U eri digitalizacije i konstantne povezanosti putem interneta, vršnjačko nasilje postalo je ozbiljan problem koji pogađa decu i mlade širom sveta.
Koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, Emina Beković, u intervjuu za RTS upozorila je da vršnjačko nasilje opasnije kada se deluje putem interneta.
Deca misle da mogu sama da reše problem, ali zapadaju u začarani krug, kaže Bekovićeva. Istraživanje pokazuje da se mladi za pomoć najčešće obrate nastavnicima, dok roditelji poslednji saznaju da im je dete žrtva vršnjačkog nasilja.
Internet – savršeno tlo za vršnjačko nasilje
Deca na internetu govore i prikazuju stvari koje inače ne bi radila i govorila. Prema njenim rečima, poslednje istraživanje govori da, kada deca dožive digitalno nasilje, prva osoba kojoj se obrate jesu nastavnici.
„Deca biraju da se sakriju iza lažnog profila jer na taj način misle da mogu da ostanu neotkriveni. Internet pruža dozu anonimnosti, ali kada se takva vrsta nasilja prijavi, policija će putem IP adrese da pronađe uređaj sa kojeg je krenulo nasilje“, istakla je Bekovićeva.
Zašto deca ćute i skrivaju nasilje?
Istakla je da su, nažalost, roditelji ti koji poslednji saznaju, a jedan od razloga je što se deca plaše da će im oduzeti mobilni telefon.
„Deca često nisu svesna da sve što postave na internet, odnosno na svoju društvenu mrežu, ostaje na internetu zauvek. Nažalost, toga nisu svesni ni roditelji. I upravo edukacije koje mi realizujemo jesu način da osvestimo i osnažimo roditelje“, kaže koordinatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu.
Roditelji, edukujte se!
Apelovala je na roditelje da, kada uvode dete u onlajn svet, moraju da ga nauči pravilima, da mu ukažu na to da sve što postavi na društvene mreže ostaje zauvek i da to sutra može da mu nanese neku štetu, a moraju da ga nauče i da ne komunicira sa nepoznatim osobama.
Kako pomoći deci?
Napominje da deca jesu digitalno veštija od roditelja, ali nemaju digitalnu pismenost, nemaju svest, kritičko razmišljanje, nemaju saznanje o merama zaštite, nisu psihički zrela da prepoznaju neku malverizaciju ili manipulaciju.
Upozorila je da se nikada dobrovoljno ne dele eksplicitne fotografije jer one kasnije mogu biti zloupotrebljene.
Kako postupiti kada primetimo digitalno nasilje
„Sama mogućnost da neko prijavi digitalno nasilje na anonimni broj telefona 19833 ohrabruje sve građane i decu da nam se obrate za pomoć i podršku“, rekla je Beković.
„Deca se najviše žale na zloupotrebu fotografija, ucene i pretnje eksplicitnim fotografijama, ali i da ih kontaktiraju nepoznate osobe, dok roditelji uglavnom pozivaju zbog prekomerne upotrebe interneta, odnosno zavisnosti od video igrica“, objasnila je ona.
Objašnjavajući proceduru nakon prijave, Beković je rekla da je Centar putem aplikacije povezan sa nadležnim institucijama, odnosno Odeljenjem za visokotehnološki kriminal i Tužilaštvom i da se, po prijemu prijave, ti organi odmah obaveštavaju.
Beković je apelovala na sve građane da, prilikom podnošenja prijave, dostave i dokaze – skrinšotove ekrana i linkove, kako bi slučaj mogao da se procesuira.
„Dakle, nikada ne brišite neprimerene poruke i sadržaj, kao i ružne fotografije, već to čuvajte pre svega kao dokaz“, istakla je ona.
Nacionalna platforma za zaštitu dece
„Pored platforme Pametno i bezbedno, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, ima još jedan mehanizam zaštite dece, a to jeste nacionalna platforma Čuvam te, gde može da se prijavi ne samo digitalno nasilje, već bilo koji oblik nasilja kada su u pitanju deca mlađa od 18 godina“, podsetila je Bekovićeva.
Zajednički napori za bezbednost na internetu
Zaštita dece od online nasilja zahteva zajednički napor svih – od roditelja, učitelja, medija, pa do državnih institucija i nevladinih organizacija. Bekovićeva ističe da je ključ u obrazovanju i edukaciji, kako roditelja, tako i dece, jer samo zajedno možemo stvoriti sigurno digitalno okruženje u kojem će mladi moći da se razvijaju, komuniciraju i zabavljaju bez straha od nasilja.
