O potrošnji električne energije po pravilu brinemo kada nam stigne račun za utrošenu struju, posebno ukoliko je veći od prosečnog.

Generalno, svest o potrošnji i štednji električne energije u Srbiji nije na visokom nivou, a praktičnih primera ima mnogo.

Naime, koliko puta isključite mobilni telefon sa punjača, a punjač ostane u utičnici? Kompjuter vam je non-stop uključen? Usisivač radi dok „časkom“ obrišete prašinu sa police? Sijalica ostaje da svetli kada krenete na put ili odmor?

Ovo su samo neki od uobičajenih primera i verovatno je da većina nas neće razmišljati o potrošnji električne energije i štednji (kako energije, tako i novca). Retko mislimo i o kvalitetu uređaja koje koristimo, njihovoj vrsti i klasi.

Naime, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, proizvodi koji troše električnu energiju moraju da poseduju propisane oznake energetske efikasnosti, piše na sajtu Srpskog centra za energetsku efikasnost (SCEE). Dalje se navodi da se to pre svega odnosi na kućne uređaje, kao što su mašine za pranje i sušenje veša, mašine za sudove, pećnice, televizori, rashladni uređaji, uređaji za klimatizaciju, električne sijalice i svetiljke. Uredbom o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije definisano je sedam osnovnih energetskih klasa. Ovim oznakama je definisano da je uređaj sa oznakom G najmanje efikasna klasa, dok je uređaj sa oznakom A najefikasnija klasa. U okviru klase A mogu da postoje još tri dopunske klase koje označavaju veću efikasnost uređaja a to su: A+, A++ i A+++, ističe se na ovom sajtu.

Koji uređaji najviše troše?
Za najveće potrošače električne energije u domaćinstvima važe frižideri, mašine za pranje veša, električni šporeti – ringle, rerne – bojleri, zamrzivači. Ima i „sezonskih potrošača“ poput grejalice, klime, peći „na struju“.

Utvrđeno je da oni godišnje potroše jednu petinu ukupne količine električne energije koja je potrebna domaćinstvu. Prednost energetski efikasnih uređaja koji imaju oznaku više energetske klase je ta što poseduju smanjeni nivo buke, troše manje električne energije, a samim tim su i ekološki prihvatljivi, navodi SCEE.

Na sajtu Mojaradionica.com navodi se da uređaji u domaćinstvu bez kojih jednostavno ne možemo da funkcionišemo (TV, mašina za pranje veša, frižider i električni šporet) potroše 55 odsto mesečne električne energije.

Naravno, veća ušteda bila bi ukoliko u svojim domaćinstvima posedujemo sve uređaje najbolje klase, ali to je u uslovima trenutne kupovne moći većine građana Srbije nemoguće. Ipak, neki aparati za koje nam se čini da ne troše mnogo, troše i kada „spavaju“.

Naime, retko ko bi rekao, ali činjenica je da kompjuter potroši na mesečnom nivou sedam odsto energije, prema proračunu objavljenom na Mojojradionici. To važi kada je u „standby“ režimu. Logično je šta treba da se uradi da bi uređaj bez koga više ne možemo da zamislimo život u 21. veku trošio manje. Jednostavno, isključiti mu napajanje.

Zatim, tu je rerna. Nekako je razumljivo da ona spada u veće potrošače, jer grejači „vuku“ dosta električne energije. Statistika pokazuje da u računu za električnu struju ona učestvuje sa osam odsto. Da bi se smanjila potrošnja, savetuje se da bude potpuno zatvorena dok se koristi.

Ne čudi ako vas u ranim jutarnjim satima probudi zvuk mašine za pranje veša. To znači da je neko uključuje po jeftinijoj tarifi, da bi uštedeo u konačnom računu. U ukupnom saldu ona zauzima skoro 12 odsto troškova. Takođe, treba koristiti što kraće programe u pranju, na taj način se uštedi prilično energije.

Od svih aparata koje koristimo u domaćinstvu, prema istraživanjima i statistici, na prvom mestu je frižider/zamrzivač kao najveći potrošač. Ako vam na primer stigne račun za električnu energiju od 5.000 dinara, ovaj uređaj učestvuje sa 1.500 mesečno. Uslovni problem kombinovanog frižidera je to što radi tokom cele godine, ali ako se kupi onaj bolje klase, može značajno da se uštedi, čak i do 80 odsto (od uređaja D klase).

Vrlo je uobičajeno da televizor i ruter za internet držimo u režimu mirovanja kada ih ne koristimo. Taj režim tada troši mesečno 12 odsto električne energije, izračunali su iz Mojeradionice.

Visoke temperature tokom leta uticale su na to da život postane teži bez klima uređaja. Stručnjaci za energetiku kažu da dobra klima u proseku potroši jedan kilovat čas za sat vremena. Ukoliko radi 10 sati dnevno, mesečno može da nas košta oko 3.000 dinara (bez PDV-a).

Štednja električne energije nije jednostavna jer nam uvek „treba struja“ za nešto, ali je moguće promeniti navike. Potrošnja na ličnom nivou utiče na lokalni, pa i na globalni nivo, a trenutno čovečanstvo radi na tome da se racionalnije upotrebljava energija, pa i električna.

Za početak, možemo da promenimo sijalice u stanu i uzmemo led svetla. Jesu malo skuplja od klasičnih, ali troše osam puta manje električne energije.

Izvor: biznis.rs, Foto: Unsplash