Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva od 2021. do 2031. koju je Vlada Srbije usvojila svima vraća osmeh na lice posle ove teške godine.
„Državni vrh je uvideo da vinarstvo i vinogradarstvo može da bude ozbiljna poluga ekonomskog razvoja Srbije, jer poseduje ogroman potencijal“, izjavio je prof. dr Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.
„Strategija ima pet ciljeva: razvoj ovog sektora sa fokusom na identitet, unapređenje i povećanje vinogradarskih površina i vinarske proizvodnje, zaštita i razvoj domaćeg tržišta, te unapređenje sistema organizacije sektora vinarstva i unapređenje sektora edukacije i školstva u tom sektoru“, precizirao je Malićanin u izjavi za Tanjug.
To treba u narednih 10 godina da omogući povećanje površina pod vinogradima sa sadašnjih 7.000 hektara na 25.000 hektara i da proizvodnja vina bude povećana sa sadašnjih blizu 30 miliona litara na 100 miliona litara godišnje.
„Da vinarstvo i vinogradarstvo postanu pokretač razvoja turizma, ruralnog razvoja i ugostiteljstva, i da kompletan sektor zauzme mesto koje mu pripada s obzirom na agroekološke i geomorfološke karakteristike Srbije“, rekao je predsednik UO Saveza.
Dodao je da je Savez pomogao Ministarstvu poljoprivrede u izradi pravilnika za podizanje novih zasada vinove loze i pravilnika za podsticaje u opremanju malih vinarija.
Na osnovu toga su raspisana dva stimulativna konkursa za koje je izdvojeno oko milijardu dinara. Preko 120 zahteva je podneto na konkurs koji je završen 19. avgusta, obrađeno je vise od pola tih zathteva, dodeljena su novčana sredstva i po prvi put se 60 odsto sredstava dobijalo unapred, rekao je Malićanin.
„Ovo treba da omogući upravo da se u budućnosti podižu novi vinogradi, da sadimo godišnje 750 do 1.000 hektara, da se podižu nove vinarije i opremanju postojeće, da u tehnološkom pogledu napredujemo“, naglasio je on.
Malićanin je dodao da se na tržištu Srbije godišnje proda oko 60 miliona litara vina, od čega je 60 odsto uvozno, a 40 odsto domaće vino.
Naš fokus je na edukaciji domaćeg tržišta, da nakon ovog desetogodišnjeg perioda okrenemo taj odnos, rekao je on.
Istakao je i da Strategija propisuje primenu marketing plana za izvozna tržišta, jer su azijsko i afričko tržište u velikom usponu, i mi ćemo na njima tražiti svoju šansu, ali se ne zanemaruju ni tržišta Amerike i EU.
„Plan razvoja strategije podrazumeva četiri do pet miliona evra godišnjih ulaganja u marketinške aktivnosti koje treba da omoguće Srbiji da na svetskoj vinskoj sceni zauzme mesto koje joj pripada.
Praktično da Srbija bude prepoznata na svetskoj vinskoj mapi kao vinogradarska i vinarska zemlja“, izjavjio je Malićanin.
Dodao je kako je glavna prepreka podizanju novih zasada u Srbiji velika iscepkanost poseda i njihove male površine.
Njihova prosečna površina je 0,25 hektara, a evropski prosek je 0,5 hektara, a cilj je da se donese dobar zakon o komasaciji i da se omogući, da i veliki i mali vinogradari šire posede kako bismo imali vinograde od hektara pa na više, rekao je Malićanin.
