Znala sam da je zajedničko putovanje nešto čemu se najviše raduje, ali je lokacija bila problem s obzirom da imamo 18-mesečnu bebu.
Nakon dosta pretrage lokacija i cena, privukli su me Lisabon i Porto – prelep spoj prirode i kulture, uz pristupačne cene leta i smeštaja. Priuštivo je za malo veću porodicu, a što se tiče kako smo uspeli s bebom, to j već bila dobra organizacija. Imali smo kolica, kengur i dva bebina ujaka.
Potrugalija nije skupa, naravno, postoje odstupanja na turističkim popularnim lokacijama.
Alfama – stari deo grada ispod zamka Svetog Đorđa prepun je strmih uskih ulicica, restorana, pekara, šarenih terasa. Presecaju ga šine poznatog tramvaja 28 i čiji vidikovci oduzimaju dah.
Odlučila sam da tu budemo smešteni, kako bismo kolicima i s bebom što lakše stigli do većine znamenitosti koje su na listi „obavezno posetiti„. I to je zaista pun pogodan bio, upoznali smo srce i dušu grada. Strme ulice smo savladavali uz pomoć kolica, kengura i uz pomoć dva moja brata koji su nam pravili društvo na putovanju. Odatle je pešice moguće obići centar, glavni trg koji se nalazi na samoj obali reke, zamak koji uz svu svoju lepotu pruža dom paunovima koji se slobodno šetaju unutar njegovih zidina, nekoliko katedrala, baixa – najstariji lift u Evropi, pijace s hranom i svežom ribom.
Možete doći do uspinjača i možete gledati most 25 maj, ali i gde god se okrenete videćete pravu umetnost azula, na skoro svakoj fasadi… Najviše nas je oduševio Belem, deo grada odakle su moreplovci isplovljavali u novi svet i u kom se nalazi Belem kula, spomenik osvajačima i manastir Žeronimo u čijoj crkvi je sahranjen Vasko de Gama. Ovde je i pekara u kojoj je najpoznatiji kolač Pastel de nata, itekako vredan čekanja u redu. Dnevno smo prelazili od 10 do 14 kilometara i iako ni sami nismo verovali da ćemo to uspeti s bebanom.
Pomogla nam je dobra organizacija, i to što smo dok je beban bio budan gledali da obiđemo lokacije koje bi mu bile zanimljive ili gde može da trči i da se igra (muzej kočija, tehnološki muzej, park Edvarda VII, vožnje gondolom,uspinjačama…), a dok spava trudili smo se da obiđemo lokacije koje zahtevaju tišinu (fado večera) i koje smo zaključili da su nezaninljive za bebu. Na većini lokacija smo zaobišli redove čekanja zahvaljujući bebi.
Sintri smo se najviše radovali, obilasku pena palate i Regaleira dvorcu, ali tamošnji radnici nemaju razumevanja za malu bebu, i za prioritetnu kartu, pa je to pokvarilo doživljaj. Na kraju putovanje smo završili trodnevnim boravkom u Portu, gde smo degustirali jedna od najpoznatijih svetskih vina i gledali najlepši zalazak sunca.
Putovanje s bebom nam je olakšao smeštaj u centru, bukiranje karte unapred, ponete knjige, ali i to što nismo išli sami pa smo se menjali.
