Jednostavni koraci da izbacite grinje iz kuće

Alergija na grinje je jedna od najčešćih inhalacionih alergija. Iako je kućno grinje jedva vidljivo golim okom i njihova veličina je između 0.1 do 0.5 milimetara i iako su potpuno bezopasni – ne ujedaju i ne prenose zaraze, postoje ljudi sa predispozicijom na alergije za koje grinje predstavlja veliki problem.

Glavni izazivači alergija
Alergen iz grinja je zapravo određeni protein iz izmeta grinja (uključujući proteine Der p1 i Der p2). Imuni sistem generiše IgE antitela kao reakciju na proteine, koji su inače bezopasni. Ova antitela se vezuju za ćelije koje brane organizam, poznate kao ćelije masti, koje zatim izbacuju antiinflamatorne supstance, kao što je histamin.

Izmet grinja je alergen.

Osušeni izmet se razbije na sitne čestice i pomeša se sa kućnom prašinom, koja takođa sadrži grinje. Alergijska reakcija javlja se prilikom kontakta sa alergenom i udaha pomenute prašine.

Udisanje grinja može dovesti do astme, rinitisa i dermatitisa.

Histamin i druge supstance stimulišu žlezde da oslobode sekret i iritiraju nerve, uzrokujući svrab i kijanje koji dovode do crvenila i otoka sluznica.

Gde se nalazi grinje?
Kućno grinje se nalazi u svakoj kući i nije znak nehigijene u stanu. Grinje voli topla, mračna i vlažna mesta. Razvija se na vlažnosti od 70 – 80% i na temperaturi iznad 25 stepeni. Nisu prisutni u svim klimatskim područjima, čak ni u prašnjavim uslovima. Oni preživljavaju u vlažnom okruženju, jer se na taj način hidriraju – kroz vlagu iz vazduha. Uglavnom se hrane na mrtvoj koži ljudi i životinja.

Naziv njihovog roda Dermatophagoides, koji potiče iz grčkog jezika, znači jedu kožu. U kućama vole spavaće sobe, dušeke, jastuke i ćebad. Ova mesta im obezbeđuju optimalne uslove života.

Tokom sna ljudsko telo oslobađa vlagu iz tela i mrtvu kožu. Najveća koncencentracija grinja je u dušecima i jastucima. Prosečan jastuk i dušek sadrže od 100.000 do više miliona grinja, a taj broj je dovoljan da izazove težak napad astme kod osetljivih. I perjani jastuci, kao i materijali od vune, upijaju mnogo vlage koji pogoduju razmnožavanju grinja.

Grinje se takođe može naći i u kuhinji, jer kuvanje stvara toplotu i vlažnu sredinu koja grinju odgovara.

U velikoj koncentraciji alergeni grinja se nalaze u prašnjavom tekstilu: tapaciranom nameštaju, tepisima, zavesama i plišanim igračkama.

Alergijska reakcija na grinje iz ostava je retka. Ova vrsta grinja najčešće se nalazi u vlažnim zidovima, senu ili kavezima ljubimaca.

Simptomi alergije na grinje
Alergijski simptomi postaju problematični tokom noću i ujutru. Počinju sa curenjem nosa, uključuju kijanje i ponekad svrab i suzenje očiju.

Konstantno izlaganje alergenima može dovesti do hroničnog zapaljenja nazalne sluznice, što može dovesti do nazalne hipertrofije sluznice. Osobe alergične na grinje imaju simptome alergijskog rinitisa, ne mogu da dišu, stalno kijaju, a disanje kroz usta može dovesti do čestih infekcija uha, nosa i grla.

Hipersenzitivna reakcija može prouzrokovati bronhijalne opstrukcije nakon nekog vremena izlaganja grinju, što može kasnije dovesti i do bronhijalne astme. Simptomi koji su karakteristični za astmu uključuju kašalj, naročito noću, otežano i veoma teško disanje.

U određenim slučajevima je ugrožena i koža, sa simptomima atopijskog dermatitisa – svrab, crvenilo, koprivnjača.

Unakrsna reakcija
Osobe sa alergijom na grinje mogu doživeti alergijsku reakciju nakon konzumiranja rakova (jastoga, kozica). Kao i grinje i ove morske životinje pripadaju rodu Arthropoda i sadrže proteine slične onima koje ima grinje (Der p10). Osetljivi imuni sistemi gleda na proteine ljuskara kao opasne i tako nastaje alergijska reakcija. Takve unakrsne alergije se takođe javljaju i posle konzumiranja mekušaca, kao što su školjke i puževi.

Polen, životinjsa dlaka i plesan mogu izazvati simptome koji su slični alergiji na grinje.

Dijagnostika alergije na grinje
Prvi korak uspostavljanja dijagnoze alergije na grinje su simptomi. Doktor će postaviti pitanja na kojim mestima i kako se simptomi pojavljuju, njihovo vreme trajanja i jedno od važnih pitanja je porodična anamneza: da li ima alergija u porodici.

Nakon fizičkog pregleda, sprovodi se testiranje na alergene, putem kože (prick test) ili putem krvi (specifični Ige), kako bi se utvrdilo postojanje alergija. Ovi testovi otkrivaju alergijsku sklonost ka prisustvu alergena. Takođe, postoji i provokacijski test koji se sprovodi u strogo kontrolisanim medicinskim uslovima.

