U pesmama ispod naši poznati pesnici za decu među kojima su i velikani poput Jovana Jovanovića Zmaja, Momčila Tešića, Milovana Danojlića i drugih na najlepši način pisali su o povrću.
Mi smo izabrali samo mali delić recitacija na ovu temu i podelili ih sa vama. Uživajte u prelepim stihovima!
Mrkva – Momčilo Tešić
Zec, opasna zverka,
rujnu mrkvu merka,
ispod oka merka.
Mrkva krupna, dozrela,
nameru mu prozrela,
još mudrija bila:
U zemlju se skrila.
Pa zec, ljut u duši,
sad joj gricka uši
izrasle iz temena.
U svitanje,
za kopanje
nema vremena,
nema vremena.
Šargarepa – Pavle Dželetović – Ivanov
Vidi, sine, što je lepa
ova sočna šargarepa!
Ona deci mnogo znači,
jer postaju od nje jači.
Njom se stiče snaga fina,
jer je puna vitamina.
Voli je i moja seka,
a tamani dedin zeka.
Lubenice – Milovan Danojlić
Sazrele su lubenice
Pokraj vode Studenice.
Spolja plave, iznutra zrele,
Svaka ko burence – slatke, medene
Sa donje strane žućkasto-bele,
Nabrekle, hladne, ledene, ledene.
Da mi je preplivati Studenicu
da ukradem jednu Lubenicu!
Otrčao bih negde u goru,
Pojeo bih joj čak i koru!
Luk – Momčilo Tešić
Evo lukova svake sorte!
Navali narode! Samo izvol’te: belog luka,
crnog luka,
plavog luka,
ajma-luka,
praziluka,
suzi-luka,
luka-pera,
luka-čena,
luka s bradom
i bez brade…
Veliš: sitan ko jaja svračija?
Evo i krupnog ko glava mačija!
Birajte luk po svojoj volјi:
Onaj je dobar, ovaj je bolјi!
Bez luka ne treba za sto sesti,
njega treba i u snu jesti!”.
Evo lukova svake sorte!
Luk je zdravlјe! Samo izvol’te!…
Šargarepa – Miljko Šljivić
U svakoj me bašti ima,
zautimam celu leju,
povrće sam lepo svima,
pa me ljudi rado seju.
Od mene se sokić pravi
jer sam puna vitamina,
u supu me svako stavi,
kad me jedu, prijam svima.
Svi me redom rado jedu,
tata, mama, bata, seka,
jedite me i vi, deco,
il’ poješće mene zeka.
Deca koja mene jedu,
bucmasta su, zdrava, lepa
prezivam se Šargarepić,
a zovem se Šargarepa.
Golema repa – Jovan Jovanović Zmaj
Sejo deda repu
Odmah posle kiše,
Porasla mu repa
Kakve nema više,
Tako je to kad se seje
Odmah posle kiše.
Tad se deda posla lati,
Pa otide repu brati.
Trza, trza, – al’ mu trud
Beše uzalud.
Pozva deda babu,
Baba zgrabi dedu,
Deda zgrabi repu.
Trza, trza, – al’ mu trud
Beše uzalud.
Pozva deda malu Julku,
Julka zgrabi babu,
Baba zgrabi dedu,
Deda zgrabi repu.
Trza, trza, – al’ mu trud
Beše uzalud.
Pozva Julka kucu Žujku,
Žujka zgrabi Julku,
Julka zgrabi babu,
baba zgrabi dedu,
Deda zgrabi repu.
Trza, trza, – sad mu trud
Nije bio uzalud.
Deda rece: Evo je –
Celog jutra pevo je.
Baba polu odseče
Da je skuva doveče.
(Po ruskoj narodnoj pesmi)
Crni luk
Ljutio se crni luk:
„Skinuše mi prsluk žut.
Skinuše mi košuljicu
pa sad ne smem na ulicu.
Svi bi rekli:
’Kako to,
crni luk se šeta go!’“
Ren – Laza Lazić
– Izvinite, molim,
stanite na tren,
da li ste, slučajno,
vi gospodin ren?
– O ne, ne, nikako,
Nemam ni vremena,
žurim… Uostalom,
ja sam žena rena.
– Vi ste, znači, renica,
našeg rena ženica?
– A ko ste vi, molim?
– Pardon, ja sam rende,
zvano još i trenica…
Suze, suze, suze,
obrišite suze,
vi mlaki, vi jaki, vi
zdravi k’o dren
jer ovde se struže
ljuti koren
ren.
Oprostite, znate,
zbog nežnoga nosa
nećemo se valjda
svi odreći sosa.
O ne, ne nikako,
nijednoga trena
kobasica kuvana
ne može bez rena.
Kraljica Viktorija
i Džordž, kuvar njen,
– uči nas istorija
voleli su ren.
Henri Osmi, zna se
slavni suveren,
jeo je k’o dete
hrenovke i ren.
Ali,
šta me se to tiče,
prošlost – to je sen,
suze, suze, suze,
obrišite suze,
vi mlaki, vi jaki,
vi zdravi k’o dren,
jer ovde se struže
ljuti koren
ren.
