Početkom ove godine su ratari presejavali ozimi ovas, lucerku iz jesenje setve, pa čak i ozimi ječam i pšenicu. Razlog je potpuno propadanje ili proređivanje useva zbog februarskih mrazeva.
Presejavanje je nastavljeno kod šećerne repe i lucerke iz prolećne setve koji su stradali od mrazeva u martu. Nadamo se da ove godine više neće biti presejavanja, ali je to malo verovatno, ako sudimo na osnovu ranijeg iskustva.
Uzroci presejavanja useva su brojni
Kod strnih žita je najčešći uzrok presejavanja bila šteta od žitnog bauljara i viroza, a prošle i pretprošle godine neke njive su presejane zbog propadanja useva od suše.
Kod kukuruza i suncokreta proređivanje su najčešće prouzrokovali žičari, ptice i pokorica.
Usevi soje najčešće su stradali od zečeva, usevi šećerne repe od repine i kukuruzne pipe, a usevi uljane repice su bili proređeni zbog jako isušenog setvenog sloja tokom jeseni.
Većina navedenih faktora mogu načiniti štetu svim ratarskim usevima.
Nabrojanom treba dodati propadanje useva zbog setve semena lošeg kvaliteta, loše pripreme zemljišta, preduboke ili jako plitke setve, vetra, grada, suvišne podzemne ili površinske vode, zbog šteta od životinja (srne, hrčkovi, miševi itd.) i zbog šteta od herbicida.
Štete od herbicida su nastajale od zanošenja herbicida sa susednih parcela, od ostataka (rezidua) herbicida koji su primenjeni prethodne godine i zbog primene herbicida koji ne odgovaraju gajenom usevu.
Čak su zabeleženi slučajevi presejavanja šećerne repe zbog jako velike brojnosti samonikle šećerne repe i suncokreta zbog velike brojnosti samoniklog suncokreta. Kao što se vidi, jako su brojni uzroci propadanja ili proređivanja useva zbog kojih je potrebno obaviti presejavanje.
Koji god da je uzrok presejavanja u pitanju, proizvođači se uvek suočavaju sa dilemom da li da ostave usev ili da ga unište i da obave ponovnu setvu. Konačnu odluku o presejavanju nije lako doneti, osim u slučaju potpunog propadanja useva.
Presejavanje kada se utvrde kriterijumi
U vezi sa navedenim problemom se postavlja pitanje koje kriterijume treba koristiti prilikom donošenja odluke o presejavanju.
Na prvom mestu je broj biljaka koje su preostale na parceli.
Međutim, ovo nije jedini, a često nije ni najvažniji faktor koji treba uzeti u obzir.
Veoma je važan raspored biljaka na parceli, tačnije rečeno, važno je da li su prazna mesta koliko toliko ravnomerno raspoređena po parceli ili postoje velike ogoljene površine u vidu oaza.
Pored navedenog, neophodno je uzeti u obzir ujednačenost useva po uzrastu, zdravstveno stanje useva, mogućnost daljeg propadanja useva, zakorovljenost, herbicide primenjene u toku dotadašnjeg toka proizvodnje i ograničenja u izboru narednog useva koja su vezana za pojedine vrste herbicida, plodnost zemljišta, stanje zemljišne vlage na parceli, prognozu vremena za naredni period, dužinu perioda vegetacije koji stoji na raspolaganju presejanom usevu (suma temperatura), mogućnost nabavke semena sorata kraće vegetacije, gubitak prinosa zbog presejavanja, visinu troškova presejavanja, potražnju na tržištu za pojedinim usevima.
Kao i kod rešavanja bilo kog drugog problema, treba razmotriti šta ide u prilog ostavljanju useva, a šta ide u prilog presejavanju.
Pored nabrojanog, veoma je važno da proizvođač ima iskustvo u vezi presejavanja i da poseduje osećaj za navedenu problematiku.
Nažalost, mnogi proizvođači se oslanjaju samo na osećaj, ne uzimajući ostale kriterijume u obzir.
Ako proizvođač ostavi proređeni usev, mora posvetiti posebnu pažnju zaštiti, đubrenju i ostalim merama nege, kako bi se usev oporavio i dobro napredovao. Samo tako se može ublažiti negativan uticaj smanjenog broja biljaka.
