Svetislav Golubović — Cvejko, Mitraljeta (Batajnica, 1917 — Fruška gora, avgust 1942), učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Rođen je 1917. godine u Batajnici. Potiče iz siromašne seljačke porodice, imao je tri brata i dve sestre. Završio je tri razreda gimnazije. Posle toga je pošao na izučavanje zanata, ali ga nije nikada izučio. Do odlaska u vojsku, 1939. godine, obrađivao je zemlju s ostalom braćom.
U selu je živelo nekoliko prokomunistički orijentisanih studenata i đaka, koji su ga upoznali s komunističkim idejama. U Batajnici je postojala i biblioteka s marksističkim i drugim knjigama. Cvejko je postao redovan čitalac biblioteke. Posebno je na njega ostavio utisak roman „Mati“ Maksima Gorkog. I sam je počeo da kupuje knjige.
U vojsci se sprijateljio s nekoliko naprednih drugova. Sa njima je Cvejko razgovarao o Sovjetskom Savezu i o komunizmu, zbog čega su 3. jula 1940. godine, naredbom komandanta Treće vazduhoplovne baze, osuđeni na trideset dana zatvora.
Posle odsluženja vojnog roka Cvejko je izvesno vreme bio bez posla. Kasnije se zaposlio u Novom Sadu, gde je radio sve do rata. Svake subote dolazio je kući u Batajnicu.
Okupacija
Posle okupacije Kraljevine Jugoslavije Cvejko i njegov drug, iz detinjstva, Ratko Bokun uključili su se preko Dimitrija Marčetića Diše u Narodnooslobodilački pokret. Krajem jula 1941. godine formirana je u Batajnici partijska ćelija Komunističke partije Jugoslavije, koju su sačinjavali: Ratko Bokun, kao sekretar ćelije, Rada Obradović, kao sekretar SKOJ-a i Svetislav Golubović Cvejko, odgovoran za vojna pitanja.
Cvejkova kuća postala je sve više stecište za aktiviste Narodnooslobodilačkog pokreta. Među mnogima koji su se tu skrivali od leta 1941. godine pa nadalje su: Andrija Habuš, Silvester Fogl, Dragan Rajnperh, Anka Daus, Milka Bobinac i drugi. Krajem 1941. i početkom 1942. godine tu su boravili: Aćim Grulović, Jovan Veselinov Žarko i Stanka Munćan-Veselinov Seka, rukovodioci NOP-a u Sremu. Pored toga u njegovu kuću su često navraćali Janko Lisjak, Stevan Dukić, Pal Šoti, Uroš Ostojić i drugi rukovodioci NOP-a u zemunskom srezu.
Prva akcija
Posle osnivanja partijske ćelije KPJ Cvejko, koji je bio odgovoran za vojna pitanja, odmah je pristupio formiranju mesnih udarnih desetina. Prva akcija je izvedena početkom avgusta 1941. godine. To je bilo sečenje telefonskih žica na pruzi Batajnica-Zemun. U njoj su učestvovali: Cvejko, njegov brat Perica, Rada Obradović, Rada Vujčić, Sreta Marković i Pera Bajac. Posle toga vrlo često su na toj relaciji, zatim na drumovima Batajnica-Ugrinovci i Batajnica-Stari Banovci, i na prugama Batajnica-Stara Pazova i Batajnica-Dobanovci, sečene telefonske i telegrafske žice i bandere.
Polovinom avgusta 1941. godine upaljeno je žito na jednom nemačkom salašu preko Dunava u ritu, u čemu su učestvovali Cvejko, njegov brat Perica, Ivan Mađar, Sreta Marković i nekoliko radnika iz rita. Cvejko je uživao veliku popularnost kod ljudi. Bio je bez poroka i uspevao je ličnim primerom i ophođenjem da okupi u NOP veliki broj Batajničana. Po kućama je često držao masovne konferencije na kojima se okupljalo od 15 do 20 ljudi.
Mitraljeta
Bio je veoma aktivan i na prikupljanju oružja. Svoju mitraljetu je nabavio uz pomoć Rade Obradovića. Jedan mitraljez koji su zemunski aktivisti ukrali iz „fabrike Zmaj“, njih dvojica su preneli, rastavljen u delove, biciklom u Batajnicu. Kasnije je sklopljeni mitraljez prebačen u Sremsko-podunavski partizanski odred. Pored toga, nabavio je veliku količinu drugog oružja.
Jula 1942. godine sa Fruške gore sišle su u zemunski srez grupe partizana Podunavskog i Fruškogorskog partizanskog odreda koje su sa seoskim mesnim desetinama vršile akcije na tom terenu. Skoro u svim tim akcijama učestvovao je i Cvejko sa svojom mitraljetom, ulivajući kod ostalih učesnika samopouzdanja, a kod neprijatelja strah.
Posle akcije, koja je izvedena u Šimanovcima u noći između 28. i 29. jula 1942. godine, Cvejko je dobio nadimak „Mitraljeta“. U toj akciji učestvovale su partizanske desetine Radiše Oparušića Stanka i Milana Stepanovića Matroza, članovi mesne partijske organizacije i mesne desetine iz Šimanovaca, kao i Cvejko koji je tim povodom došao iz Batajnice. U ovoj akciji partizani su zaplenili preko trideset pušaka, oko tri hiljade metaka, petnaest ručnih bombi i drugo. Mitraljeta se takođe istakao i u akciji u selu Deč, 5. avgusta 1942. godine. U obe akcije pokazao se kao spretan borac i odličan izvršilac, ispoljivši izuzetnu hrabrost i prisebnost.
Kada se partizan Hasan, borac Podunavskog partizanskog odreda, teško razboleo Cvejko ga je odveo do doktora Zvonka Pavelića, koji ga je lečio u kući cvejkovih roditelja. Prilikom ustaške racije bolesni partizan je otkriven i u borbi s ustašama poginuo. Posle ovog događaja Cvejko i njegova braća Žarko i Perica su prešli u ilegalnost, a potom su, sa grupom boraca, otišli u Podunavski odred, na Frušku goru. Nekoliko dana posle njihovog odlaska u partizane počela je velika nemačka ofanziva na Fruškogorske partizane.
Pogibija
Kada je od Velike Remete otkriven pokret Nemaca, Štab odreda im je poslao u susret jedan vod partizana. Mitraljeta koji se tada nalazio u Štabu odreda odlučio je da krene s vodom. Išli su žurno i prilično bučno u koloni. Odjednom je opalio rafal, iz mitraljeza, s boka iz neposredne blizine. Smrtno pogođeni padoše tri čelna partizana.
Jedan je bio Pavle Zarić King, iz Novih Karlovaca, đak zemunske gimnazije, a uoči rata student veterine. Drugi je bio Vasa Vojnić Crni iz Čortanovaca, kurir Podunavskog odreda. Treći je bio Svetislav Golubović Cvejko „Mitraljeta“. Poginuo je sa svojom mitraljetom na grudima.
Opštinski SUBNOR-a Zemuna je na njegovoj rodnoj kući postavio spomen ploču 1951. godine, a njegovo ime je dugi niz godina nosila ulica u kojoj se nalazi njegova rodna kuća. Osnovna škola u Batajnici, osnovana 1969. godine nosi njegovo ime.