Lečenje alergije na grinje
Najvažnija mera je redukovanje izlaganje alergenima, tako što se smanjuje broj grinja u okruženju. Evo šta treba da radite kako biste izbacili grinje iz kuće:

• Spavaća soba bi trebalo da bude hladna i suva. Optimalna vlažnost vazduha bi trebalo biti između 45 – 55%, a optimalna temperatura sobe oko 18 stepeni. Da bi se smanjila vlažnost potrebno je provetravati prostoriju nekoliko puta u toku dana. Takođe, u spavaćoj sobi nisu poželjne biljke, jer one povećavaju nivo plesni.
• Izbor dušeka je veoma važan. Iako se danas prave uglavnom kvalitetni dušeci, kako bi im se produžio život, preporučuje se okretanje jednom mesečno u prvih šest meseci, a kasnije na tri meseca. Ako se radi o osobama sa alergijom ili astmom, neophodno je da se koriste sintetički, antialergijski dušeci od penastih šupljih vlakana. U tom slučaju dušek bi trebalo uviti u tanku sintetičku tkaninu, specijalnu navlaku protiv grinja, da bi se smanjilo izlaganje alergenima. Dušek treba da bude dobro provetren. Podloga na kojoj se nalazi dušek je veoma važna: ravna daska ili pod nisu poželjni, jer ne dozvoljavaju filtraciju. Takođe, dušeke treba redovno čistiti i usisavati kako bi se otklonilo što više grinja.
• Navlake za dušeke, jastuke i prekrivače koji ne dozvoljavaju prodiranje grinja su izuzetno važna. To su posebne tkanine koje su veoma otporne kako na grinje, tako i na izmet grinja, ali i na prašinu koja ne može proći u sam dušek. Investiranje u jednu ovakvu navlaku je isto tako važno kao ulaganje u dušek.
• Posteljina bi trebalo da se provetrava svakoga jutra. Pamučna posteljina bi trebalo da se pere na temperaturi od 60 stepeni, svake ili svake druge nedelje. Jastuci, jorgani i ćebad bi trebalo da se peru na istoj ovoj temperaturi koja uništava grinje, svaka tri meseca, ukoliko materijali to dozvoljavaju. Ukoliko materijali nisu perivi, obavezno koristite specijalne navlake protiv grinja za jastuke i ćebad.
• Ne postoji koncenzus da li tepihe treba ukloniti. Na primer, ukoliko postoji podno grejanje ispod tepiha, upotreba tepiha redukuje nivo vlage poda i smanjuje broj grinja. Tepisi vežu čestice prašine koje na taj način ne bi upile glatke površine.
• Veoma je teško ukloniti čestice grinja standardnim usasivačem. Glatke površine, kao što su podovi od drveta, pločica, linoleuma, su bolji izbor ako se redovno održavaju i čiste. Usisavanje povećava koncentraciju grinja u vazduhu. Zbog toga osobe sa alergijom na grinje ne bi trebalo da koriste usisivač ili ukoliko nemaju zamenu za ovaj kućni posao, da koriste zaštitnu masku. Takođe, preporučuje se upotreba usisivača sa HEPA filterima, filterom koji pravi zamku i za izuzetno sitne čestice.
• Mašine za pranje veša takođe veoma često prepune bakterija i zbog toga ih jednom mesečno treba pustiti na prazno, sa izbeljivačem, na maksimalnoj temperaturi.
• Upotreba specijalnih sredstava protiv grinja koji uništavaju grinje sa površinskih mesta kao što su tapacirani nameštaj i tepisi.
• Preporučuje se redovno pranje tekstila i njihova svedenija upotreba. Treba izbaciti sve suvišne jastuke i ćebad. Kada je biranje nameštaja u pitanju, treba izabrati drvo ili kožu, jer ne dozvoljavaju probijanje grinja. Kada je reč o plišanim igračkama – ukoliko ih ne možete sve ukloniti, perite ih redovno na 60 stepeni ili koristite zamrzivač u periodu od 12 sati. To će ukloniti grinje.
• Kućnim ljubimcima ne bi trebalo dozvoljavati boravak u spavaćoj sobi, jer opadanje njihove dlake ili kože još više hrani grinje.

Ne zaboravite da uključite i ove medicinske savete:

• Ispiranje nosnih sluznica je malo zanemaren postupak pri lečenju alergija, a veoma je važan za uklanjanje alergena.
• Postoje određeni lekovi koji mogu privremeno olakšati alergijske simptome, ali oni ne rade na uklanjanju uzroka. To su ista sredstva koja se koriste u terapiji alergije na polen, antihistaminici i kortikosteroidni sprejevi.
• Jedna forma terapije koja leči uzrok alergije na grinje je specifična imunoterapija (specific immunotherapy (SIT).To može da bude jedna od opcija kada redukovanje grinja ne donosi očekivana poboljšanja i u slučajevima kada su simptomi toliko učestali i traju duže od dve godine. Svrha ove terapije je navikavanje imunog organizma na alergen. Mlađe osobe koje nemaju različite vrste alergija imaju najveće mogućnosti za uspeh u lečenju alergije na grinje.Izvor: Prof. Dr. med. Dr. h.c. T. Zuberbier, www.ecarf.org