvek tada nije dospeo na vrh svetskog tenisa, niko od Jugoslovena nije trčao ni blizu 9,69 na 100 metara, niti smo postali svetski rekorderi po broju novorođene dece. Na dan 28. decembra 1992. inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji postigla je svetski rekord od neverovatnih – 19.810,2 % (slovima: devetnaesthiljadaosamstodesetzarezdva). Imali smo para i više nego što može da se zamisli, ali sa njima nismo mogli ništa što može da se zamisli.
Početak devedesetih pamtimo po eksploziji cena, novcu čija je vrednost iz sata u sat opadala, redovima i bonovima za hleb, mleko i benzin, ali i po neverovatnoj inflaciji od čak 19.810,2 %.
Ovo je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle i više od 300% za samo nekolika sati i često je dinar postajao samo parče papira. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula.
A što više nula, to je vrednost bila sve manja, pa su novčanice često mogle da se vide bačene na ulici.
Sada, 25 godina kasnije, ekonomisti objašnjavaju sta bi trebalo da se dogodi pa da Srbiju ponovo zadesi ovakav scenario.
Tom scenariju devedesetih godina prethodili su ratovi, tako da bi on mogao da se ponovi samo pod tim uslovima. Ali, teško da će se to dogoditi, političke prilike su tad bile drugačije. Ti ratovi su prilično koštali državnu kasu, novac se preterano štampao i izazvao stanje kakvo se ne pamti u monetarnoj politici – kaže nam ekonomista Ljubomir Madžar.
Tadašnji guverner Narodne banke SR Jugoslavije Borisav Atanacković izgovorio je rečenicu do tada nezapamćenu u ekonomiji.
– Nema nikakvih problema, mi ćemo štampati novca koliko god treba, vi samo kažite – rekao je Atanacković.
Krajem 1993. godine, na vrhuncu hiperinflacije, Narodna banka je izdala novčanicu od 500 milijardi dinara. Cene su se udvostručavale svakih 16 sati. Pakla cigareta koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveče bi njihova cena bila dvostruko veća. Prodavnice su bile prazne, a statističari podsećaju da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara.
– Ukoliko bi se to sad ponovilo, plate bi morale da skoče jer inflaciju prati povećanje plata. Međutim, one sigurno ne bi mogle da isprate rast inflacije, ne bi bile redovno povećavane, pa ne bi imale nikakvu vrednost. Ponovo bismo došli do toga da od cele plate možemo da kupimo samo litru mleka – objašnjava Madžar.
Dragoslav Avramović, popularno nazvan „Super deka“, došao je na čelo Narodne banke i njegovim programom 24. januara 1994. godine zaustavljena je hiperinflacija, a dinar je postao 1:1 u odnosu na nemačku marku.
Mnogi Srbi i danas čuvaju novčanice iz vremena hiperinflacije koje ih podsećaju na vreme kada su bili nesrećni multimilijarderi.
Avramović je sa funkcije guvernera smenjen nakon što je izjavio:“Totalnom blokadom pregovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama, savezna vlada nas gura u propast„.
