U jeku priprema za pregovore o visini minimalca između sindikata i poslodavaca, radnici koji primaju minimalnu zaradu često ne znaju šta taj iznos sve sadrži.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu na osnovu utvrđene minimalne cene po času u neto iznosu, koja je trenutno 183,93 dinara, ima pravo i na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to:

1) Za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz

2) Za vreme provedeno na službenom putu u zemlji

3) Za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu

4) Za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade

5) Za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način

6) Za regres za korišćenje godišnjeg odmora

Predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“ mr Snežana Mitrović kaže da u praksi pored opravdanih razloga za donošenje odluke o isplati minimalne zarade, često postoje i zloupotrebe.

Naime, odluka može biti doneta, a da nije u skladu sa opštim uslovima poslovanja poreskog obveznika, gde se jedan deo zarade zaposlenima, preko minimalne, isplaćuje na „crno“, bez plaćanja poreza i doprinosa. To mogu da rade uglavnom poslodavci koji imaju velike isplate prihoda od kapitala, dividende ili isplate prihoda od samostalne delatnosti.

„To dovodi do velikih posledica po budžet Srbije, ali i po zaposlene, jer će im jedan deo zarade biti bez plaćenih poreza i doprinosa, što će i te kako uticati na umanjene iznose uplaćenog doprinosa za PIO, pri evidenciji staža. Zbog toga jednog dana zaposleni može imati manji prosek za obračun penzije. Ovim problemima u praksi trebalo bi više da se bave nadležne inspekcije“, naglašava Mitrović.

Iz Računovodstvene komore Srbije podsećaju računovođe, ali i zakonske zastupnike, kakve odgovornosti imaju prema  Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ako svesno doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica, za poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto.

„Posebnu odgovornost imaju računovođe, kao punomoćnici kod sastavljanja i dostavljanja poreske prijave o obračunatoj zaradi zaposlenog u obrascu PPP PD, koji elektronski dostavljaju u Poresku upravu. Ako je iznos u poreskoj prijavi manji od iznosa koji je trebalo utvrditi u skladu sa zakonom, u tom slučaju poreski obveznik-pravno lice ili preduzetnik kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30 odsto razlike ova dva iznosa“, objašnjava Snežana Mitrović.

Odgovornost računovođe za ovakve netačne prijave je velika, bez obzira da li je zaposlen kod poslodavca, gde mu može biti izrečena mera nadoknade ove kazne odbitkom od zarade. Ako se radi o računovođi pružaocu računovodstvenih usluga po ugovoru, u zavisnosti kako je dogovoreno u obligacionom ugovoru, može biti odgovoran za nastalu štetu, koju mora nadoknaditi poslodavcu kome vodi poslovne knjige.

„Dakle, ako je odlukom utvrđeno da se obračunava minimalna cena po času za zaposlene, a zaposlenima se plaća deo zarade na „crno“ bez obračuna i uplate poreza i doprinosa, čini se poreski prekršaj koji je kažnjiv. Računovođe u tim poslovima ne smeju da učestvuju, jer to znači da pomažu utaju poreza i doprinosa“, upozorava predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“.

Foto: Udruženje Računovodstvena komora Srbije

Podsećamo na član 229. Krivičnog zakonika Srbije, koji reguliše krivično delo utaje poreza, gde je propisano da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina daje lažne podatke i prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i pripadajućom novčanom kaznom.

Takođe, svako sudski potvrđeno krivično delo za računovođe, pružaoce računovodstvenih usluga, znači prema Zakonu o računovodstvu, da trajno gube pravo na pružanje računovodstvenih usluga  i vođenje poslovnih knjiga, za druga pravna lica i preduzetnike.

Ceo minimalac treba da bude neoporeziv

„Što se tiče minimalne cene rada, Računovodstvena komora Srbije smatra da ona treba da bude neoporeziva u celosti i da se provede jedna pravična poreska reforma u Srbiji, vezano za izmenu Zakona o porezu na dohodak građana, što smo inicirali Ministarstvu finansija, u više do sada podnetih inicijativa“, navodi Mitrović.

Naša sagovornica kaže da bi bilo važno da pravna lica i preduzetnici koji zaista imaju poteškoće u poslovanju budu sa manjim opterećenjima na zarade, odnosno da budu oslobođeni plaćanja poreza na zarade na ceo iznos minimalne zarade, ali da se umanje i stope za obavezan obračun doprinosa koji se plaćaju kod isplate zarade.

„U okviru te reforme bilo bi važno uvesti progresivno oporezivanje na zarade, koje se isplaćuju u većim iznosima, uz precizno definisane limite i stope. Smatramo da je važno suzbijati zloupotrebe na terenu, vezano za isplate dela zarade „na crno“ kod pravnih lica i preduzetnika, koji svesno krše zakon, jer su oštećeni i država i zaposleni“, naglašava Mitrović.