Trećina mladih u Srbiji smatra da nikada neće moći da kupi nekretninu i da mogu da je steknu isključivo nasledstvom.
Oni koji veruju da će u toj nameri uspeti – njih 38 odsto, smatra da će se to dogoditi između 30. i 45. godine, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Prema rečima Miljane Pejić iz ove organizacije, mladi u Srbiji nemaju preduslove za osamostaljivanje, a dominantni razlozi za to su finansijski.
Prema rezultatima prošlogodišnje analize „Eurostata“, roditeljski dom mladi napuštaju tek posle 31. godine, odnosno šest godina kasnije nego njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji.
„Dominantni su ekonomski razlozi. Svaka druga mlada osoba ne zarađuje uopšte, pritisci su jako veliki, pa mnogi odustaju od daljeg školovanja da bi zarađivali“, rekla je Pejić navodeći da samo mali procenat mladih – 27 odsto zarađuje više od 80.000 dinara, a da više od 90 odsto njih kaže da je to minimalna granica za dostojanstven život.
Prema njenoj oceni, mladi nemaju preduslove da se osamostaljuju.
Da li je kupovina nekretnine realnost za mlade u Srbiji?
Miljana Pejić rekla je da se samo petina mladih izjasnila da želi da živi sa roditeljima, dok sa druge strane, rezultati pokazuju da roditeljski dom napuštaju posle 31 godine.
„Za iznajmljivanje, kupovinu nekretnine je nepovoljna situacija, pa ti rezultati ne iznenađuju“, istakla je ona.
Kako je kazala, čak 17 posto mladih radi na crno, a zna se da je za podizanje kredita za kupovinu nekretnine potrebno dokazati veći stepen sigurnosti da bi se to odobrilo i otplatilo. Velika većina mladih, međutim, nema pristup takvim uslugama i potencijalnoj podršci.
Odlazak u inostranstvo kao rešenje
Rezultati istraživanja pokazuju da svaka druga mlada osoba, odlazak u inostranstvo vidi kao rešenje, navodi Pejić.
„Svaka druga mlada osoba to želi. Žele da imaju dostojanstven život“, kazala je sagovornica N1.
Prema njenim rečima, više od polovine mladih u Srbiji nema nikakav uticaj na donošenje odluka, pa i po pitanju stambene politike.
„Jako veliki broj mladih smatra da je odlazak jedino rešenje i to bi trebalo da bude alarm za državne institucije da se okrenu ka mladima“, istakla je Pejić.
Život u nestabilnim uslovima
Miljana Pejić ističe da u inostranstvu, postoiji kontrola kada je u pitanju cena renti i ograničavaju se cene na tržištu.
Zbog toga, kako je kazala, mladi u mnogim evropskim zemljama ne razmišljaju o kupovini nekretnine.
Kod nas je apsolutno neregulisana ova oblast, a najugroženije kategorije su ostavljene tržištu nekretnina koje je neophodno da bude uređenije, naglašava Pejić.
Šta država može da učini
Izgradnja stanova koji bi bili povoljniji za osetljivo stanovnišvo, pomoć mladim ljudima, subvencije za kredite za mlade koji bi voleli da se osamostale, ističe Pejić neke od mera koje bi država trebalo da preduzme.
Neophodna je, ističe, regulacija tržišta nekretnina, a za studente domove učiniti dostupnim u većem broju.
„Biti podstanar je najnesigurniji oblik života. Posebno ugrožava studente i studentkinje“, kazala je ona navodeći da osim domova, mnogi studenti nemaju druge alternative.