Kod presejavanja je važno koji se način rada koristi prilikom izvođenja ove operacije. Naime, uobičajeno je da proizvođači pre presejavanja obrađuju zemljište, kako bi uništili preostale biljke useva i korov.
Međutim, bolje je da se ponovna setva obavi bez obrade, pod uslovom da setveni sloj nije jako zbijen i da su setveni ulagači u ispravnom stanju. U tom slučaju se korovi i preostale biljke useva mogu efikasno i bezbedno uništiti primenom totalnih herbicida. Ovakav način rada se mnogo puta dokazao u proizvodnji.
S druge strane, ako se zemljište obrađuje po svaku cenu, postoji opasnost da se jako isuši setveni sloj ili da se na površinu zemljišta izbace grudve. I jedno i drugo će nepovoljno uticati na setvu i nicanje, povećaće troškove i usporiće poslove oko presejavanja.
Broj biljaka je spomenut kao jedan od najvažnijih kriterijuma koje treba uzeti u obzir prilikom donošenja odluke o presejavanju.
Treba reći da se u katalozima semenskih kompanija ne nalaze podaci o minimalnom broju biljaka koje treba obezbediti da bi se dobili zadovoljavajući ekonomski rezultati u proizvodnji. U katalozima se navodi samo optimalni broj biljaka u vreme žetve ili setve.
Pošto minimalni broj biljaka treba uvek povezivati sa određenim sortama i hibridima, bilo bi dobro da se proizvođači informišu kod semenskih kompanija o ovom podatku. To ne bi trebalo biti teško pošto postoji dobra saradnja između kompanija i proizvođača.
Ipak, da bi proizvođači stekli neku predstavu o minimalnom broju biljaka koji treba da se ostvari da bi se proređeni usev ostavio, na ovom mestu će biti navedeni neki podaci iz literature i proizvodnje.
Važno je napomenuti da se izneti minimalni brojevi odnose na situaciju kada su biljke koliko-toliko ravnomerno raspoređene po parceli.
Nema univerzalne preporuke za presejavanje
Preporuke vezane za presejavanje useva nisu jedinstvene. To je razumljivo, ako se ima u vidu da su preporuke davane za različite vremenske uslove i ostale okolnosti koje su od značaja za presejavanje.
Svi usevi poseduju sposobnost da proređeni sklop delimično nadoknade ili povećanim bokorenjem, ili povećanim grananjem, ili povećavanjem dimenzija klasa, klipa, glavice, mahuna, korena ili drugih organa zbog kojih se gaje.
Strna žita mogu dati zadovoljavajući prinos i kada su znatno proređena, zahvaljujući velikoj sposobnosti bokorenja. Minimalni broj biljaka po kvadratnom metru, koji obezbeđuje postizanje zadovoljavajućih prinosa, je 200-250-300 biljaka. To znači da usev treba ostaviti ako je broj biljaka veći od polovine preporučenog broja biljaka.
Šta raditi kada je broj biljaka manji od navedenog?
Ako ima manje od minimalnog broja biljaka, usev treba uništiti i posejati neku jaru okopavinu ili se može obaviti usejavanje jarog ječma ili jarog ovsa u pšenicu. Obrada zemljišta ne sme biti duboka, da bi se sprečilo preterano isušivanje zemljišta, pa je najbolje koristiti tanjiraču.
Jedni su gajili čist usev pšenice, a drugi su usejavali ječam. U svim slučajevima su zaštita i đubrenje obavljeni kao da usevi imaju visok potencijal rodnosti. Usejavanje jarih strnih žita u pšenicu se može obaviti i u slučaju kada je broj biljaka veći od minimalnog.
Kod kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice se ne vrši usejavanje nekih drugih useva, ako su usevi proređeni.
Jedino što se praktikuje u proizvodnji ovih useva je usejavanje istog useva na pojedinim delovima parcele, ali samo u slučaju kada proređivanje nije nastupilo na čitavoj površini parcele i kada se proceni da neće biti velika razlika u porastu useva prve i druge setve.
Kod kukuruza je minimalni broj biljaka 50-60 procenata od preporučenog broja u vreme žetve.
Važno je istaći da se mora praviti razlika između hibrida čiji klipovi mogu u značajnoj meri da povećaju svoje dimenzije u retkom sklopu (fleks hibridi) i hibrida koji u maloj meri povećavaju svoje dimenzije u takvim uslovima (fiks hibridi).
