Milica je u tom trenutku bila na noši, u kupatilu na drugom spratu kuće, dok su roditelji pripremali krevet za spavanje. Nju je pogodio fragment bombe koja je gađala Batajnički aerodorom, koji se nalazi na oko 1 kilometar od njihove kuće.
Da podsetimo, bombe na Batajnicu su te večeri pale oko 21:30 sata. Raketa je pogodila kuću Rakićevih u Batajnici. U tom momentu mala Milica je bila u kupatilu na noši, dok je njena majka Dušica otišla za čas u sobu da pripremi Milici krevet za spavanje. Vrata kupatila su bila otvorena. Odjednom se čula detonacija, zatim prasak i lomnjava stakla i kupatilskih pločica, fasade…
Žarko je potrčao do kupatila i video stravičan prizor kako mu dete mrtvo leži na podu, sve je bilo puno krvi, nadajući se da je ipak možda živa. Uzeo ju je u ruke, a zatim sjurio se niz stepenice, pa u automobil odvezavši je do Zemunske bolnice. Tamo su je primili dežurni lekari.
Od šrapnela eksplodiranog projektila poginula je trogodišnja Milica Rakić (1996). Njena smrt je postala simbol stradanja i patnji dece Jugoslavije.
U čast sve dece tragično nastradale u NATO agesiji podignut je spomenik na Tašmajdanu.
Naš pesnik Dobrica Erić napisao je pesmu koju je posvetio Milici Rakići i svoj deci stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine.
Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.
Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.
Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.
Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.
Eno i moje roze noše
I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.
Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.
Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!
Dobrica Erić