Izneti minimalni brojevi se odnose na standardne hibride koji pripadaju flks tipu.
Kod suncokreta se navodi da presejavanje ne treba obavljati ako se postigne minimum 30.000 35.000 biljaka po hektaru.
Međutim, u proizvodnim uslovima su zabeleženi brojni slučajevi kada je postignut dobar prinos sa 25-30 hiljada ravnomerno raspoređenih biljaka. To je polovina od preporučenog broja biljaka u žetvi, koji za većinu hibrida iznosi 50-60 hiljada.
Šećerna repa je jedan od retkih useve kod koga ne postoji velika razlika u optimalnom broju biljaka između različitih tipova sorata. Generalno se može reći da sorte koje imaju manje bujnu lisnu masu i sorte sa uspravnim listovima podnose veću gustinu sklopa od sorata sa bujnijom lisnom masom.
Iako kod nekih sorata optimalni sklop prelazi 100.000 biljaka po hektaru, može se reći da se vrhunski prinosi kod svih sorata ostvaruju ako se u vađenju ostvari sklop od 80-100 hiljada biljaka.
Interesantno je i to da se optimalni sklop kod repe jako dugo nije menjao, iako su u selekciju šećerne repe uvedene brojne novine.
Kod repe se preporučuje presejavanje useva kada je broj biljaka manji od 40 hiljada. Ako je sklop između 40 i 55-60 hiljada, moraju se uzeti u obzir raspored biljaka i ostali važni faktori, pa na osnovu njih doneti odluku o presejavanju.
U slučaju da je broj veći od 55-60 hiljada biljaka po hektaru, usev treba obavezno ostaviti.
Soja je biljka koja se jako dobro grana, naročito u retkom sklopu. Iz tog razloga ona može u velikoj meri da nadoknadi gubitak određenog broja biljaka.
Poznato je da se kod nas gaje sorte soje različite dužine vegetacije.
Najbujnije sorte druge grupe seju se najređe, a sorte tri nule se seju najgušće.
Najzastupljenije su sorte prve grupe zrenja čiji je optimalni broj biljaka u žetvi 400-450 hiljada biljaka po hektaru. Za soju je utvrđeno da se zadovoljavajući prinos može postići ako broj biljaka iznosi najmanje 200-250 hiljada.
Kod uljane repice se seju sorte i hibridi, ali hibridi dominiraju u proizvodnji. Kod najvećeg broja hibrida potrebno je nakon nicanja postići 40-60 biljaka po kvadratnom metru.
U proizvodnji se često sreću usevi proređeni zbog jesenje suše koji imaju 20-30 hiljada biljaka po hektaru. Iako je to polovina od preporučenog broja biljaka, postizani su dosta dobri prinosi, jer uljana repica ima sposobnost dobrog grananja u proređenom sklopu.
Iz iznetih podataka se može videti da kod svih najvažnijih ratarskih useva minimalni broj biljaka koji obezbeđuje zadovoljavajuće prinose iznosi oko 50 procenata od preporučenog broja.
Brojanje biljaka
Na kraju treba nešto reći o načinu brojanja biljaka.
Kod okopavinskih useva koji se seju na međurednom razmaku od 50 cm, brojanje se vrši u jednom redu na dužini 20 metara, a kod onih koji se seju na 70 cm na dužini od 14,3 metra.
Izbrojani broj biljaka se množi sa 1000, kako bi se dobio broj biljaka po hektaru.
Naravno, može se brojati i na manjoj dužini reda, ako se obavi pravilno izračunavanje broja biljaka.
Kod strnih žita se koriste kvadratni ramovi dimenzija 1×1 metar ili 0,5×0,5 metara.
Koji god način da se koristi, brojanje treba obaviti na više mesta parcele. Prilikom brojanja se uzimaju u obzir samo one biljke za koje se proceni da će preživeti i doneti rod.
Mora se reći da naši proizvođači jako retko broje sklop, iako bi ova mera morala redovno da se praktikuje, ne samo kada su usevi proređeni, već u svim prilikama.
Izvor: poljosfera.rs/Savetodavac Ilija Bjelić, PSS Zrenjanin
